NA SVETU PETKU 2024...

 

 

U “Hirošimi” jutros nabrana mlada rukola, mlade rotkvice i naravno nekoliko paprenih čili papričica...

Oko panja, mog astalića, primetim dve izrasle pečurke…

Čitavo jutro uživam na suncu, u bojama hrizantema, te od dve najlepše boje pravim novi cvetni buket za moju košnicu…

Sve kadifice iz plavog setvenog boksa naberem i dopunim već postojeći buket na malom astaliću od panja…

Uživam pod majskom trešnjom i pravim već idejne nacrte, svoje buduće ratarske planove za setvenu 2025, našu malu biogransku sedmu silu, nešto još savršenije, jer konačno zaslužujemo svoj zenit baš u svemu...

Obrala sam iz spoljašnje žardinjere sav bosiljak i od njega napravila buket koji će se osušti bez vode u jednoj praznoj staklenoj tegli na polici unutar ”Hirošime”, gde od danas daje predivnu novu sliku...

Spašavam lepotu svežeg cveća pre nego prvi ljući mraz sve ovo sprži…

Mama je i danas, kao i juče spremila ručak, jer ja danas nemam snage, sve je otišlo u nazad, a ja volim ići samo unapred, slično sam kao u onaj petak, nekako umorno, a ni od čega, te čak nisam imala snage ni da odem bilo gde, ni na planinu, jer štedim snagu za svoje veliko sutrašnje finale kad treba mnogo zapeti i odraditi sve one sitne, bitne detalje, a tako važne, te iskoristiti još jedan dobro osunčan radan dan, jer polagano idu hladnoće, to su mi malo pre šapnule ptice…

Dakle, jedna žuna kriknula i pisnula, a nikad nisam imala prilike da je vidim izbliza i da je čujem, a istakla se po snazi svog karaktera, a kažu da ona kad se tako oglasi samo najavi da stižu neke hladnoće...

Ali, imala sam snage da nam napravim za užinu drugu jedan brzi, izmiščleni puding dezert sa mnogo borovnica. I to je sve…

Lepa veste jeste da su kokice i koke dobile od danas svog novog predvodnika petlića, mladog petla možemo ga dakle zvati Petko, od starosti 5 meseci, a taman je vrsnik sa mladim kokama tomindankama. Petlića domaćeg, proizvedenog ispod kvočke, smo platili 15 bosanskih maraka ili hiljadu dinara, a kupljen je u inostranstvu, u Bosni, dakle uvezli smo jednog malog stranca, da kad fino stasa dovede u red ove srpske koke…

I naravno meni je odmah po šarama, bio nailk divljem fazanu, a ne da se uplašiti, iako su ga kokice i koke udruženo danas kljuckale, jurile, a on je bio dakle došljak, nepoželjan, ubačen, stran. Ali, je dugonog, brzonog, vešt da im utekne, vešt da se uhvati u koštac, da se na megdanu isprsi i petlovski bije sa kokicama, jer ne da na sebe, došljak…

I sada mlade kokice glume neku udruženu silu, a do pre neki dan bie su sitne kukavice, glupe da se usprotive onim malobrojnim kokama, a pre neki dan isto tako su i  one terorisane, ali za koji mesec kad prokukuriče naš petlić Petko i kad polno sazri pokazaće im petlić ko je u KOKO ŠINJCU glavni. Biće pravi sultan među kokama u svom haremu…

Itd…