29 OKTOBAR 2024…

 

 

Posle 4 divna oktobarska jutra, dakle laganog čitanja, čin po čin, jutros sam završila čitanjem još jednu Ibzenovu dramu, drugu od ukupno 5, a dramu u 4 čina, te već mogu da  se bavim i njome narednih sati ili dana, a pisana je davno 1877 godine, pre 147 godina – “Stubovi društva”, a zanimljivo koliko je ovovremenska…

Mama je još sinoć, a pošto je uterala sve koke, svih 15, i našeg brzonog Pela ili Petka petlića, u KOKO ŠINJAC, poskidala najlon i daske sa ona naša dva jučerašnja betoniranja i šalovanja te je sve jutros osvanulo u jako lepom prizoru, a ja se prvo danas zapitah koje to sve tako vredno očistio i rasklonio, da tragova radovima nema...

Koke veselo čeprkaju i uživaju, a svaki čas im ubacimo neku oljuštinu (od bundeve) ili zeleniš (rukola, rotkvice) ili neko naše povrće iz “Hirošime” (luk praziluk), itd…

Salata je stigla na branje i sutra ću da pravim koktel salatu ili miks naše salate od rukole, salate i rotkvice…

U “Hirošimi” jutros berem rotkvice, rukolu i luk praziluk, a sve što nam je potrebnom za ručak...

Od praziluka i naših letnjih paprika isečenih i ostavljenih u zamrzivaču pravimo sataraš sa dodavanjem opet našeg čeri paradajza, peršuna, itd...

Mama je ispekla divne tortilje, te izdinstala belo pileće meso...

Ja sam još napravila bundeva tortu i plus jedan izmišljen dezert...

U “Hirošimi” danas 28,1 u toplom delu dana…

Ponovo sam danas uključila frižider u letnoj kuhinjici, jer još nekoliko toplih dana do Mitrovdanka ili do prvog ljućeg mraza ili većeg zahlađenja želim da iskoristim još napolju, još u letnjoj kuhinjici, a trebalo je jutros negde sačuvati tek napravljenu tortu, ali i brzi desert, koji je danas nastao od ostataka jestivog materijala...

Danas među rotkvicama nađem kapitalca, jednu najkrupniju rotkvicu, a malog jestivog giganta te ističem tu rotkvicu između svih ostalih jutros ubranih, jer zaista sve od jedne, a ovakve naše rotkvice, (sve unutar “Hirošime” što se bere, jede) dobijeno je iz našeg komposta, a bez okopavanja, a svetski dan bez okopavanja treba pomenuti, proslaviti, a obeležava se već 3 novembra u nedelju, te to ne treba zaboraviti (nedeljom volim da se bavim poljoprivrednim temama i aspektima života)…

I pravi je gušt, verovati u poljo-sistem zvani “NO DIG” ili bez okopavanja, jer obožavam samo 6 ovih setvenih svojih gdoina, dakle još sam predškolac, a iduće setvene sezone i prvačić đačić u biogranskoj poljoprivredi, da govorim u kao u engleskoj šali smejući se od srca najslađe - kako ništa ne radim po čitav dana, a ovakvo povrće niče i raste, plodonosi samo od sebe...

Danas zaista uživam, avlijom šetam, beležim, posmatram, i samo malo neosetno se bavim gastronomijom, kad već nemam uslova za veće bavljenje astromonijom ili astrologijom, itd…

Tu se na polici “Hirošime” danas ubran našao i naš gigantski luk praziluk…

Lepa vest - počela u “Hirošimi” da izniče kraljica blitva-blitva-blitva, koja se dakle na površini pojavila vidno za samo 7 dana, a posejane su one 3 kesice uz grašak 22 oktobra 2024...

Nakupila sam jedan svežanj jeseni, a svežanj lišća sa japanske ili kaki jabuke, te u ubranoj paleti imam raspon najlepših mogućih boja jeseni i unela u svoju košnicu, jer nešto ću od toga da napravim, a za sada su na astalu...

Ne mogu da verujem da će već u nedelju, dakle odmah početkom novembra biti prvi mraz i prva slana, te danas pokušavam da uživam u bojama cveća, u letu pčela, sa cveta na cvet, u jednom golemom bumbaru, tako da već u petak treba nabrati još neki buket cveća, jer od nedelje kada se sluti neki možda prvi jači mraz od minus 2 recimo, sva ta lepota će biti uništena jako brzo...

Još jutros sam dobila povoljnu vest, ali ne pre petka, neće se realizovati, još za 3 dana, a dakle nabaviću tada još nekoliko koka mladih oko 4-5 meseci starosti, a uz njih isto toliko starog i jednog petlića, svi po 400 dinara (ne znam koliko ima peradi 4-5, ali uzimam čitavo malo jato), jer neko neće moći preko zime da gleda koke te ih hitno rasprodaje, a koke su sa visoke planine...

Onda uveče oko 18 sati, po mraku stigne mi još jedan petao, podgajen, a star godinu dana dakle pravi petao koji kukuriče od sutrašnjeg jutra konačno (ujutru će da nas budi u zoru), a ubačen je po mraku, u KOKO ŠINJAC, taj je dobijen na poklon, ali se nikad ništa ne uzima od biljaka i životinja kao poklon dok se nešto simbolično, novčano malo ipak ne ostavi, jer takva su ovde seoska verovanja, već se nešto simbolično da. Ovog petla dobili smo za 10 dinara, a kako sam pod reflektorom videla po mraku sav je pretežno beo, sa crno belim šarama (po suncu I danu bolje ću da ga zagledam, samo se nadam da nće da kljucne ljude ni petlića Petka), a stigao je iz sela Solutuša, tako da ga neću zvati Solotnik, već samo Beli, to mu je dakle ime. A imam već i ime za onog trećeg petal, koji će stići u petak, ali o tome više kroz 3 dana, ako se zaista meni dogodi ta bagatelna kupovina...

Sutra će pevac Beli, biti verovatno glavni u kraju čim se u cik zore oglasi kukurikanjem, a neće biti mnogo imati čak 3 petla sa 3 različite strane sveta…

Biće tu jako zanimljivih živih priča, posmatranja, u KOKO ŠINJCU…

Za sada imamo 17 peradi, dakle 15 koka (10 mladih i 5 starih dvogodišnjakinja) i 2 petla, a kroz 3 dana dakle treba da nas bude još više, mnogo više, a najmanjje 3 petla, jer želimo da kao jato rastemo i bujamo, napredujemo, bio organskim jajima kotarice punimo. I nakad više neću držati samo jednog petla, jer sam dakle naučila da i petao može da se izgubi, kad se čovek najmanje nada, a pošto imam cilj da držim najmanje 40 koka nosilja, onda 3 petla su na tu brojku taman poželjna...

Želim za 50-i rođendan samo poklon sa vašara o svetom Prokopiju - 3 ćurke,  2 guske, možda i 2 patke, a isto tako želim još mnogo peradi od proleća 2025, pa sve do Tomindana 2025, itd…

Itd...