30 OKTOBAR 2024…

 

Danas je sve završeno na KOKO ŠINJCU, i najsitniji detalji koji su nas mučili skoro 4 nedelje, a sve daščice su podrezane, uz malo više mučenja ponovo, tako da ni dva promenjena diska, čak i jedan novo kupljeni nisu mogli načisto da odseku daščice, nisu dale da im se priđe, tako da je stara ručna testera sve dodrezala, kao da je usud hteo da se sve radi na neki sporiji, ali mnogo bezbedniji način...

Novi petao je već postao predvodnik u jatu, ali je kao i svaki lepotan malo samoživ, otmen, gord, te ne haje za ostale i dobro ruča, dobro kljuca, dobro izgleda, a radi sve što predvodnik jata, alfa petao ili mužjak rada, te već odmah taba stare koke, a mlade kokice mu se za sada samo bojažljivo udvaraju, ali za on još na njih ne trza, naravno kad su još nesazrele polno…

Večras je jedna stara koka napala Petka petlića, a onda je petao po imenu Beli kljucnuo staru koku, braneći dakle brzonogog Petka i to mi se dopalo, jer će ga dakle štititi od ovih 15 čangrizavih žena u svom jatu…

Prvi uđe u KOKO ŠINJAC petao Beli, i onda sve mlade koke otera pred suton i prvi se popenje na peti najviši vrh letve (šesti za sada niko ne koristi, jer tu verovatno čuči njihovo nevidljivo kokošije božanstvo), jer od večeras on, petao Beli neće spavati dole, na dnu letve, na prečagi prvoj, već na samom vrhu, ali kad se ugnjezdio, onda je pustio da do njega budu dve kokice – jedna stara i jedna mlada koje se kljucaju i već bore za prvenstvo ili blizinu alfa mužjaka…

Od svih starih koka samo jedna koristi letve kao šik mesto za spavanje, a ostale koke kojima je petao Beli od večeras oteo najviše mesto, petu letvu, od dna, morale su nekoliko letvi da se spuste ka dnu, dakle na niže pozicije...

Sinoć je Beli došao zadnji, te ubačen u totalni mrak, te je prespavao na donjoj letvi, ali od večeras Beli je u ovoj hijerahiji kokošijoj dakle sami vrh vrhova, ili glavni...

Lepo kukuriče, od jutros, mada još nije dovoljno jak i prodoran glas, jer treba mu vreme da se bolje razviče i na daleko čuje...

Udarena je pozadi KOKO ŠINJCA tetra pak folija, zakucana mojoj  rukom, ekserima, preko dve tanke letve, tako da sada više neće sa krova biti zakvašenog drveta, prilikom slivanja kiša…

U “Hirošimi” danas beremo rotkvice i rukolu…

Takođe, od danas je počela i berba naše prve salate, one posejane u čašice 16 septembra 2024, te dakle za mesec i po dana, ali samo zahvaljujući jako divnoj i za sada toploj jeseni 2024 salata je za rekordno kratko vreme dobro izgruvala, kao i sve ostalo, drugo u “Hirošimi”...

I tako, od Krstovdana do Lučindana sve je na KOKO ŠINJCU privedeno svom najlepšem kraju, što se tiče i grubih i finih radova, ili velikog početka iz ničega...

Neću još farbati, želim da za boje budem mnogo odmornija, i ornija, da dobro izodmaram ove zime (imali smo jako zahtevnu i jako radnu jesen), te da se daske dobro isuše, te mogu odmorna i orna na rano proleće 2025 da sve obojim u barem 3 boje, jer moj cilj jeste da kupim lim, te da završim krov u narednih nekoliko dana, čim pre, a nekad u novembru ove godine. To mi je pametnije da otarasim, a farbanje odlažem za dogodine, jer treba malo pre farbanja išmirglati i pripremiti drvo za nanošenje boja...

U spoljašnjem vrtu pored već iznikle pšenice iznikne i po neki krompir samoniklica, samotnjak...

Itd...