“LUTKINA KUĆA” ili “NORA” – drama Henrika Ibzena u 3 čina…

 

 

Radnja ove drame teče u stanu advokata Helmera Torvalda i njegove supruge Nore, dakle u “Lutkinoj kući”, u zimsko doba dana, u vreme božićnih praznika.

PRVI ČIN – Nora se vraća iz šopinga, vesela, donoseći brdo poklona sa sobom, a sva je vesela, raspevana, poletna, a deci će pripremiti jelku, kao iznenađenje, a sebi je potajno kupila samo slatkiše koje joj muž inače brani. Za muža Nora je ptičica što cvrkuće, ili veverica sklona pravljenju džumbusa, nereda, čak  je i njegova mala raspikuća koja voli da mnogo potroši i spiska baš dosta novca.

Do tada Nora je mnogo štedela, mučila se, odricala, radila, a sada kad joj je muž napredovao rešila je da odreši dublje svoj džep, kućni budžet. On bi da se stalno stiska i da štedi. Za njega ona je lakomislena žena, čak i kad joj to tobož izgovori na neki šaljiviji način, kao u šali, pa prevali. On prezire zajmove i dugovanja, te smatra da je ona neozbiljna kao žena. A kad postane tako ironičan, ona se rastuži, sneveseli, a sav polet u njoj splasne, stane, a da bi tobož oterao istutu njenu tugu koju joj je i sam navukao, autoritativno nametnuo na lice, on će pak raširiti svoj buđelar i tutnuti joj par novčanica da potroši ne bi li podigla raspoloženje, svoj potrošački moral.

Oni imaju troje dece - sina Ivara, sina Boba i ćerku Emi. Nora kupuje svima poklone za blagdane, na sve žive misli, osim na sebe samu. Jer to je žena kojoj ona sam nije mnogo važna, jer živi Nora samo za druge. Onda mu zatraži da joj da novac kako bi i sebi konačno nešto viđenije kupila. A onda je muž ipak posumnjao da je ona potajno kupila sebi slatkiše. I priča joj o večeri, kako je već pozvao njihovog stalnog prijatelja doktora Ranka, jer iza njih su sada sva ona teška oskudna vremena, a ova večera biće baš raskošna, uz šampanjac.

Njihov razgovor prekida ulazak sobarice koja najavljuje Nori posetu jedne nepoznate gospođe. Bila je to gospođa Kristine Linde, stara prijateljica sa kojom se Nora nije videla dobrih 10 godina. Kristine je sada udovica, a iza sebe ima životnu patnju, te Nora želi da joj ispriča o svojoj trenutnoj veikoj sreći, a ta sreća glasi da je njen muž postao direktor Deoničarske banke, a pošto će imati veliku platu više nikad neće živeti onako oskudno. I onda je Nora ispričala kako su do tada živeli mukotrpno, teško, sve dok se njen muž nije teško razboleo i onda prestao da radi, a po savetu lekara morao je da hitno ode na jug Italije te da se tamo dugo leči.

Naravno, otišli su, muž se tamo izlečio, ali ih je to koštalo jako skupo 1200 talira ili 4800 norveških kruna. Nora još reče da im je novac za lečenje dao njen otac (a slagala je). Nora tada kaza još prijateljici da je najdivnije živeti i biti srećan. Zatim je i gospođa Linde ispričala svoju životnu priču Nori – a kako se žtvovala za bolesnu majku i dvojicu braće, kako se udala za čoveka koga nije volela, a sada je postala sama, prazna iznutra, nema razloga da živi, uznemirena je, ogorčena, napustila je svoju zabit i došla da se zaposli kako bi se nečim ispunila. Gđa Linde takođe zna da se mora raditi i živeti, te  Nora obećava da će uticati na svog muža da ovoj pomogne i zaposli njenu prijateljicu. Gđa Linde misli da je Nora pak živela bez stvarnih tegoba, ali strpljiva Nora neće još ništa dalje ili više od ovoga ispričati.

