GDE SE NALAZI CELOKUPNA ISTINA…

 

 

Za Klarisu biti u zabludi samo znači isto što i milost. Valter je odjednom volelo samo da naglašava da je on ipak njen muž staratelj. Više ga nije nazivala kukavicom već ih je oboje videla samo kao dva nesrećnika. I za nju je život nešto poput užasa, u kome je zapravo samo mnogo zbrkanosti.

General Štum dolazikod Ulriha, gde sreće Agatu koja mu se mnogo dopala, a samo da bi mu kazao kako će se kod Diotime ubrzo održati veliki važan sastanak od presudne važnosti, ali da je Ditoma sve blže da izgubi svoju vodeću poziciju u Paralelno jakciji, jer na nejno mesto atakuje dotična gospođa profesorka zvana madam Napast, koja takođe oko sebe okuplja neki viđeniji svet. Takođe general Štum traži od Ulriha da ovaj obezbedi da i večiti putnik Arnhajm bude prisutan na ovom epohalnom skupu.

Agata i Ulrih ponvo razgovaraju na temu ljubavi. Trebalo je uvideti da vreme ljubavi jeste prošlo, kako smatra Agata, a sve što jeste ostalo bilo je ili drugarstvo il iseksualnost kao dva surogata iza ljubavi koje više nigde nema.

Hagauer Agatin muž dakle šalje pismo u kome od nje traži da se lepo vrati kući. Onda je Ulrih napisao pismo Hagaueru u kome obaveštava ostavljenog muža da je Agata spremna jedino na razvod. Ostavljeni muž pak izbegava ljude i sve ovo doživljava kao veliku sramotu. I onda je ostavljeni muž napisao pismo lično Agati rešen da samo sa njom nasamo može raspraviti i diskutovati o razvodu, a čak je i ono Ulrihovo psimo pridodao u prilogu, jer znao je da će sve to na Agatu imati nekog većeg uticaja. Nije mogla zaista, a da ne oseti neku vrstu uzbuđenja nakon pročitanog pisma.

Prvo je kazala Ulrihu da želi da ubije muža, a Ulrih koji je takođe doživeo neku vrstu razdraženosti dočekao je ovo pismo sa podsmehom. Agata je i dalje tonula u svoj najveći mogući jad. I tada će joj Ulrih kazati: ”Onog trenutka kad izađeš iz sklada sa drugima, nikad ni doveka nećeš više znati šta je dobro, a šta loše. Ako hoćeš da si dobra, moraš, dakle, biti ubeđena da je svet dobar. A nas dvoje nismo. Živimo u jednom vremenu kad se moral ili raspada ili je u grčevima. Ali radi jednog sveta koji još može doći, treba da čuvamo čistotu!”.  Zatim će još dodati, te kazati: ”Ja volim razbojnike u moralu, a ne lopove”. Ukazivao je dalje na sve veću vrstu građanske prezasićenosti u svemu, a govori je o posebnoj vrsti društvene isisanosti svega i svačega, jer nemoral se namnožio, te je ponovo nužno da dođe katarza tako što će biti mnogo više ili ponovo više morala. A on neće znati dalje da joj objasni šta je zlo, a šta dobro, ali joj hoće dalje pričati koliko se sam gnuša svega što jeste zlo. Takođe, ispričaće joj kako je i sama nauka puna amorala. I na kraju će joj još kazati da su “oboje moralno slaboumni”.

Agata je rešena, koliko već sutradan da počini samoubistvo, jer zapala je u tugu, bila izgubljena, a razgovor sa Ulrihom nije bio od pomoći, a sama nije znala šta treba da učini sledeće. I imala je otrov u jednoj maloj kutiji. I poželela je da izađe iz života. I osetila je čak i ljubomoru. A mislila je da joj se Ulrih zapravo samo podsmevao. I osetila je postiđenost. U njoj je rastao samo bol. I pošla je na jedan rub šume tamo gde su kolale priče da se tu jednom davno ubio jedan neostvaren i loš pesnik. I osetila je sličnost sa njim  - nezadovoljstvo. I osetila je pometnju. A našla se u nekoj vrsti bespomoćne ukočenosti. Ali, u jednom času to sve prekida pojava jednog stranca, izbavitelja, samo prisustvo jednog nepoznatog čoveka koji se tu obrete pred njom. A rešen je da joj pomogne najpre savetom. I govori joj o životu. Bio je to Linder  nastavnik iz jedne gimnazije, a univerzitetski docent. On je čak čuo za njenog pokojnog oca pravnika, kao i Ulrihova neka predavanja, a ona ga pozva da im obavezno svrati jednom u posetu. Ali pošto on nema vremena, ona se sama nudi da njemu uzvrati posetu. On je takođe znao i njenog muža. A kada mu je spomenula da želi samo razvod, on se pak izjasni kako je za očuvanje braka po svaku cenu. Bio je udovac koji živi sam sa svojim sinom. Onda joj reče da nije prilika da ga posećuje ona koja je i dalje udata žena. I čim ga je upoznala shvatila je da joj njegovo društvo mnogo prija, u njemu videći neku dobrotu.

