Danas je sve završeno na KOKO ŠINJCU, i najsitniji detalji
koji su nas mučili skoro 4 nedelje, a sve daščice su podrezane, uz malo više mučenja
ponovo, tako da ni dva promenjena diska, čak i jedan novo kupljeni nisu mogli načisto
da odseku daščice, nisu dale da im se priđe, tako da je stara ručna testera sve
dodrezala, kao da je usud hteo da se sve radi na neki sporiji, ali mnogo bezbedniji
način...
Novi petao je već postao predvodnik u jatu, ali je kao
i svaki lepotan malo samoživ, otmen, gord, te ne haje za ostale i dobro ruča,
dobro kljuca, dobro izgleda, a radi sve što predvodnik jata, alfa petao ili
mužjak rada, te već odmah taba stare koke, a mlade kokice mu se za sada samo bojažljivo
udvaraju, ali za on još na njih ne trza, naravno kad su još nesazrele polno…
Večras je jedna stara koka napala Petka petlića, a onda
je petao po imenu Beli kljucnuo staru koku, braneći dakle brzonogog Petka i to
mi se dopalo, jer će ga dakle štititi od ovih 15 čangrizavih žena u svom jatu…
Prvi uđe u KOKO ŠINJAC petao Beli, i onda sve mlade koke
otera pred suton i prvi se popenje na peti najviši vrh letve (šesti za sada
niko ne koristi, jer tu verovatno čuči njihovo nevidljivo kokošije božanstvo),
jer od večeras on, petao Beli neće spavati dole, na dnu letve, na prečagi
prvoj, već na samom vrhu, ali kad se ugnjezdio, onda je pustio da do njega budu
dve kokice – jedna stara i jedna mlada koje se kljucaju i već bore za prvenstvo
ili blizinu alfa mužjaka…
Od svih starih koka samo jedna koristi letve kao šik
mesto za spavanje, a ostale koke kojima je petao Beli od večeras oteo najviše
mesto, petu letvu, od dna, morale su nekoliko letvi da se spuste ka dnu, dakle
na niže pozicije...
Sinoć je Beli došao zadnji, te ubačen u totalni mrak,
te je prespavao na donjoj letvi, ali od večeras Beli je u ovoj hijerahiji kokošijoj
dakle sami vrh vrhova, ili glavni...
Lepo kukuriče, od jutros, mada još nije dovoljno jak
i prodoran glas, jer treba mu vreme da se bolje razviče i na daleko čuje...
Udarena je pozadi KOKO ŠINJCA tetra pak folija,
zakucana mojoj rukom, ekserima, preko
dve tanke letve, tako da sada više neće sa krova biti zakvašenog drveta,
prilikom slivanja kiša…
U “Hirošimi” danas beremo rotkvice i rukolu…
Takođe, od danas je počela i berba naše prve salate,
one posejane u čašice 16 septembra 2024, te dakle za mesec i po dana, ali samo
zahvaljujući jako divnoj i za sada toploj jeseni 2024 salata je za rekordno kratko
vreme dobro izgruvala, kao i sve ostalo, drugo u “Hirošimi”...
I tako, od Krstovdana do Lučindana sve je na KOKO
ŠINJCU privedeno svom najlepšem kraju, što se tiče i grubih i finih radova, ili
velikog početka iz ničega...
Neću još farbati, želim da za boje budem mnogo odmornija,
i ornija, da dobro izodmaram ove zime (imali smo jako zahtevnu i jako radnu jesen),
te da se daske dobro isuše, te mogu odmorna i orna na rano proleće 2025 da sve
obojim u barem 3 boje, jer moj cilj jeste da kupim lim, te da završim krov u narednih
nekoliko dana, čim pre, a nekad u novembru ove godine. To mi je pametnije da
otarasim, a farbanje odlažem za dogodine, jer treba malo pre farbanja išmirglati
i pripremiti drvo za nanošenje boja...
U spoljašnjem vrtu pored već iznikle pšenice iznikne
i po neki krompir samoniklica, samotnjak...
Itd...
Нема коментара:
Постави коментар