Danas, 11 oktobra 2024, uoči Miholjdana, a dakle negde
ispred druge užine jedna koka nosilja, jedna od 5, u trećem donjem gnezdu snela
je svoje jaje, i ovo je dan za pamćenje, jer konačno uhvaćen taj željeni trenutak,
početak, nakon koga sve dalje postaje lako kao recimo jednoj koki nosilji da snese
na svet svoje jaje...
Zapravo, mami se dalo danas da prva ugleda jaje, a onda
mi je dojavila da strčim do KOKO ŠINJCA, te da ga fotografišem nešto bliže…
Pošto sam se već
muvala oko svog KOKO ŠINJCA pronašla sam u svom garažnom getu jednu odbčenu staru
ručkicu i onda sam našla potrebne alatke, ručnu bušilicu, krstasti šrafciger,
zatim krstasti šraf, klešta, itd., te sam iz dva puta zavila ručkicu gde treba,
a prvo sam je zavila nešto niže, tako da je mehanizmu za otvaranje i zatvaranje,
našoj poluzi, podignutoj u vis malo smetala
ručkica, te sam morala da je podižem nekoliko centimetara u visnu…
I tako sam uradila danas još nešto malo, ovaj mali sitni
korak, detalj, ali jako nasušni, jako važan detalj...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар