17 OKTOBAR 2024…

 

 

Pročitala sam sve Uskokovićeve priče u jednoj knjizi “Kad ruže cvetaju”, a za 3 jutra, te sam se već u hladno i maglovito jutro, obukavši zimsku jaknu i mećući kapu na jako pospanu glavau, već oko 9 sati našla na gradilištu, gde zatičem da je već počelo varenje metalnih sivih stubića…

I onda se uključujem, iako bi najradije da se isključim, jer gde su bila moja prethodna 3 presjajana i topla, osunčana dana, i ne odustajem danas dok se sve ne okonča, dosta mi rastezanja, te konačno treba sve završiti za dolazak žice, a kroz par dana, jer treba današnji beton da se stegne, a rok mu je do ponedeljka, pošto ja pre nemam nameru da išta tu više čeprkam po malo i otegnuto radim na sitno, a gde su moji nezavršeni mnogi detalji…

Dakle uspela sam danas, iako je počelo gunđanjem, prebacivanjem da je ovo moj hir (dok je meni ovo moja nasušna hrana, a ne pamtim kad sam pojela domaće jaje, jer ja iz prodavnice neću da jedem jaja), a dakle napeto, da okončam ove jako važne radove…

I sve sam bliže malim koracima, sitnim pomacima,  a korak bliže završetku svega onoga što sam osmislila, a kako treba da izgleda u potpunosti zavrešno…

Koke ni posle 5 dana nisu nam dale jaje, a već su u novom KOKO ŠINJCU čitavih 7dana, a za tih 7 dana dale su nam samo 2 jajeta, tako da trenutko koke više ne nose jaja – ne kome to ne smeta, jer misli da je to lepo, nemati po čitav dan u gnezdima ništa, a džaba hraniti životinje, itd...

Prvo se sve zavarilo, a brusilica je sekla armaturu, a ja sam preživela sav strah i horor od pre 15 dana, ali srećom samo loše uspomene i memorija, a ništa se loše nije desilo danas čak ni sa korišćenjem brusilice, i diska, itd…

Onda su kupljena 3 džaka cementa od po 25 kg i malo malih eksera koji su mi zafalili, a danas je potrošeno samo 1465 dinara, a 4 kofe peska i 4 kofe sitnog i krupnog šljunka, dobila sam “gratis”, tačnije neko će to odraditi, i zato se meni večito prebacuje nekakva hirovitost…

I današnjim ulaganjem moj KOKO ŠINJAC ima težinu od 46235 dinara…

Nije još ostalo mnogo – samo kupiti oko 15 metara žice u visnu od 1,5 m i napraviti metalnu ulaznu kapiju u kokošije dvorištance…

Utrošena su danas troja puna kolica betona (ručno zemešana), a taman kad smo sve završili, mada malo i na samom kraju, poečla je kiša, ali tek kad je počela i jače da pada, onda smo isekli najlon i pokrili sva betonirana mesta – oko 7 cevi…

Kada se razvale svi kalupi (prorezane plastične kante) i šalovanje onda sledi moj najomiljeniji deo posla - da lopatom i grabuljama sredim sav ovaj prekopani i razrovani teren (žica dolazi tek na sve pefketno upeglano), te ima da se baš poigram sa svom iskopanom zemljom. A to ću tek u ponedeljak kad ogreje sunce, kad nestane sivilo i magle, kad otopli više...

Ovo je danas tek 13-ti srećan nam radni dan i to od 9 sati, pa do 17 sati sve je bilo gotovo s tim što su tu i pauze za velike i male obroke, kafu, zatim nabavka potrebnih materijala za betoniranje, itd...

Dakle, 14-og dana rada sledi moje malo nivelisanje terena, a eventulano 15-og dana zavreštak oko zatezanja žice, i hajde i 16-og dana neka bude da okačimo malu metalnu kapiju i isteramo konačno kokice u njihovo ograđeno dvorište...

Ali, neće to ići meni tako lako, znam ja najbolje, te ću još malo počekati, itd…

Itd…