A onda joj poče Nora, sloj po sloj, ljuštiti, otkrivati svoju najveću tajnu, a to je zapravo priča kako je ona zaista spasila život svoga muža, a tako što se zadužila i uzela mnogo novca na menicu, krivotvorila očev potpis. Zapravo, Nori otac nije hteo da pozajmi pare, niti da pomogne, ali isto tako ni njen muž nije hteo da uzajme pare, jer nju zbog toga naziva lokomislenom. Ovu njenu tajnu ni muž još ne zna. A kada se Nora zadužila, onda je postala mnogo štedljiva, na sebi, jer kad dobije novac da potroši na svoje haljine, ona kupi nešto jednostavno i jeftino, a ostatak novca sakuplja da mesečno isplati svoj zajam i dugovanje. Ona je zarađivala radeći prepiske, radeći muški mnogo i naporno. No, sve su to stare muke, te Nora smatra da više nema problema.

Njihov razgovor prekida sobarica koja najavljuje Nori posetu jednog nepoznatog gospodina. Bio je to pravnik Krogstad, a to je dakle čovek od koga je Nora pozajmila novac, inače zaposlen u banci u kojoj je sada Norin muž director, a pošto je nešto proneverio dali su mu otkaz, te on sada pritiska Noru da preko muža na položaju utiče da se ta odluka povuče, inače je ucenjuje i preti da će sve ispričati o njenim novčanim mahinacijama i dugovanju.

Onda su se u razgovor upustili gosti “Lutkine kuće” doktor Rank i gđa Linde, a oboje su pozvani na večeru kod Nore. Svetroje razgovaraju o Krogstadu, a doktor Rank kaže da je to samo pokvaren čovek, slab karakter (taj čovek već razgovara nasamo sa Norinim mužem). I kad ugleda muža Nora će mu odmah preporučiti svoju prijateljicu da je negde zaposli. Svi se razilaze, a uveče ih čeka večera u “Lutkinoj kući”.

Nora se igra sa svoja 3 deteta koja zove svoje slatke male lutke, svoje male divne lutke. Njihovu sreću i igru prekida dolazak pravnika Krogstada, koji je došao da nasamo razgovara samo sa Norom, te traži dugovanje pre roka isplate, a onda traži od Nore da utiče na svoga muža kako on ne bi dobio otkaz. Nora pokazuje hrabrost te odbija da tako postupi, tvrdeći da nema uticaja na muželjeve poslovne odluke. I on počinje da je ucenjuje, a ona to doživljava kao užasnu neprijatnost. On ima njenu menicu koju je Nora prilikom zajma sama potpisala, tačnije krivotvorila potpisujući ime svoga oca koji je po datumu na menici već 3 dana bio sahranjen i mrtav. Za njega advokata to je dakle prevara, a za Noru to je gest ljubavi ili spasiti onoga ko se voli više od sebe.

Ali, kada ode Krogstad Nora će izgubiti početni polet igranja sa svojom decom, i biti uplašena, uznemirena, a muž se vraća kući sumnjajući da je kod njih u poseti ipak bio Krogstad koga je sreo pri povratku kući (videći ga kako izlazi). I onda mu priznaje Nora da jeste dolazio, al ina tren. Muž je odmah znao da je ovaj dolazio da posreduje preko Nore da se sačuva na svom starom položaju. Nora brzo skreće razgovor na neke druge teme, te sprema se za veliki maskembal kod Stenborgovih. I zatraži od muža novac da nabaci sebi neki lep kostim za maskembal. Od muža je saznala da je Krogstad okrivljen za krivotvorenje potpisa, da je radio mnoge podvale i smicalice, da je lažov, prevarant, iskvaren, bez trunke kajanja i morala, te zato neće da bude milostiv prema njemu. I reče Nori da su za takvo ponašanje sinova obično krive majke lažovi, ali i očevi lažovi, loše vaspitanice i vaspitanici svojih sinova.

Nora je od te večeri jako bleda, izjeda je svaki strah, te više nema sluha za svoju decu, pa ih poverava brizi svoje satre dadilje, svoje druge majke Ane-Marie. Posebno su je ganule reči da je jedna majka kadra pokvariti svoju rođenu decu, da je kadra otrovati svoju vlastitu kuću. Po Nori nešto takvo ipak nije istina.

