Pročitala sam sve Uskokovićeve priče u jednoj knjizi
“Kad ruže cvetaju”, a za 3 jutra, te sam se već u hladno i maglovito jutro,
obukavši zimsku jaknu i mećući kapu na jako pospanu glavau, već oko 9 sati
našla na gradilištu, gde zatičem da je već počelo varenje metalnih sivih stubića…
I onda se uključujem, iako bi najradije da se isključim,
jer gde su bila moja prethodna 3 presjajana i topla, osunčana dana, i ne odustajem
danas dok se sve ne okonča, dosta mi rastezanja, te konačno treba sve završiti
za dolazak žice, a kroz par dana, jer treba današnji beton da se stegne, a rok mu
je do ponedeljka, pošto ja pre nemam nameru da išta tu više čeprkam po malo i otegnuto
radim na sitno, a gde su moji nezavršeni mnogi detalji…
Dakle uspela sam danas, iako je počelo gunđanjem, prebacivanjem
da je ovo moj hir (dok je meni ovo moja nasušna hrana, a ne pamtim kad sam
pojela domaće jaje, jer ja iz prodavnice neću da jedem jaja), a dakle napeto,
da okončam ove jako važne radove…
I sve sam bliže malim koracima, sitnim pomacima, a korak bliže završetku svega onoga što sam osmislila,
a kako treba da izgleda u potpunosti zavrešno…
Koke ni posle 5 dana nisu nam dale jaje, a već su u
novom KOKO ŠINJCU čitavih 7dana, a za tih 7 dana dale su nam samo 2 jajeta, tako
da trenutko koke više ne nose jaja – ne kome to ne smeta, jer misli da je to lepo,
nemati po čitav dan u gnezdima ništa, a džaba hraniti životinje, itd...
Prvo se sve zavarilo, a brusilica je sekla armaturu,
a ja sam preživela sav strah i horor od pre 15 dana, ali srećom samo loše uspomene
i memorija, a ništa se loše nije desilo danas čak ni sa korišćenjem brusilice, i
diska, itd…
Onda su kupljena 3 džaka cementa od po 25 kg i malo malih
eksera koji su mi zafalili, a danas je potrošeno samo 1465 dinara, a 4 kofe peska
i 4 kofe sitnog i krupnog šljunka, dobila sam “gratis”, tačnije neko će to odraditi,
i zato se meni večito prebacuje nekakva hirovitost…
I današnjim ulaganjem moj KOKO ŠINJAC ima težinu od 46235
dinara…
Nije još ostalo mnogo – samo kupiti oko 15 metara
žice u visnu od 1,5 m i napraviti metalnu ulaznu kapiju u kokošije dvorištance…
Utrošena su danas troja puna kolica betona (ručno zemešana),
a taman kad smo sve završili, mada malo i na samom kraju, poečla je kiša, ali
tek kad je počela i jače da pada, onda smo isekli najlon i pokrili sva betonirana
mesta – oko 7 cevi…
Kada se razvale svi kalupi (prorezane plastične
kante) i šalovanje onda sledi moj najomiljeniji deo posla - da lopatom i grabuljama
sredim sav ovaj prekopani i razrovani teren (žica dolazi tek na sve pefketno upeglano),
te ima da se baš poigram sa svom iskopanom zemljom. A to ću tek u ponedeljak kad
ogreje sunce, kad nestane sivilo i magle, kad otopli više...
Ovo je danas tek 13-ti srećan nam radni dan i to od 9
sati, pa do 17 sati sve je bilo gotovo s tim što su tu i pauze za velike i male
obroke, kafu, zatim nabavka potrebnih materijala za betoniranje, itd...
Dakle, 14-og dana rada sledi moje malo nivelisanje
terena, a eventulano 15-og dana zavreštak oko zatezanja žice, i hajde i 16-og
dana neka bude da okačimo malu metalnu kapiju i isteramo konačno kokice u
njihovo ograđeno dvorište...
Ali, neće to ići meni tako lako, znam ja najbolje,
te ću još malo počekati, itd…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар