IBZENOVI “STUBOVI DRUŠTVA” – III ČIN…

 

 

Čitava stvar oko dolaska železnice postaje krajnje napeta, ozbiljna, a konzul Bernik besan i ljutit, uzrujan uleće, a ljutito sa štapom u ruci, sa batinom, rešen da isprebija ženu kad mu već pri ruci nije njegov neposlušni sin Ulav, koji se otiskuje na more bez očevog znanja, zatim boravi izvan kuće bez njegove dozvole, preti da će otići, itd.

Ali, dolazi službenik Krap koji saopštava konzulu Berniku da je i brod “Palma “ spreman dakle za sutrašnje isplovljavanje, kao takođe i brod “Inidan Girl”, koji će isploviti već sutra, iako svi šuškaju, a smatraju da neće isploviti baš mnogo daleko, jer će i teret i ljudi svakako potonuti.

No, ako jedan brod potone biće verovatno kriv neobučeni radnik Anue, jer sada je prevrtljivi i licemerni kozul navodno jako zabrinut za eventualne gubitke i štetu, ali službenik Krap ga malo smiruje, onda zbunjuje, rekavši mu da je čitave noći Anue vredno radio, vario dno broda, iako doduše samo neefikasno i traljavao. A zapravo, Anue je uradio posao jako loše, po mišljenju službenika Krapa, jer Anue je pobunjeni čovek koji mnogo nehaje za konzulov capital, te kao da namerno sve sabotira, kao da hoće da se ovim osveti za sve otkaze svojih kolega.

Mada, na konzulovo brodogradilište ne sme pasti ni kap mrlje, niti kap krivice ukoliko recimo dođe do potonuća broda. Po konzulu biti saučesnik u ovom namernom potonuću ravno je zločinu, te je rešen da prijavi svoju sumnju, na loše obavljeni posao. Konzul brzo ume da u svemu vidi svoju veliku ćar i korist, čka i u eventualnoj brodskoj tragediji. Društvo će odmah uzveličati konzulovu zabrinutost, ali službenik Krap ga uverava da je najbolje o svemu samo ćutati.

U dom konzulov navraća Betin rođak Hilmar Tenesen (možda sam negde pogrešno do sada napisala prezime Tenser umesto Tenesen) koji je pristigao sa najsvežijim vrućim novostima iz društva, iz kluba, a kako bi konzulu iskazao sve čestitke i divljenje, jer je ovaj postigao sinoć na sasranku pobedu po pitanju železnice, ali želi da ga upozor da novinski urednik Hamer želi da napiše jedan članak pun glasina o kupljenim imanjima pored mesta gde će proći buduća železnica.

Neko je čulo se pokupovao sve šume i rudnike i vodopade, a građani se plaše da nije neki stranac, neki došljak, jer ne znaju ko jeste, a kad prođe pruga to imanje će imati jako visoku cenu. Hilmar ovo vidi kao veliku pokvarenost, a konzul koji je sve ovo dakle potjano kupio, te potajno deli novac od dobiti sa svojim poslovnim ortacima trgovcima i veletrgovcima, pravi se sada da jeste sve to nisko i pokvareno. Konzul glumi koliko je ovim zgrožen.

Zatim su u konzulovu kuću  navrati najpre Lona. Između njih dvoje ponovo se odvija onaj već isti, a juče započeti razgovor o lažima, o životu u lažima, itd. Konzul i dalje smatra da bi njegov život uništila samo jedna njena reč ako progovori, te mu istina ne ide u prilog. Priznaje joj da je sam  lično kriv za sve glasine o Johanu, ali je uverava da nikad nije nestalo novca o kome se govorilo toliko, mada njegova krivica je navodno samo u tome, jer nije sprečio da se toliko glasina o svemu, posebno o Johanu raširi. Naprotiv, glasine su konzulu samo spasile kuću. Po Loni konzul je danas sraman stub društva, jer je sve izgradio na jednoj velikoj, gnusnoj laži. Po konzulu pak svaki čovek mora da ima makar jednu tamnu mrlju, dalje s ponosom tvrdeći da društvo nije moglo dobiti bolji stub nego što je on sam i oni njegovi poslovni ortaci. Postao je konzul prvi čovek u gradu, neko ko se mnogo uvažava. Lona ga optužuje za nepravdu koju je učinio Johanu, a konzul nudi da mu isplati novac za sve štete.