 

DRUGI ČIN – Nora je sama, oseća veliku uznemirenost, plaši se i praznog poštanskog sandučeta, koje je i dalje na svu njenu sreću samo prazno. A mora se pripremiti Nora za maskembal, za društveno pokazivanje sreće, te joj je potrebna pomoć gospođe Linde oko kostima, mada je to izgovor, treba joj neko da je sasluša, razume. Decu je prepustila dadilji, a do tada se nije od njih odvajala. Ona još ne može da razume kako je nejna dadilja imala srca da ostavi svoje dete strancima, a ostavila ju je upravo kao siromašna devojka služavka, kako da bi bila doilja maloj Nori. Ana-Marija je Nori druga majka, ili majka koju nikad nije ni imala.

Dolazi gđa Linde i stavlja se na pomoć Nori. Njen kostim treba da bude kostim napuljske ribarice koja će odigrati tarantelu, igru koju je naučila na Kapriju gde je boravila sa mužem. Nora jedva čeka da navuče masku i svoj kostim lažnog sjaja i sreće. Počele su zapravo pričati o doktoru Rank. Gđa Linde krivo pomisli da je on Norin ljubavnik te da svaki dan dolazi upravo zbog nje. Linde čak misli da je to Norin bogati obožavalac koji će joj obezbediti novac. Linde još pogrešno smatra da je on Nori pozajmio sav onaj novca. Ništa od toga nije istina. Nora želi nazad svoju menicu kako bi je pocepala i uništila, taj prljavi papir koji je tereti.

Zatiče ih Norin muž advokat Helmer, a ona ga umiljato moli da u banci zadrži pravnika Krogstada, ali joj muž saopštava da će na njegovo mesto zaposliti gđu Linde. Nora ga i dalje moli isto, tvrdeći da će im pravnik Krogstad ako ga otpusti pričiniti neko strašno zlo, a Norin strah od tog čoveka sada je smrtni strah. Nora se plaši novinskih kleveta, kao što ju je snašlo sa ocem. Helmer je besprekoran u svom činovničkom radu i neće pasti pod uticaj svoje žene. I neće promeniti mišljenje. Za Noru muž je sitničav što je njega naljutilo te ode od nje, viknu sobaricu i dade joj da odnese otkazno pismo Krogstadu. Nora traži opozivanje, ostavku pisma, govoreći da to treba učiniti zbog nje, zbog dece, kako to ne bi moglo da ih upropasti. Muž neće, jer smatra da je dovoljno hrabar, a po njemu može da se desi šta god hoće, te govori da ima jakosti da sve uzme na sebe, čitavo to teško breme.

Utom je došao doktor Rank i nasamo priča sa Norom, dok njen muž sređuje nešto oko otkaznog pisma. Rank je doneo pak svoju tužnu priču, kao oproštajno pismo, da je u nekom stanju unutrašnjeg bankrota, kriza iznutra, da već truli i da će uskoro umreti. I nekakva razorna gadost počela je da ga načinje iznutra, te govori kako on sada plaća ceh svoga oca koji je živeo nemoralno,raspusno. Nora pokušava da ga vrati u život, govori mu o plesu koji će izvesti na maskenbalu, baca mu svoje divne svilene čarape da ga razgali, a onda mu zatraži jedan dokaz prijateljstva – saučesništvo u tajni. On joj prizaje da je njegova sva ljubav prema njoj jako duboka i da će joj u svemu pomoći, čak dušu i telo stavlja joj na uslugu, ali prekida ih sobarica.

Sobarica Nori donosi jednu posetnicu iz koje se vidi da je Krogstad već došao i da traži razgovor sa Norom. Od Ranka Nora traži da zadrži njenog muža kako ovaj ne bi saznao za ovu posetu u “Lutkinoj kući”.

Krogstad je tu zbog svog otkaza, a Nora govori da je pomagala, činila sve, molila, kumila, ali nije mogla da pomogne, nije mogla du tiče, da ubedi, da promeni odluku svoga muža. I reče joj pravnik Krogstad da neće podnositi tužbu. Nora traži da o svemu još ništa ne kaže njenom mužu. Krogstad joj reče da ni za brdo para ne može nazad dobiti svoju menicu. I reče Nori prozrevši joj skrivene misli da ne pomišlja na bekstvo, ili na odlaza, ili na samoubistvo. I pokaza joj pismo koje je naslovio za njenog muža. Nora traži da se to pismo pocepa, da ne dođe nikad u ruke njenog muža. I obećava novac. Ali, ucenjivač Krogstad neće novac. On hoće svoj novi uspeh na društvenoj lestvici, hoće da se njegovo ime opere, da bude vraćen ponovo u banku, te predviđa da će ubrzo sam postati novi direktor banke umesto njenog muža. Nora se ne da više uplašiti. Krogstad smatra da ih oboje drži u svojoj šaci. Otišao je samo rekavši da će ipak jedno pismo ostaviti u sandučiću za njenog muža.

