PRVOOKTOBARSKOG DANA 2024…

 

 

Pre 9 sati nisam mogla da siđem na gradilište, a čula sam jutros dok čitam zvuk bušilice, jer prva dva sata zaista odmah po buđenju učim i dalje da sačuvam samo za sebe, a posle ja sve nadoknadim i radim kao danas sve do mraka ili do 19 sati...

Zatičem već 4 postavljene štafle na betonskoj osnovici, ali ne sanjam da će do 19 sati da se podšačaju čak dve strane KOKO ŠINJCA...

Onda su postavljeni L profili, u uglove...

Zatim su polagano postavljene, a posle ovih donjih horizontalnih, čak i vertikalne štafle, pa ponovo horizontalne da bi na kraju sve bilo učvršćeno dodavanjem bočnih kosnika (kako lako kradem zanate i upotrebu alata očima, mogu da mnogima i dalje držim predavanje)...

Utrošeno je dakle svih kupjenih 16 štafli, a svaki manji komad otišao je na kosnike…

Nekoliko grana lešnika zasmetalo je u toku raodva, te smo odsekli još 4 grane sa dva lešnika, a onda sam iskresala grane te isitnila lišće, odvojila manje grančice za potpalu, i odvukla na compost još dvoja puna plava kolica...

I zafalilo je utom još 4 štafle, te su dokupljene odmah, a za njih je utrošeno danas još 1450 dinara…

Onda su kupljeni ekseri, a na dve vrste kupljenih eksera otišlo je skoro 500 dinara (još se mora dokupiti eksera), tako da su današnji troškovi na gradilištu skoro 2 hiljade dinara...

Našli smo i svoje dve stare štafle te smo i to ugradili, da manje kupimo...

Sa prednje strane visna je 2 metra, a pozadi je 1,80 cm…

Stavila sam jednu betonsku kocku da mi bude na ulasku kao stepenik, i predivno se uklopilo (ja već sada sređujem u hodu željene detalje, a neko to odlaže za kasnije, tako da me usavršavanja tu i ulepšavanja još dosta čeka, kao i poravnjavanja daski koje nisu sve u perfektnoj liniji)…

Pored vrata otišlo je 5 većih daski i jedna manja (uža)…

Onda smo počeli da podaščavamo i donju stranu pored žive ograde i tu je otišlo 10 širih daski i ostalo je još na kraju u mali ćošak ujutru prvo dodati jednu manju užu dasku, jer pošto je baš pao mrak, te se ne vidi raditi, tu smo zastali...

Jutros oko 9 sati u tom delu avlije još nije popustilo vreme i za moj ukus jutro beše jako hladno te sam čitav dan nosila zimsku kapu na glavi, kao i zimsku jaknu i opet su mi se noge smrzle u termo čarapama. Ali, posle se polako sa pojavom toplog sunca počinjem otkravljivati i tek popodne tu  je ogrejalo divno sunce i bilo idealno toplo...

U donju stranu otišlo je dakle 10 velikih širih daski i doći će još jedna manja uža daska...

U “Hirošimu” nisam stigla ni da svartim, nisam ništa za ručak danas skuvala, mama je napravila nešto na brzinu, a imala sam neke ostatke od juče, ali već sutra moram ubaciti bar nešto u rernu, a imam već ideju (želim da što bolje iskoristim povoljne vremenske prilike, od kojih zavisi moj sav rad, a rad na svom gradilištu, jer kad bude kiše mogu peći i kuhati do mile volje)…

Peršun nisam stigla da ošišam, a verovatno ću sutra...

Daske ću verovatno imati za okolo, ali ne znam kako ću proći sa daskom dalje i da li ću imati išta za pod, ali sigurno nam fali još 8-9 kvadrata daske od 3 metra, jer je tolika provršina našeg krova…

Jutros se sve ljuljalo kad je tek početo, a ja sam posmatrala učeći kako se sve tako dobro udesi,  da nema ljuljanja, ni cimanja…

Ovo je naš dakle 4 dan posvećen projektu KOKO ŠINJAC, ali tek drugi čitav zaredom dan koji je u celosti posvećen samo ovome, i ničem drugom, i zato su za ova dva dana (juče i danas) postignuti ovakvi veliki efekti - čuda…

Jeste, jako je iscrpljujuće sve ovo raditi, ali ovo se ovako uradi jednom, dobro, za čitva život, jer ovo nisu poslovi koji se svaki dan rade (zapravo ovo je apartman ili otmena kuća, možda i luksuzna kuća, vila za moje koke nosilje), ali jednom mora da se dobro odradi i sve završi bez manjkavosti i propusta. I kad znam kakvu lepotu iz dana u dan stvaram, onda stisnem zube i nekako izguram na svom gradilištu, punom parom i radnom snagom…

Itd...