NAJTOPLIJI DAN U “HIROŠIMI” - 14 AVGUST 2024…

 

 

Dakle juče, tj. 14 avgusta 2024 godine, oboren je rekord od pre neki dan, od onih sada niskih 47,7 stepeni u plusu, te do juče novi toplotni rekord ili najvreliji dan ikad, a unutar “Hirošime”, u zadnjih 6 setvenih sezona ima težinu od čak 49 stepeni u plusu, mašala…

Ostaje da se vidi da li će možda i ovo ove paklene 2024 biti malo, te ostaje takođe da se još  vidi – da li će neki novi avgustovski dan, ovaj dan danas možda, ili onaj sutra, ili ko zna kad – dok traje ova jako nezgodna i mnogo preteška 2024 godina – da sve ovo od zabeleženih 49 u plusu - bude  prevaziđeno ili pak neće...

Ako se vratim malo u rikvercc, a samo 2 godine unazad, unazad dok beležim i tačno pamtim, pre 2 godine, dakle 2022 najvreliji dan u “Hirošimi” iznosio je 46, a prošle 2023 najvreliji dan imao je težinu od 43,1 stepena u plusu…

U atmosferi se nešto dakle ipak zbiva, događa, sve nas pogađa, a ovako teški malte ne veoma ekološkokatastrofalni dani se jedva prežive, a kako vidimo i pamte (biloi h je vazda, samo nepamtimo kako valja). I  kad to nismo bili pogođeni sušama, poplavama, glađu, epidemijama, ratom, bedom, nemaštinom, poskupljnejem, tiranijom, despotijom, itd…

Najlakše danas jeste napraviti brzinski ručak bez mnogo znoja, a bile su to divne špagete u paradajz sosu sa dosta lukova, i crnog  i belog, zatim bosiljka balzamiko i naravno začinjenje dimljenim kačkavaljom…

Napolje je najbolje ne izlazti uopšte, čak i kad bi se to navodno zbog nečega tobož moralo (u ovakvo vreme sve treba da stane!), te izaći tek negde u sumrak, ili sići i izaći samo brzinski na obroke, a u ostaloj svakoj situaciji najbolje je zatvoriti se u kuću, dobro izolovanu i čekati da sav ovaj ekološki užas u atmosferi protutnji, prođe, a preživi se uz čitanje knjige ili gledanju filmova, itd…

Samo sinoć od umora nisam stigla da pročitam zacrtanih 50 strana, tako da posle jutarnjeg čitanja do kraja i druge knjige deli me oko 130 strana…

Mi slabo ovde vidmo kišu već mesec dana, ali juče smo imali kišu bar na putu, tamo gde smo malo djezdile i tako smo doživeli pravi avgustovski letnji pljusak, jako dobru kišu, jaku grmljavinu, sevanje munja, onda snažno rashlađenje, zatim tipične efekte nakon skoro svake kiše kao što je odjednom sunce sija, razvedrava se tako munjevito brzo, a preko neba prekrasna duga, ali ne obećava nam više nikad biblijski bog da neće biti suše, poplave, gladi, uništenja, razaranja, opustošenja, itd...

Ali, kao i uvek Majka priroda ma koliko da nam bila maćehinski nemilosrdna ili nepoznanica velika, ona nas svaki put nauči jedno te isto, vazda - posle bilo koje ekstremnosti doći će periodi balansa, oduška, osveženja, rashlađenja, te tako iako sada mnogo prži i sve sagoreva - nakon ovoga biće vode, biće kiše, samo treba umeti čekati, umeti preživeti, istrajati, izdržati, jer ništa nije večito, pa ni ova sušna katastrofa...

Itd…