Nora nalazi pismo, ali nema ključ (poslužiće se svojom ukosnicom, šnalom, ali slaba vajda). Za nju je to propast. Ne može da sa spase ni sebe, ni muža, ni kuću. Usplahirena je, te u pomoć doziva gđu Linde. Linde smatra da je najbolje da se istina sazna, izađe na videlo. Nora jo priznaje da je krivotvorila potpis, te traži da joj Linde bar bude svedok, ukoliko od svega ovoga Nora jednom poludi.

Linde odlazi da potraži Krogstada, a Nora nastavlja razgovor sa svojim mužem. No, muž traži od svoje lutkice Nore da se više ne plaši. Ali, Nora je napeta kao struna. Ona se izgovara zabavom, balom, te traži da joj pomogne oko pleasa, i traži od njega da se pak žrtvuje za nju, tako što recimo više neće odlaziti u svoj radni cabinet, gde neće otvarati poštu, neće ništa čitati. Nora je za njega bespomoćno malo stvorenje, ali on ipak želi da obavi samo jedan važan poslić. Želi da vidi da li ima neko pismo. Ona ga preklinje da to ne čini, a da bi to sprečila traži od muža da zasvira pijanino kako bi mogla da zaigra. I to nije pomoglo, jer  Nora igra rasejano, a onda dr Rank svira, a muž Helmer savetuje Nori kako treba da igra. Nora je igrala kao lutka na koncu boreći se za život.

Vratila se i Linde u “Lutkinu kuću”. Muž nije zadovoljan kako Nora igra. A pošto ona ne želi da on otvori poštansko sanduče, on vešto zaključi da je to kobno pismo ipak stiglo. I nora smatra da će to otvaranje pisma samo otvoriti jaz i prepreku, ponor između njih te kaže da je bolje da ga ne čita.

Sobarica ih poziva na slavlje. Linde reče Nori da je saznala da je Krogstad otišao na selo, te da se vraća tek sutradan uveče, ali da mu je ostavila poruku o svojoj poseti. Nora pokušava da se za trpezarijskim astalom više prisabere. Te broji sate i minute, broji vreme do svog zanosnog plesa koji treba da odigra, te njime nekako produži, ili odloži veliku kamatu na svoj život.

 

TREĆI ČIN – Pleše se na spratu iznad, jer gore je bal, a dole  u sobi “Lutkine kuće” ostala je Linde sama, a onda dolazi i pravnik Krogstad koji prekida tu njenu rasejanost. Krogstad i Linde su stari poznanici iz mladosti, tačnije dvoje koje su se ludo voleli, ali ga je ona odbacila, nemilosrdno i bez srca, te on traži od nje da se povuče sa njegovog mesta koje je dobila, a ona će izabrati da postupi po glasu svog razuma, a ne srca. Ona ne veruje više u stare fraze, a priča mu o svojim prazninama i samoćama, o potrebi i moranju da radi, ali ne sebično za sebe samu, već za nekoga, za druge. Pošto je on udovac, nudi se da bude majka njegovj deci. Priznaje mu zna o tome kako on ucenjuje Noru. I traži od njega da sve izbriše. On pristaje, rešen da svoje pismo iz sandučeta zatraži nazad. Ali, Linde neće da on povlači pismo, jer je potrebno da Norin muž sazna istinu kako bi se sve raščistilo i kako bi mogli da nastave da žive dalje bez tajni, bez skivanja, bez izbegavanja. Krogstad je srećan i odlazi.

Linde je sve učinila samo da nastane novi preokret misleći da će ovim uneti radost i preokret u Norin dom. I čeka njihov povratak sa bala nestrpljivo. Linde govori Nori kako je protekao razgovor sa Krogstadom i traži od Nore da kaže sve svom mužu. I traži od nje ga ne bude više onako svojeglava.

