NA POKROV 2024…

 

 

Još juče jesam završila čitanje romana, ali da ga malo prepričam, nemam još vremena, a jutros mifalinovo štivo za čitanje, te sam se vratila ponovo iščitavanju dela Milutina Uskokovića, a ostale su mi još dve knjige nepročitane, od ukupnoonih 5, kakva lakoća čitanja jutros, te u narednim danima čitave dve knjige priča, samo čitam…

Jutros ću ovo jutro posebno zapamtiti po svom maleru, jer sam ispila prvu jutarnju kafu u mojoj najomiljenijoj šolji sa motivima ucvetale grančice trešnje, i ponesem praznu šolju do sudopere, a tamo mi ispadne u sudoperu, lupi o drugu šolju, i okrnji se. Sve krnjavo bacam inače, ali ovu šolju moram istrpeti, te zadržati, a nisam uspela da je sakupim i izlepim, okrpim, jer je to nemoguće, rasulo se sve u sitniš neki, nespojiv, a moram je dakle zadražti baš ovako okrnjenu, jer je volim najviše na svetu. A da se razbila ona žuta šolja u sodperi, na koju je ispala,  ne bi mi nimalo bilo žao. Ali, od danas ova šolja biće moja vaza, samo čekam neko cveće da je ispunim…

U “Hirošimi” jedna gajbica sa čašicama salate ljubljanska ledenka rasađena je…

Onda sam nasekla 9 grančica ruzmarina i u pola litra dunjevače rakije napravila tinkturu od ruzmarina koja će moći da se cugne tek za 10 dana, a do tada mora da odstoji u letnjoj kuhinjici. Tinkturu od koprive i hajdučke trave pijem svaki dan, tačnije svako veče kad se umorna vratim sa poslova svojih, a po kašičicu od svake smešano u čaši vode, a od hajdučice samo što nisam tinkturu popila, već je na dnu teglice…

Mama i ja smo otišle na gradilište, da započnemo koliko možemo, te odmerile 40x40x50 cm i mama je olako ašovom napravila 4 rupe dubine do oko 30 cm, a ja sam povadila zemlju samo i videla da sam u ovim radovima nemoćna, nemam šta da doprinesem, te se latim velike kofe i noža, pa ću da čistim kamen i plevim travu, jer tu se snalazim najbolje...

Koke nisu ni danas dale jaje, dakle dva dana nema snetog jajeta…

U “Hirošimi” danas brala se rukola…

Pošto čitav dan posla nema (a ja ne podnosim da se sedi na ovakvom divnom danu, moram nešto da pokrenem, makar nešto sporedno, mada sve je ovde nasušno), a dan je predivan, a želim da ga iskoristim dosta dobro, te da sve vreme budem na suncu koje me greje, i rešim se da očistim svo kamenje, koje je dobro obuzela trava. I uspela sam u tome, a radila sam čitav dan, golom desnom rukom, napravila žuljeve na kažiprstu, uflekala ruku, ozeljavila, ali sam sve kamene površine pripremila da uredne i sjajne koraknu u zimu…

A čistila sam kamenje do 17 sati i 30 minuta dok sunce nije načisto potonulo za brda. I jesam smorila sam se i umorila baš, baš, ali slatko je to, najslađe, otupim tako na sve nebitno, isključim se, ali ni o čemu čitav dan nisam razmišljala, dakle zemlja i travke su sve isisale što mi ne treba iz mene i zato sam namerno kopala noktima i rukom po zemlji, praveći kanale kao što može isto i svaki budak, a samo sam se malo pomogala nožem, i tek pred sumrak mama mi je pomogla da uspem da završim sve danas, jer neću da ostavim ništa od ovoga za sutra, jer sutra je nešto novo na ideji, u mojoj glavi, te je ona budačićem obilazila svaki kamen i krug koji treba da očistim, i praznila je pune kante na kompost...

Mnogo kofa očišćene trave bačeno je na compost. I dok ja čistim pristigle su na gradilište dve betonske ploče 40x40 cm, iste one što su u temeljima KOKO ŠINJCA i psotavljene su, jer se bogme pripremamo za varenje cevi, zatim za betoniranje, tako da je danas 12-og dana ipak urađeno dosta. Mama je junački iskopala 4 rupe, koje je posle neko još malo doradio, podubio, i ubačene su 2 betonske ploče. Ne znam zašto, ali danas mi gradilište nije bilo mnogo važno, već energija sunca, a upravo sam se pomerala tako da mi je sunce sve vreme bilo ili iza leđa ili pravo u lice…

Čupkanje trave i čišćenje kamena, ali i crepljika, pomoglo mi je da čitav divan dan uradim i ono štoje bilo na red, što sam odložila za neku pauzu, kao danas što se namestilo, dakle da sve očistim po toplom danu, pošto je na gradilištu tako malo, a samo malo pokrenuto, te očekujem sutra više, a ako tamo sutra bude više poleta, možda dobijem snagu i volju da se angažujem, a danas  ovako nisam htela da presedim niti da mi propadne ovakav poletan dan...

Mama je grabila lišće i ubacivala u veliki setveni boks ili naše bundevište...

Jednu saksiju čuvarkuće zasadim u jednu očišćenu kamenu elipsu ili malu kamenu orbitu...

Obe plave gume ili žardinjere napunim do vrha kofama iščupanih travki...

Jedva čekam da sve pokosim i onda će se još više poznati koliko je važno radi estetike i užitka ličnog, s vremena na vreme održavati urednost i čistoću svoje avlije, posebno  sav ovaj divni kamen, koji mi napravi malo više posla, znoja, i zato mu hvala...

Jutros sam ispekla jednu bundevu nektar (kupovnu) za užinu drugu…

Itd…