Utom dolazi i Johan te im se pridružuje u ovom razgovoru. Johan traži samo jedno, da nakon svega konzul iznese konačno istinu na videlo, da sve ispriča. Ali, prepredeni i ljigavi konzul neće, jer želi da sačuva svoj veliki moralni ugled. Johan saopštava oboma da će oženiti Dinu, da će ostati tu da žive u istom gradu, ali neko treba sa njega pre svega da skine sve te taloge laži i ljage, svu natovarenu krivicu koju je nosio 15 godina, a koju nije ničim napravio. Johan želi svoju izgubljenu čast i slobodu natrag, svoje rasterećenje. Konzul to naravno neće da uradi, jer samoživ ne želi da izgubi sve što je dotičnim lažima stekao. I odna im oboma konzul preti da će ih sve uništiti ako samo išta pokušaju protiv njega.

Onda im je konzul pomenuo železnicu, a priznade im kako je kupio potjano velika imanja, šume, rudnike i vodopade, za male pare, budzašto, kao bezvredni komad zemlje, a onda je sve to bagatelno kupio, te se onda stao zalagati za izgradnju sporedne pruge, a kada pruga tuda prođe postaće milioner. A ako slučajno propadne, opet će društvu pokazati da je svo svoje bogatsvto žrtvovao samo radi njih, samo radi društva. A onda je ortacima trgovcima i veletrgovcima obećao 1/5 od ukupne zarade…..

Johan obećava na kraju razgovora da će otići iz grada, a kada se ponovo vrati rešen je da progovori. Konzul mu nudi novac, koji Johan neće, jer zahteva od konzula da mu ovaj vrati samo dobar glas koji ga je oduvek pratio posebno pre skandala. Johan izjavljuje da odlazi sutra na brodu “Indian Girl”. Odlazi kako bi prodao farmu, dakle sve što je tamo stekao u Americi, a onda se vraća nazad, da bi svima rekao istinu. Konzul i dalje obećava da će sve negirati, poricati, da će ga optužiti za iznudu novca. Konzul Bernik nema dakle srama, nema obzira. Ali, očajan je sada i rešen da se bori do konca. No, Johan ima dokaze protiv njega, još čuva ona dva pisma koja mu je poslao jednom konzul koji ga itekako mogu kompromitovati. Johan govori da će se vratiti samo ako brod do Njujorka ne bude potonuo. I odlazi, a za njim odlazi i Lona.

Konzul je ostao sam, vidno uznemiren, potrešen. Utom stiže radnik Anue ponov da priupita o svom otkazu, da li jeste ili nije, pošto je brod ipak uspeo da spremi za isplovljavanje. Konzul Bernik želi da mu ovaj radnik da garancije da li je kvar otklonjen kvalitetno.

I stvar je jasna – konzul traži da brod isplovi sutra.

Utom kod konzula dolazi službenik Krap kome je sumnjiva sva ta užurbanost oko isplovljavanja broda. A, konzul je odjednom kao smiren. U razgovoru prekida ih trgovac Vigeland koji se pak zanima za isplovljavanje broda “Palma”, a zabrinut je jer se govori o sutrašnjoj oluji, te se plaši rizika isplovljavanja broda uprkos lošem vremenskom uslovu.

Onda je u dom konzulov stigao vaspitač Rerlund, a odmah ga konzul upita jedno hipotetičko moralno pitanje – da li je ispravno nešto malo žrtvovati, recimo jedan ljudski život ako je recimo konačni cilj takav da se tiče dobrobiti jako velikog broja ljudi. Vredi li žrtvovati jedan život zbog koristi više ljudi. Vaspitač mu govori o onome u šta veruje, a to je uzdanica u proviđenje koje se o svemu dakle pobrine.

Mnoge moralne dileme: Da li velika društva jesu ipak tako iskvarena, nesavesna, kad se ljudi namerno žrtvuju, zar jedan ljudski život tu ne znači baš mnogo, a mahom znači veliko ništa. I hoće li društveni lupeži namerno puštati u promet sve te nesigure brodove da potonu.

Ulazi Johan i pred svima traži Dininu ruku. Ali, vaspitač Rerlund se buni. Onda su pozvali Dinu da se sama izjasni. I Dina će kazati da je vaspitač njen verenik, a on će poželeti da to objave javno.

Johan ipak odlazi brodom “Idian Girl” sutra nazad, rekavši konzulu da će se vratiti kako bi se osvetio, te da će ih sve uništiti.

Trgovac Vigeland govori konzulu da su svi papiri samo dobro završeni.

Ulav govori potajno svom ujaku Hilmaru da će sutra pobeći sa brodom, da će se time osvetiti ocu za one batine koje je dobio.

Službenik Krap govori konzulu da napolju ipak nadolazi nevreme, on bi možda i odložio isplovljavanje broda, ali ne dobija odgovor da brodovi neće isploviti sutra. Konzulova je naredba jasna i glasna - brod mora isploviti kako je kazano - sutra.

 

(kraj III čina)