Nora je umorna nakon bala, pošto je strgla masku i kostim. Htela bi da legne, negde utone, nestane. I muž je umoran i pospan, ali pohotljiv. Nora se oseća lepo, jer je vlasništvo svoga muža, ali ove večeri ga svaki put odbija, jer želi da bude sama. Njihovu intimu prekida dolazak dr Ranka. Pričao je o izvanrednom vinu koje su svi pili na balu. I već smišljaju šta će odigrati na sledećem maskenbalu – Rank i Nora rešeni su da budu samo nevidljivi.

Helmer ode do sandučeta da pokupi pisma, ali nema nameru da ih čita, već bi da veče provede sa svojom lutkom Norom, ali ga ona ponovo odbija, pa on odlazi da čita pisma.

Onda je uznemireno dojurio, a ona je već pošla da konačno ode iz te kuće nekuda.  Neće više njegovo spasenje. On je užasnut onim što je sazano u pismu. On nema sluha za njeu istinu da ga mnogo voli i da je sve učinila samo zbog velike ljubavi prema njemu. Za nejga ona je glupa. Nora želi da ode, jer on neće da uzme breme njenog ispaštanja i krivice. On zaključava vrata, traži od nje da pred njim položi sve račune. Osam godina su u braku i sada je odjednom Nora za njega lažljiva žena, ona koja vara, prestupnica. I gadna je. povraća mu se od nje. Lakomislena je na oca, bez kompasa, bez religije, bez morala, bez osećanja dužnosti. Uništila mu je sreću. Budućnost. Ona je ukaljala njegov ugled i obraz, čast, ponos, plaši se šta će svet o svemu pomisliti. I rešen je da se nagodi sa Norom. Neko cenom. Pogodbom. A praviće se pred svetom da je sve OK, zadržava je  u kući privodno, ali joj decu više neće poveriti i dati na vaspitanje. Oduzima joj decu.

Dolazi sobarica i donosi pismo za Noru. On grabi njeno pismo, čita ga i govori da je spašen. On je spašen. Onda govori da su dakle oboje spašeni. Vraćena joj je menica. Muž cepa menicu i baca je u vatru. Sada je njegova lutka Nora opet jadna i govori joj da joj sve oprašta. Ali, ona Nora nema dakle znanje, te zato je po njemu tako radila, a sve nepromišljeno, neuko, jer nije umela nikad da bude samostalna. A on će biti dalje njen oslonac, savest, savetnik, marioneta, onaj koji upućuje svoju poslušnu lutku na koncu kako da se pomera. Nora je vazda bespomoćna. Njega to privlači. One grube reči od malo pre je tako brzo povukao. Traži oproštaj. Traži od nje da se smiri i uravnoteži. Nora je njegova mala uplašena ptica. I neka se odmori. Ona je golubica koju spašava iz kandži jastreba. Njeno srce je dakle jadno, te drhti u groznici. On je neće odbaciti, neće joj ništa prebacivati, jer on joj oprašta. A ona je njegovo doživotno vlasništvo, njegova supruga i njegovo dete lutka. Nora je bespomoćna. I nesrećna. On je njena volja i njena savest.

Ali, Nora se budi, a onda mu budna, probuđena, promenjena, ponovo rođena, nova, govori da će sada razgovarati po prvi puti o mnogo čemu. On nju ne razume, a ona traži da je ne prekida. I sada začuđeni muž ima da sasluša, šta ga je snašlo ili šta ima da mu Nora kaže na koncu konca.

