7 OKTOBAR 2024…

 

Najpre u “Hirošimi” zasađena je salata Nansen i ljubljanska ledenka iz čašica, dakle sve iz naše septembarska setve – bolje i brže niče ledenka nego Nansen...

Čim sam sišla u avliju jutros, a posle uspešno pročitanih 50 strana romana, primeti da je vredna mama već počela ašovom da rilja i sitni spoljašnji vrt (čekala je da kiša sve dobro natopi), što čini inače svake jeseni (zemlja preko zime izmrzne i posle je  u proleće lakše za obradu, mekše, sitni se olako), a onda je počela i pepeo od drva da već razasipa ravnomerno posvuda, i danas je uspela uz prekide i druge naše poslove da završi 1/3 vrta. Kiša je dobro nakvasila zemljšte i tako se lako – kaže – sve sitni…

Od sinoć naša tovna farma “Cosa nostra “ je pod kantancem, zaključano, te nije bilo nikakve krađe. Svih 5 koka nosilja i petao su na broju  - moje malo ništavilo iz koga krećem u orgomno jato (imaću i domaću ćurku nosilju i patku i gusku i sve što mi pernato padne na um, raznovrsno jato koje daje dakle jaja, a napraviću i malo jezerce od rečnog kamena, da se u njemu patkice moje kupaju, ali svemu tome možda tek iduće godine mogu da se više ponadam – za sada to je moja lebdeća ideja – vizija – jer tako sve svojim rukma moguda napravim, zar ne)…

Onda sam snela jutros punu kotaricu (zatim nosala u gajbici) mojih nekoliko praznih saksija, jer pošto ne volim ništa prazno i beživotno, moram to da napunim nekim sadržajem, šumskom zemljom, dakle nečim živim, lepim, a čitavo jutro sam saksije nečim htela zasaditi i to samo čega imam sada najviše - čuvarkućom, ali dve sam najveće saksije ostavila neposejane, jer planiram da u te dve saksije napravim jedan novi eksperiment i nešto zasadim što nisam još sadila - đumbir, ali kad dođem do toga, za koji dan, nadam se, onda ću objasniti kako se sve to može zasaditi…

Jednu čuvarkuću sam zasadila u saksiju ispod majske trešnje...

Mama je napravila drvene kočiće, a onda sam ih po setvenim boksovima zakucavala, iznutra dodala po neki drveni zašiljeni kočić, a zakucala macolom da crepljike stoje nekako više pod utegnutom pravom linijom, mnogo lepše, da ništa ne štrči jedno od drugoga...

Ako sam danas šta radila onda sam danas čitav dan udarala, tukla, a najpre macolom, a posle čekićem. Ojačala sam svoju desnicu…

Neko cveće sam po kući ispremeštala, te promenila mu saksiju drugu, i promenila mu mesto, tačnije opet ga vratila na približno staro mesto gde je pre raslo mnogo brže i bolje…

U velikoj kamenoj kocki ljiljani, ali bogme i perunke su krenule kao u rano proleće, a umesto da idu u mirovanje, oni se bude, rastu, a pčela danas tu je ponovo ona samo jedna, vredna, meni za oko zapala, dok pijem čaj od žalfije i kafu nakon ručka, a ispod majske trešnje, a osetila i ona svu ovu današnju lepotu, toplotu, divotu, buđenje, let u osunčan cvet…

Oprala sam jednu hranilicu i jednu pojilicu za KOKO ŠINJAC, jer ja sam već na dohvat ruke ili sve sam bliže i bliže svom uselju u tu toplu drvenu ekološku kućicu…

Napolju sam uhvatila pauka u  ružičnjaku kod drvare, upleo se u svoju mrežu kao nepomična mumija i vreba, čeka prvu žrtvu, a dok sam prala hranilicu i pojilicu vodenim šmrkom, vidim koliko je paučina ili paukova mreža jaka, da je vodeni jak pritisak ne može oprati ni pokidati, te moradoh dap o njoj manem rukom. A tako lep pauk sav u šarama leoparda ili tigra, ćuti, ne mrda, neće da se igra…

Moj ren u spoljašnjem vrtu sada dobro izgleda, oporavile ga kiše i preživeo je sav stres suše od letos iako je zalivan non-stop. Lepo u produžetku izgleda i naš zasad malina…

Dok je mama riljala našla je čak i krompir, opstao kao samoniklica, možda i od pre 2 godine, jer ga je arheološki iskopala u zoni gde je prošle godine sađen krompir, mada je našla nešto krompira i na mestu gde je ove godine sađen krompir - tako imamo jednu činiju 100% organic našeg krompira, da sutra skuvam paprikaš sa našom ćuretinom. I kakav dar i kakva riznica netruležne hrane ovo malo zemljice moje daje...

Panj od jabuke kožare moramo poseći načisto do zemlje, jer nam smeta da zakucamo lajsne, ali to će se uraditi u finišu, kad budemo rezali po dnu i sve ravnjali, da progleda betonsko cokle, te sam saksiju sa čuvarkućom premestila uz lešnik, ispred KOKO ŠINJCA...

