.jpg)
Kišni je dan, a Ulrih i njegova sestra Agata vode
svoje razgovre, a to je uprvao ono prvo jutro, a posle onog dana od juče u kome
je Agata pokušala da se ubije na rubu šume. Ponovo su se dotakli mnogih pitanja,
kao i problema duše, dotičući dalje tako neke od ljudskih uobrazilja, ili
ljudskih preozbiljnosti, a onda su govorili ponovo mnogo o ljubavi, o voljenju,
okao i o varanju, o bliskosti, itd. Dok se u njoj budi nekakvo pokajanje, on
govori upravo na takav način da kod voljene Agata izaziva samo divljenje. I ono
čemu se ona posebno sada divi kod Ulriha jeste sva njegova upornost ili istrajavanje.
I na kraju, ona je istrčala negde iz sobe u kojoj su vodili razgovor.
Agata je došla u posetu kod Lindera. Obraća mu se posebno
napadački, izazivački, a u njegovoj prijemnoj sobi. A došla je da sa njim raspravi
neke nijanse mišljenja, a po pitanju pogleda na razvod braka. Po njemu dužnost je
bolno istrajavati u braku, a za nju je to najteži vid kazne, posebno biti privezan
za muža prema kome se ne oseća telesna bliskost. I po svim izgledima Agata neće
naći mnogo utešnih reči u ovom razgovoru. Na odlasku poziva ga da uzvrati Ulrihu
i njoj posetu. On ostaje i dalje izričit rekavši da to neće nikada učiniti, jer
su on i njen brat u teškoj zavadi i nekim razmimoilaženjima naučne ili druge prirode.
Agata i Ulrih u blizini jedno drugoga osećaju istu ljubavnu
groznicu, vatru, strast, a čak i kad se ne dodirnu, ili kad joj Ulrih dotake
samo golo rame. Ona mu predlaže da negde nestanu (u neki ovozemaljski raj) i
otputuju. A onda mu je dalje kazala da je zaljubljena, ali ne zna u koga, mada smatra
da nije ni verna, ali da nije ni neverna. I ne zna Agata šta je sama, a ljubav koju
oseća u svom srcu donosi joj i prazninu, kao i punoću. Oboje smatraju da više nikoga
neće moći voleti ovako kao što se vole upravo oni sada, kako vole jedno drugo. Ulrih
ovo vidi kao svoju poslednju ljubav. I oboje su rešeni da svetu okrenu leđa, jer
oni su dvoje asocijalnih koji mogu bez ljudi, jer sve što može da im ponudi ovaj
svet pozivajući se na nekakav poredak za njih znači samo jedno - apsurd. Nastavili
su da morališu o ljubavi i voljenju, a preispitujući neke od božjih zapovesti.
I tonuli su u neku vrstu svog duhovnog beztežinskog stanja. A tada će joj
kazati: ”Pa ništa nije smešnije nego podići oči ka stvarnosti kad su one još
pune duše!”. Za nju sve predstavlja samo neizvesnost. Na kraju oboje postaju
saglasni i uravnoteženi u mišljenju da samo mladost može priuštiti sebi jako strasna
prijateljstva. A kad se dotaknu pitanja istine, kazaće joj da istinu ljubav samo
podnosi, dok recimo istina uopšte ne podnosi ljubav, zato što po njemu istinu
rastvara ljubav.
To što su Agata i Ulrih nestali negde, mnogo se zabrinuo
general Štum, te ih je konačno pronašao, a samo da bi ponovo ponovio Ulrihu da
je Paralelna akcija jedini njihov cilj. Zatim im govori da će jesen donet i
održavanje Svetskog mirovnog kongresa u Beču, pomenuvši da su na vidiku i neke
ruske intrige koje mahom nadolaze iz nemačke carevine.
Agata u jednoj fioci nalazi Ulrihov dnevnik i
potajno ga čita, guta, upija, da on to ne primeti. A najpre čita one zapise u
kojima mnogo govori o ljubavi, ali u kojima dosta često pominje i njeno ime –
Agata, kao i sva osećanja.
Od Ulriha se i dalje očekuje da bude osoba od velike
poverljivosti i neko ko će odlaziti u dom Tucijevih, a kako bi o svemu izveštavao
generala Štuma, jer Paralelna akcja označena je kao nešto od posebnog državnog
značaja. Diotima je odjednom postala mnogo dvosmislena (takav je i Tuci, takav
je i onaj grof Lajnsdrof, takvi su možda svi), a po pitanju većine svojih izjašnjavanja.
I kao da je ona početna revnost odjednom splasnula, nekuda nestala. Da li će kod
Diotime izbiti možda nekakav skandal, otuda sva ova zabrinutost. I tako general
govori Ulrihu da se sa ovakvim prevrtljivim svetom jedino može vladati i
upravljati samo jednom gvozdenom logikom, snažnom rukom, a ne razumom. I svako ko
želi da progovori o Večnom miru mora zadati najpe udarac. Nijedno bratimljenje po
generalu ne sme biti od bilo kakve štetnosti. No, duh u Kakaniji nije spreman
da bi zadao jedan takav udarac - smatra general Štum. I onda će mu priznati da potajno
piše referat sa oznakom D, a to je refera o Diotimi koji treba da podnese i iznese
svom Ministarstvu rata. Onda će se general kleti Ulrihu da je daleko od svakog militarizma.
Agata dok oni razgovaraju potajno čita pomno Ulrihov
dnevnik. A profesor Linder je iščekuje, čeka da mu Agata ponovo navrati. I dok
je čeka konstatuje da ona kasni, mnogo kasni, na dogovoreni susret. I dok je čeka
on mnogo razmišlja te mu čak i neke jeretičke misli padaju na um i sam sebi reče:
”Životu nisu potrebni oni koji se mole nego i oni koji rade!”.
Agata čita Ulrihov dnevnik i dalje, a kad ču da se ovaj
vraća, sve vrati hitro na svoje mesto.
Ovo je dakle kraj Muzilovog romana “Čovek bez
osobina”, a onda u knjizi usledi kratak “Dodatak”, pre koga u fusnoti može da se
sazna da je Muzilov roman “Čovek bez osobina“ ostao nezavršen, jer ga je pretekla
smrt kad mu je bilo 62 godine. U njegovoj posmrtnoj zaostavštini pronađeno je
čak još 800 strana ovog romana u rukopisu (nacrti, skice, itd.), te od svih tih
poglavlja samo su dva doneta u dodatku, i to fragmenti. Prvo poglavlje se zove “Disanje
jednog letnjeg dana”, a drugo “Putovanje u raj”, s tim što u drugoj glavi “Dodatka”
Ulrih dobija svoje novo ime i zove se Anders, itd.
Agata i Anders nalaze se u ovozemaljskom raju, u
peščanom zalivu, negde među stenama, prilepljenih golih koža, kao dva
ljubavnika, koji su rešeni da se strmoglave u veliku prazninu. Živeli su tako
izolovani svoje najlepše rajske ljubavne časove. I oboje su sami sebi bili i ostali
samo nepoznati, samo nepoznanica. A onda su se poljubili. I svaka njihova reč
padala je kao osveženje. Oboje su bili srećni. I na kraju silaze u klisuru
bola. Nisu mogli da zamisle da se moraju vratiti nazad kući za dan-dva.
The end
Нема коментара:
Постави коментар