Posle 4 divna oktobarska jutra, dakle laganog
čitanja, čin po čin, jutros sam završila čitanjem još jednu Ibzenovu dramu,
drugu od ukupno 5, a dramu u 4 čina, te već mogu da se bavim i njome narednih sati ili dana, a
pisana je davno 1877 godine, pre 147 godina – “Stubovi društva”, a zanimljivo
koliko je ovovremenska…
Mama je još sinoć, a pošto je uterala sve koke, svih
15, i našeg brzonog Pela ili Petka petlića, u KOKO ŠINJAC, poskidala najlon i daske
sa ona naša dva jučerašnja betoniranja i šalovanja te je sve jutros osvanulo u jako
lepom prizoru, a ja se prvo danas zapitah koje to sve tako vredno očistio i rasklonio,
da tragova radovima nema...
Koke veselo čeprkaju i uživaju, a svaki čas im ubacimo
neku oljuštinu (od bundeve) ili zeleniš (rukola, rotkvice) ili neko naše povrće
iz “Hirošime” (luk praziluk), itd…
Salata je stigla na branje i sutra ću da pravim
koktel salatu ili miks naše salate od rukole, salate i rotkvice…
U “Hirošimi” jutros berem rotkvice, rukolu i luk praziluk,
a sve što nam je potrebnom za ručak...
Od praziluka i naših letnjih paprika isečenih i
ostavljenih u zamrzivaču pravimo sataraš sa dodavanjem opet našeg čeri
paradajza, peršuna, itd...
Mama je ispekla divne tortilje, te izdinstala belo
pileće meso...
Ja sam još napravila bundeva tortu i plus jedan
izmišljen dezert...
U “Hirošimi” danas 28,1 u toplom delu dana…
Ponovo sam danas uključila frižider u letnoj kuhinjici,
jer još nekoliko toplih dana do Mitrovdanka ili do prvog ljućeg mraza ili većeg
zahlađenja želim da iskoristim još napolju, još u letnjoj kuhinjici, a trebalo je
jutros negde sačuvati tek napravljenu tortu, ali i brzi desert, koji je danas
nastao od ostataka jestivog materijala...
Danas među rotkvicama nađem kapitalca, jednu najkrupniju
rotkvicu, a malog jestivog giganta te ističem tu rotkvicu između svih ostalih jutros
ubranih, jer zaista sve od jedne, a ovakve naše rotkvice, (sve unutar
“Hirošime” što se bere, jede) dobijeno je iz našeg komposta, a bez okopavanja,
a svetski dan bez okopavanja treba pomenuti, proslaviti, a obeležava se već 3
novembra u nedelju, te to ne treba zaboraviti (nedeljom volim da se bavim
poljoprivrednim temama i aspektima života)…
I pravi je gušt, verovati u poljo-sistem zvani “NO
DIG” ili bez okopavanja, jer obožavam samo 6 ovih setvenih svojih gdoina, dakle
još sam predškolac, a iduće setvene sezone i prvačić đačić u biogranskoj
poljoprivredi, da govorim u kao u engleskoj šali smejući se od srca najslađe - kako
ništa ne radim po čitav dana, a ovakvo povrće niče i raste, plodonosi samo od sebe...
Danas zaista uživam, avlijom šetam, beležim,
posmatram, i samo malo neosetno se bavim gastronomijom, kad već nemam uslova za
veće bavljenje astromonijom ili astrologijom, itd…
Tu se na polici “Hirošime” danas ubran našao i naš
gigantski luk praziluk…
Lepa vest - počela u “Hirošimi” da izniče kraljica
blitva-blitva-blitva, koja se dakle na površini pojavila vidno za samo 7 dana,
a posejane su one 3 kesice uz grašak 22 oktobra 2024...
Nakupila sam jedan svežanj jeseni, a svežanj lišća sa
japanske ili kaki jabuke, te u ubranoj paleti imam raspon najlepših mogućih boja
jeseni i unela u svoju košnicu, jer nešto ću od toga da napravim, a za sada su na
astalu...
Ne mogu da verujem da će već u nedelju, dakle odmah
početkom novembra biti prvi mraz i prva slana, te danas pokušavam da uživam u bojama
cveća, u letu pčela, sa cveta na cvet, u jednom golemom bumbaru, tako da već u
petak treba nabrati još neki buket cveća, jer od nedelje kada se sluti neki
možda prvi jači mraz od minus 2 recimo, sva ta lepota će biti uništena jako brzo...
Još jutros sam dobila povoljnu vest, ali ne pre
petka, neće se realizovati, još za 3 dana, a dakle nabaviću tada još nekoliko
koka mladih oko 4-5 meseci starosti, a uz njih isto toliko starog i jednog petlića,
svi po 400 dinara (ne znam koliko ima peradi 4-5, ali uzimam čitavo malo jato),
jer neko neće moći preko zime da gleda koke te ih hitno rasprodaje, a koke su
sa visoke planine...
Onda uveče oko 18 sati, po mraku stigne mi još jedan
petao, podgajen, a star godinu dana dakle pravi petao koji kukuriče od sutrašnjeg
jutra konačno (ujutru će da nas budi u zoru), a ubačen je po mraku, u KOKO
ŠINJAC, taj je dobijen na poklon, ali se nikad ništa ne uzima od biljaka i
životinja kao poklon dok se nešto simbolično, novčano malo ipak ne ostavi, jer
takva su ovde seoska verovanja, već se nešto simbolično da. Ovog petla dobili
smo za 10 dinara, a kako sam pod reflektorom videla po mraku sav je pretežno beo,
sa crno belim šarama (po suncu I danu bolje ću da ga zagledam, samo se nadam da
nće da kljucne ljude ni petlića Petka), a stigao je iz sela Solutuša, tako da
ga neću zvati Solotnik, već samo Beli, to mu je dakle ime. A imam već i ime za
onog trećeg petal, koji će stići u petak, ali o tome više kroz 3 dana, ako se
zaista meni dogodi ta bagatelna kupovina...
Sutra će pevac Beli, biti verovatno glavni u kraju čim
se u cik zore oglasi kukurikanjem, a neće biti mnogo imati čak 3 petla sa 3
različite strane sveta…
Biće tu jako zanimljivih živih priča, posmatranja, u
KOKO ŠINJCU…
Za sada imamo 17 peradi, dakle 15 koka (10 mladih i 5
starih dvogodišnjakinja) i 2 petla, a kroz 3 dana dakle treba da nas bude još više,
mnogo više, a najmanjje 3 petla, jer želimo da kao jato rastemo i bujamo,
napredujemo, bio organskim jajima kotarice punimo. I nakad više neću držati samo
jednog petla, jer sam dakle naučila da i petao može da se izgubi, kad se čovek najmanje
nada, a pošto imam cilj da držim najmanje 40 koka nosilja, onda 3 petla su na
tu brojku taman poželjna...
Želim za 50-i rođendan samo poklon sa vašara o svetom
Prokopiju - 3 ćurke, 2 guske, možda i 2 patke,
a isto tako želim još mnogo peradi od proleća 2025, pa sve do Tomindana 2025,
itd…
Itd...
Нема коментара:
Постави коментар