Sredile smo iza drvare donju bočnu stranu i odatle premestile sve ostatke stare daske povađene iz “Hirošime”, a nešto od te stare daske ubacujem i režem gde mi zafali da što manje danas kupujemo, a kad se sve završi višak daske ide na ogrev…

Onda se danas ipak utrošilo za neophodni material koji nam fali da nastavimo i okončamo započeti objekat još oko 3200 (3180 dinara) dinara ili 27 evra, a kupljeno je danas još dva bunta (pakovanja) letve, svaki od 10 komada, dakle 20 letvi koje su rastrugane preko pola, tako da smo dobili 40 tanjih lajsni, a onda je te lajsne trebalo pokovati sitnim ekserima, dakle čekićem, a na čak 38 vertikalnih mesta ide lajsna , od toga ja sam zakovala svih 37 (samo jedan čošak uradio je neko veštiji, ali ja sam sve uzela da odradim sama, da se neko ne bi još zamaro na mom objektu, a poudarati eksere nije nešto što eto i ja koja na svoj način držim čekiće, a ne kako ide po teorijama, što ne bih mogla da zakucam da se ne odvali, pačak nakirvo, ali primetime ekseri nisu kao nekad, jaki, jer su meki, pa se krive kako nam ih dobro prave)...

I danas sam rešila da sve pomerim iz duge stagnacije, te uzela stvar u svoje ruke, pokrenula ponov radove, a posle 3 dana, i krenula tamo odakle sam zaustavljena u četvrtak naveče, i napravila ponovo svoj veliki pomak ili napredak, progress, te sam sve bliže lepoti velelepnog završetka KOKO ŠINJCA…

U hodu, u radu, javile su mi se danas mnogo bolje ideje, po pitanju gnezda, ima varijnata da umesto 7 predviđenih dobijem 8, tako da imam sutra neke izmene, ali zaista sutra mogu definitivno da napravim savršenstvo bez žaljenja – samo tražim da mi se kaže gde da udarim, šta da zavrnem, gde za pritegnem, a sve ja to mogu – moj objekat niče, niče...

Imam ideju kako da napravim i mali vijugavi putić (kad bude kaljavo da ne umažem papuče ili čizme) od kapije do ulaska u KOKO ŠINJAC, baš svašta mi pada na pamet, ali videću, jer moje ideje malo ko voli, ali ako budem imala kamena i još samo malo ibera napraviću čak i to…

Danas je kupljeno fakle 3,5 metra tetra-pak folije, koja će doći na zadnju stranu objekta da se zaštitimo od zakišnjavanja i to je koštalo 280 din, a za letvu otišlo je 2 hiljade dinara, a onda su dokupljeni sitni ekseri (oko 300 dinara) za lajsne i 1,5 metar žice  (750 dinara), te smo malo žice smanjili umesto 2 uzeli 1,5 metar, koja dolazi na pozor i na vrata, i za to je otišlo oko hiljadu dinara...

Sutra ako sve bude kako treba i valja, postaviću žicu na prozoru, ali mi fali još malo letve i lajsni da završimo krov, kao i ulazna varta, ali ako sve bude moglo - završiću sutra možda i vrata, ako ne – bar ću popisati šta mi još treba, koje tačno šarke, koji mehanizmi, itd., možda ću postaviti tetra-pak foliju u dnu objekta, napraviti gnezda, itd...

Pre svega ovoga okrpila sam one rupe iznutra, isekla uz pomoć mame daščice, začepila sve rupe, ukucala eksere, pela se na male merdevine, silazila, rezala, ali do ručka sam sve to završila, jer su to bili mali sitni propusti, a koliko sutra iznutra je sve već 90 % završeno i stižemo do vrata, a onda ostaje samo još dvorište i ograđivanje i samo to deli nas od useljavanja koka nosilja (razmišljam da ih uselim u veliku drvenu kućicu pre nego mi skockamo natenane drvorište, te da im bude toplo, dok ja gradim dvorište, one mogu pričekati prvo puštanjena Sunce), a onda mi treba još veliki orlovski  zamaha krila da se oformi jedno dobro nosivo jato, barem 30-ak koka nosilja, jer neću ovakav divan objekat držati prazan. Ali, otom potom, moje zalihe su jako tanke, mada samo iz apsolutne nule, ja napravim svoje najviše...

Onda sam jednu metalnu kukicu zavrznula rukom i na kraju samo 2-3 kruga kleštima u drvenu štaflu i na nju okačila lanac, a onda i viseću hranilicu, dok pojilicu ću držati odmah blizu vrata radi lakšeg unošenja i iznošenja vode, da se što manje nakvasi daska ili pod, a stavila sam pojilicu na jedan betonski blok koji nam je ostao viška (onaj od koga smo onih 13 cm što nam je u temelju zafalilo odrezali)...

Svaku letvicu zakucavam unkarst, ili u cik-cak formaciji, a najmnje 5, mada i više eksera ode u jednu lajsnu od 2 metra, a onda koliko ode u 38 lajsni nije teško pomnožiti, te sam danas preko 200-300 ekserčića zakucala, ako ne i više...

Prešla sam 4300 koraka…

Danas samo prešli malo preko 300 evra (304) ulaganja u ovaj  čitav objekat nazvan KOKO ŠINJAC...

Sutra treba samo posejati grašak u “Hrošimi”, gde je inače sve tipi-top...

Danas nisam čistila kamen, jer sređivanje avlije pred zimu ostavljam za kraj ovogodišnjih avlijskih poslova, baštenskih radova, do hajdučkog mitrovdanskog rastanka ima da se lišće grabi i naradi, a još mesec lepih jesenjih dana, a treba još jednom pokositi kad trava mnogo više izraste, a snagu dakle čuvam samo za objekat KOKO ŠINJCA, to je moj najveći prioritet sada, i zato je tu sav moj focus, tu sam mislima i svom dušom svojom dok ne oživim i ne napunim sav taj prostor i napravim svoje ovogodišnje građevinsko remek delo u najmanje 3 boje. A već million kombinacija imam u glavi kako da išaram sve te daske i letvice, lajsne, itd…

Itd…