BEZAZLENA OBJAŠNJENJA PRE SILASKA U KLISURU BOLA…

 

 

Kišni je dan, a Ulrih i njegova sestra Agata vode svoje razgovre, a to je uprvao ono prvo jutro, a posle onog dana od juče u kome je Agata pokušala da se ubije na rubu šume. Ponovo su se dotakli mnogih pitanja, kao i problema duše, dotičući dalje tako neke od ljudskih uobrazilja, ili ljudskih preozbiljnosti, a onda su govorili ponovo mnogo o ljubavi, o voljenju, okao i o varanju, o bliskosti, itd. Dok se u njoj budi nekakvo pokajanje, on govori upravo na takav način da kod voljene Agata izaziva samo divljenje. I ono čemu se ona posebno sada divi kod Ulriha jeste sva njegova upornost ili istrajavanje. I na kraju, ona je istrčala negde iz sobe u kojoj su vodili razgovor.

Agata je došla u posetu kod Lindera. Obraća mu se posebno napadački, izazivački, a u njegovoj prijemnoj sobi. A došla je da sa njim raspravi neke nijanse mišljenja, a po pitanju pogleda na razvod braka. Po njemu dužnost je bolno istrajavati u braku, a za nju je to najteži vid kazne, posebno biti privezan za muža prema kome se ne oseća telesna bliskost. I po svim izgledima Agata neće naći mnogo utešnih reči u ovom razgovoru. Na odlasku poziva ga da uzvrati Ulrihu i njoj posetu. On ostaje i dalje izričit rekavši da to neće nikada učiniti, jer su on i njen brat u teškoj zavadi i nekim razmimoilaženjima naučne ili druge prirode.

Agata i Ulrih u blizini jedno drugoga osećaju istu ljubavnu groznicu, vatru, strast, a čak i kad se ne dodirnu, ili kad joj Ulrih dotake samo golo rame. Ona mu predlaže da negde nestanu (u neki ovozemaljski raj) i otputuju. A onda mu je dalje kazala da je zaljubljena, ali ne zna u koga, mada smatra da nije ni verna, ali da nije ni neverna. I ne zna Agata šta je sama, a ljubav koju oseća u svom srcu donosi joj i prazninu, kao i punoću. Oboje smatraju da više nikoga neće moći voleti ovako kao što se vole upravo oni sada, kako vole jedno drugo. Ulrih ovo vidi kao svoju poslednju ljubav. I oboje su rešeni da svetu okrenu leđa, jer oni su dvoje asocijalnih koji mogu bez ljudi, jer sve što može da im ponudi ovaj svet pozivajući se na nekakav poredak za njih znači samo jedno - apsurd. Nastavili su da morališu o ljubavi i voljenju, a preispitujući neke od božjih zapovesti. I tonuli su u neku vrstu svog duhovnog beztežinskog stanja. A tada će joj kazati: ”Pa ništa nije smešnije nego podići oči ka stvarnosti kad su one još pune duše!”. Za nju sve predstavlja samo neizvesnost. Na kraju oboje postaju saglasni i uravnoteženi u mišljenju da samo mladost može priuštiti sebi jako strasna prijateljstva. A kad se dotaknu pitanja istine, kazaće joj da istinu ljubav samo podnosi, dok recimo istina uopšte ne podnosi ljubav, zato što po njemu istinu rastvara ljubav.

To što su Agata i Ulrih nestali negde, mnogo se zabrinuo general Štum, te ih je konačno pronašao, a samo da bi ponovo ponovio Ulrihu da je Paralelna akcija jedini njihov cilj. Zatim im govori da će jesen donet i održavanje Svetskog mirovnog kongresa u Beču, pomenuvši da su na vidiku i neke ruske intrige koje mahom nadolaze iz nemačke carevine.

Agata u jednoj fioci nalazi Ulrihov dnevnik i potajno ga čita, guta, upija, da on to ne primeti. A najpre čita one zapise u kojima mnogo govori o ljubavi, ali u kojima dosta često pominje i njeno ime – Agata, kao i sva osećanja.

Od Ulriha se i dalje očekuje da bude osoba od velike poverljivosti i neko ko će odlaziti u dom Tucijevih, a kako bi o svemu izveštavao generala Štuma, jer Paralelna akcja označena je kao nešto od posebnog državnog značaja. Diotima je odjednom postala mnogo dvosmislena (takav je i Tuci, takav je i onaj grof Lajnsdrof, takvi su možda svi), a po pitanju većine svojih izjašnjavanja. I kao da je ona početna revnost odjednom splasnula, nekuda nestala. Da li će kod Diotime izbiti možda nekakav skandal, otuda sva ova zabrinutost. I tako general govori Ulrihu da se sa ovakvim prevrtljivim svetom jedino može vladati i upravljati samo jednom gvozdenom logikom, snažnom rukom, a ne razumom. I svako ko želi da progovori o Večnom miru mora zadati najpe udarac. Nijedno bratimljenje po generalu ne sme biti od bilo kakve štetnosti. No, duh u Kakaniji nije spreman da bi zadao jedan takav udarac - smatra general Štum. I onda će mu priznati da potajno piše referat sa oznakom D, a to je refera o Diotimi koji treba da podnese i iznese svom Ministarstvu rata. Onda će se general kleti Ulrihu da je daleko od svakog militarizma.

Agata dok oni razgovaraju potajno čita pomno Ulrihov dnevnik. A profesor Linder je iščekuje, čeka da mu Agata ponovo navrati. I dok je čeka konstatuje da ona kasni, mnogo kasni, na dogovoreni susret. I dok je čeka on mnogo razmišlja te mu čak i neke jeretičke misli padaju na um i sam sebi reče: ”Životu nisu potrebni oni koji se mole nego i oni koji rade!”.

Agata čita Ulrihov dnevnik i dalje, a kad ču da se ovaj vraća, sve vrati hitro na svoje mesto.

Ovo je dakle kraj Muzilovog romana “Čovek bez osobina”, a onda u knjizi usledi kratak “Dodatak”, pre koga u fusnoti može da se sazna da je Muzilov roman “Čovek bez osobina“ ostao nezavršen, jer ga je pretekla smrt kad mu je bilo 62 godine. U njegovoj posmrtnoj zaostavštini pronađeno je čak još 800 strana ovog romana u rukopisu (nacrti, skice, itd.), te od svih tih poglavlja samo su dva doneta u dodatku, i to fragmenti. Prvo poglavlje se zove “Disanje jednog letnjeg dana”, a drugo “Putovanje u raj”, s tim što u drugoj glavi “Dodatka” Ulrih dobija svoje novo ime i zove se Anders, itd.

Agata i Anders nalaze se u ovozemaljskom raju, u peščanom zalivu, negde među stenama, prilepljenih golih koža, kao dva ljubavnika, koji su rešeni da se strmoglave u veliku prazninu. Živeli su tako izolovani svoje najlepše rajske ljubavne časove. I oboje su sami sebi bili i ostali samo nepoznati, samo nepoznanica. A onda su se poljubili. I svaka njihova reč padala je kao osveženje. Oboje su bili srećni. I na kraju silaze u klisuru bola. Nisu mogli da zamisle da se moraju vratiti nazad kući za dan-dva.

 

The end