General Štum saopštava Ulrihu da će i on biti jedan od posetitelja koji odlaze u ludnicu da upoznaju ubicu Mosbrugera. I napominje mu ponovo važnost večerašnjeg okupljanja kod Diotime. Na sastanak se najavio doći čak i ministar, gde će doći do razračunavanja gospođe Napast i Diotime. A govorio mu je još o energičnim ljudima koji moraju stati pred sve same izazove velike svetske istoirje. Sa Klarisom u ludnicu poći će i njen brat Zigmund.

Klarisa je sa ostalima već u ludnici, u obilasku. Slike koje vidi potresne su. Ludnica je dakle samo ružno mesto. Od ludnice hvata je jeza. Ludnica liči na sirotište. I to je posebna vrsta provalije. To je pakoa i to jako nemaštoviti pakao. I tu se nalaze ubice, ludaci, idioti, duševno oboleli, i najteži zločinci. Njihov vodič kroz ludnicu jeste doktor Fridental. A ludnica je takođe mesto gde se guši najmanji vid nečije pobune, jer tu se zatire svaka klica pobune. I nisu uspeli da sretnu ubicu Mosbrugera, niti da dođu kod njega, jer se obilazak iznenadno prekida, navodno zbog ejdnog incidenta. Klarisa je naravno jako razočarana, ali ih lekar vodič kroz ludnicu uteši navodno nekim novim obećanjem, a što skorašnijem obaveštenju o istoj takvoj jednoj poseti.

Skup je okupljenu  domu Tucijevih, a atmosfera je svečana krajnje. Diotima je okupljenima kazala da samo u parovima mogu pomoći čovečanstvu. Na skup dolazi vladin savetnik po imenu Mezeričer. Došao je i Ulrih sa Agatom, ali nešto kasnije. Tuci i Ulrih ponovo razgovaraju o naftnim poljima i bušotinama po Galiciji, o nabavci topova. A kao iskusni diplomata Tuci mu kaza da je nestručno slovljenje o miru velika opasnost po čitav svet. To samo porađa dalje rat. Na skupu je i direktor banke Leo Fišel, a tu je i njegov budući zet Hans Sep koga deli jedan ispit do toga da već postane doktor. A za Ulriha istina se dakle nalazi negde na sredini svega što je te večeri još mogao čuti, ili doznati. General Štum je govorio o masama koje mora zauzdati, te povesit neka mnogo snažna ruka. Ali šta sa dvema strujama, sa podelama, sa razlikama u mišljnju, sa taborima koji su se stvorili povodom svega. Jedni su za objašnjenja, a drugi za naoružavanje, neki su pacifisti, a drugi su ratnički nastrojeni, jedni su patrioti, drugi su veleizdajnici. Ulrih se iskrao sa ovih razgovora, rešen da pronađe već verenu Gerdu. A po načinu na koji mu je pokazala svu svoju ravnodušnost shvatio je da su zauvek završili. Neki od zaključaka te večeri bio je da sve ipak teče jako sporo, te da manjka prave revnosti. A možda je svet samo poludeo. Možda su  mase samo sklone sleđenju svojih prostih nagona, svojih nelogičnih pobuda. Ulrih potraži Agatu, a ona mu ispriča kako je susrela Lindnera. Njihov razgovor prekida dolazak generala Štuma. A pričali su ponovo o moralu, o tome kako se okončao duel između gospođe Napast ili madam Melanije i Ditome, i šta je još ostalo nakon što su mnoga razna mišljenja tu izukrštana, o čemu se sve prepiralo i diskutovalo te večeri. Ali, nije general Štum još umeo da im kaže u čemu su doneti neki važni zaključci, jer j i sam utekao od svega. I da li iko zna šta će nastati nakon siline svih tih priča i pričanja. Ulrih je rešen da više ne dolazi kod Tucijevih na ovakva okupljanja, jer problemi su se samo zakomplikovali. I onda porazilo ga je saznanje da je Agata otišla sama kući mnogo pre njega.

Diotimina kućna pomoćnica Rahilja je zatrudnela sa robom crncom Sulejmanom, a o tome niko ništa još nije znao.

Ovim se dakle završila 38 glava, trećeg dela druge knjige “Čovek bez osobina” i dovde je roman objavljen 1938, još za Muzilovog života. Onda je u posmrtnoj zaostavštini nađeno još završenih 20 poglavlja, koja su trebala da uđu u drugu knjigu, ali je čak i to 1938 Muzil povukao, pošto su Nemci okupirali Austriju, a on morao da beži u Švajcarsku. Posle Drugog svetskog rata ta poglavljla su objavljena i dalje su u knjizi označena rednim brojem uz koje ide i slovo Z (te dalje pričanje teče od glave 39Z, pa sve do 58Z), nakon čega sledi i “Dodatak”.

 

(nastaviće se)