Za Noru ovo je konačni obračun, i prvi razgovor za 8 godina braka, u kome nikad temeljno nisu raspravili ni o čemu. Nora napokon ima glavnu reč, a reč svoje suštine, a muž je nikad nije shvatio, razumeo, voleo. I naneo joj je samo nepravdu, isto kao i njen otac. A ta dva muškarca nikad je nisu voleli. U očevoj kući nije nikad imala pravo na svoje mišljenje. I morala je da ima samo mišljenje svoga oca. svoje mišljenje Nora je nosila tajno u sebi iznutra. I bila je očeva lutka od deteta, a sa tom lutkom igrao se svako kako je hteo. Kada se udala postala je igračka ili lutka u rukama svoga muža. I nije imala pravo na svoj ukus već je morala da nosi ukus svoga muža. I bila je puki siromah koji živi od danas do sutra. zabavljala je muža, ugađala, a muž joj je nanosio samo nepravdu, a zahvaljujući toj nepravdi Nora nije ništa  životu postala. Nikad nije bila sreća i muž je naziva sada nezahvalnicom i nerazumnicom. I sama je sebe bila ubedila Nora da je srećna, a zapravo je uvek bila samo nesrećna. Dom ili njena kuća bio je samo soba za igru. A ona je bila žena lutka, te muž sad obećava da će biti sada sve drugačije, da više neće biti igre već vaspitavanja. Ali, on nije čovek koji Noru sada može da vaspita, pošto on sada povlači sve one reči koje je kazao malo pre, ali Nora to više ne priznaje, jer nije dorasla svom zadatku majke, supruge i žene. Najpre Nora želi da vaspita samo samu sebe, a muž nije čovek koji će joj u tome pomoći, te je odlučila da ga zauvek napusti, pošto muž je tiranin i dželat. Nora želi da bude samo sama, samo svoja, te odlazi iz kuće, napušta kuću i ostavlja mu sva 3 deteta. On više ne može Nori ništa da zabrani. Ona ništa njegovo neće uzeti, a poneće samo nešto malo svojih prnja, haljina, jer ništa Nora ne želi od svogm uža. I vraća se u svoje rodno mesto, zabit, a tamo će nešto već započeti. Steći će iskustvo. I briga je šta će reći ljudi što napušta muža i decu i kuću. Ona ima svoje dužnosti, i to dužnost prema samoj sebi. Biti supruga i majka za Noru više nema vere u sve to. Nora je čovek ili čovek koji tek treba da postane. I briga je šta piše u knjigama, niti je briga šta misli većina. Nora sama razmišlja. Nora sama sebi sve razjašnjava. Objašnjava. Nora ne zna šta je religija, a ako bude htela znati i to može isptitati sama. Proveriće koliko su tačne reči koje neki sveštenik tako olako izgovara. I neka je nečuveno sve ovo što Nora govori, i što je ostavljeni muž sada optužuje da religija nije njen uzvišeni rukovoditelj, model, obrazac, kodeks, i nudi se da on bude njena savest, tutor,  te da probudi moralna osećanja u noj. I nora priznaje da to ne zna, te stavri nju zbunjuju, ali o tim stvarima Nora sama misli mnogo drugačije. A muž goovri Nori da ne razume vreme i društvo u kome živi, a ona priznaje da ne razume, i sada će sama da upozna sve, svet, da sazna ko je više u pravu – Nora ili društvo. Za muža Nora je bolesnica i nije dakle čista. A bolno mu Nora govori da ga ne voli. Ne voli ga više. On nije hteo da se žrtvuje za nju, nije hteo ništa da učini za nju, ni malim prstom da mrdne, jer više muž voli svoju mušku čast i ugled nego nju. Sebičan je. Kukavica. U opasnosti on je se odriče i gadi, a van opasnosti pravi se kao da ničeg grubog nema. On je za nju stranac. Između njih je samo ponor. On bi se promenio, ali Nora nije supruga više za njega. Nora smatra da se on može promeniti, ali samo ako mu se ova lutka zvana Nora oduzme. On neće razvod, jer ne može da podnese tu pomisao. Nora može. I nudi joj da žive pod istim krovom privid bračne idile, a samo zbog sveta, nešto kao brat i sestra, ali Nora neće.

Nora odlazi zauvek, i ne želi nikad više da vidi decu, te ih ostavlja u boljim rukama od svojih. Ona je ništarija koja ne zna šta će od sebe same napraviti. Za njega ona je njegova doživotna supruga, ali kasno je Torvalde, jer Nora zauvek odlazi putem pune svoje slobode i vrati mu na odlasku venčani prsten.

 Zavrešno je sve. Nora će misliti na kuću i decu, i na muža bivšeg, naravno, ali on joj nikad ne sme više pisati, niti joj sme pomoći ako joj to ikad zatreba. Nora ništa ne prihvata od stranaca, jer Nori je potrebno nešto najčudesnije, ali Nora ne veruje više u čuda, a da bi verovao neko u čuda, mora se čovek taj promeniti, čak toliko da bi zajednički život postao brak.

Nora zauvek odlazi sama zalupivši vrata, a sve, pa i ostavljeni muž u toj kući ostadoše prazni, u praznini...