Danas nema ni tragova onog mog od juče, a vrlo otežanog
disanja, čak ničega osim alergijske kijavice i dalje (od ručka nekako je
utihnula), kijanja, išmrkavanja u papirnu maramicu, curenja iz nosa, itd., kao i
svraba u nozdrvama i očima...
Pre vrućine oberem samo paradajz čeri, samo jednu prepunu
šaku, jer mi treba ujutru za doručak...
Između dve paprike šilje zateknem pravog ratnika koji
mi nemo reče da ima slomljeno oružje, pa ipak ratnik je pravi i ravnopravni,
isto kao i onaj koji se bori negde sa najmodernijim neslomljenim oružjem…
Kakav predivan pauk stražar čuva naše paprike u “Hirošimi”...
I kakvu je samo divnu i jaku mrežu ispleo naokolo sebe,
da moram da mu se divim na uočenoj mustri…
A dole pod njim pokazujem prvu žrtvu, a jednu smrdibubu
koju je potamanio, tačnije otrovao svojim toksinima i paralisao, a ona na listu
paprike šilje mrtvo stoji kao sasušeni drveni fosil...
A srediće tako i svaku drugu bubicu, bubu, bubetinu,
itd…
Rekla sam mu da samo tako nikad ne dira bumbare i pčele...
Ali, tu se na trećem listu našao još neuhvatljiv i neshvatljiv
samo jedan skakavac...
Dakle, ja neuništavam ništa živo u “Hirošimi”, jer sve
tu može da živi, a obračun neka bude među nijma insektima i stvorenjcima samo, pošto
moje bitke moraju biti negde drugde, malo izvan “Hirošime”…
Ni skakavce, ni smrdibube, ni puževe, ni leptire
kupusare, jer sve je prepušteno ovom pauku, gušterčićima, žabama, rovcima, kao i
drugim živim bićima kojih ima na tone u “Hirošimi”…
Onda sa ovogodišnje opelcovane lavande ošišam sve cvetove
i još nekoliko isečenih aromatičnih biljčica dodam tako u svoje magično biljno jastuče...
Drugo povrće danas neću brati, jer sa svim juče ubranim
povrćem pokrivena je naša časna trpeza sve do sutra...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар