“ČIČA GORIO” - Onore de Balzak (1799-1850)…

 

Najpre nekoliko hronoloških činjenica o samom piscu: Onore de Balzak, rodio se u Turu, 20 maja 1799 godine. Čitavog svog života patio je zbog nedostatka majčine ljubavi, a od 1804 godine, dakle sa 5 godina starosti poveren je dadilji na staranje. Godine 1807 pohađa kolež, živi u internatu, gde teško trpi čeličnu i strogu, krutu disciplinu, i slabo podnosi razdvojenost od svoje porodice. Godine 1814, njegova porodica seli se u Pariz, gde iduće 1815 počinje da uči. Godine 1816 upisao je Pravni fakultet i zaposlio se kao pisar kod nekog advokata…

Godine 1819 započinje Balzakovo bavljenje književnim radom, a najpre piše tragediju u stihu pod nazivom “Kromvel”. Godine 1822 objavljuje više pustolovnih romana, pod pseudonimom. Godine 1825 izdaje ilustrovana dela Molijera i Lafontena, zbog čega će zapasti u dugove. Godine 1826 kupuje štampariju, a iduće 1827 kupuje i slovolivnicu. Godine 1828 doživljava banktor i zapada u velike dugove. Godine 1829 počinje da posećuje salone Pariza, i objavljuje svoj prvi roman ”Poslednji Šuan ili Bretanja 1800”. Godine 1830 postaje saradnik nekoliko listova u Parizu, i  počinje da se potpisuje svojim pravim imenom Onore de Balzak, i objavljuje dva toma “Prizori iz privatnog života”. Godine 1831objavljuje filozofski roman ”Šagrinska koža”, i neke druge filozofske priče. Godine 1832 počinje da se bavi politikom, ulazi u partiju, i objavljuje još neka dela…

Godine 1833 počinje njegova velika ljubav sa gospođicom Evelin Hanskom, poljskom plemkinjom, koja živi na imanju u Ukrajini. Viđaju se u Švajcarskoj, a onda objavljuje dela “Seoski lekar” i “Evgeije Grande”. Godine 1834 objavljuje delo “Traganje za apsolutnim”. Godine 1835 u Beču se sastaje sa sada udatom gospođom Hanskom, i objavljuje svoj roman “Čiča Gorio”, kao i delo “Bračni ugovor”. Godine 1836 osniva list “Pariska hronika”, list koji će izlaziti svega 6 meseci. Putuje u Torino u Italiju, i objavlju je još 3 dela: “Ljiljani u dolu”, “Bezbožnikova misa”, itd. Godine 1837 putuje opet u Italiju, i objavljuje više dela - “Stara devojka”, prvi deo “Izgubljene iluzije”,  itd. Godine 1838 putuje na Sardiniju. Godine 1839 postaje predsednik “Društva književnika”, i jedan od kandidata za ulazak u “Francusku akademiju”, ali tada povlači svoju kandidaturu u korist Viktora Igoa. Piše pozorišne komade “Bračna škola” i “Votren”, ali objavljuje i više dela  - “Muzej starina”, itd. Godine 1840 vlada zabranjuje njegovu predstavu “Votren”, a te godine objavljuje i roman “Pjereta”. Godine 1841 štampa delo ”Seoski popa”…

Godine 1842 njegova voljena Hanska postaje udovica, no odbija da se uda za Balzaka. U toj godini objavio je još 3 dela. Godine 1842 boravi u Petrogradu kod udovice gospođe Hanske, i objavljuje delo “Jedna mračna afera”, i 3 knjige dela “Izgubljene iluzije”. Godine 1845 putuje po Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, Belgiji, zajedno sa Hanskom, i objavljuje pripovetku “Jedan poslovan čovek”. Godine 1846  Onore de Balzak i Hanska putuju u Rim, po Švajcarskoj, Nemačkoj, a te godine objaviće  i svoje delo “Rođaka Beta”. Godine 1847 objavljuje zadnji deo dela “Sjaj i bede kurtizana”…

Godine 1848 u pozorištu se izodi njegovo delo “Maćeha”. Te godine vraća se u Ukrajinu i ostaje tamo sve do proleća  1850. Godine 1849 opet se kandiduje za prijem u “Francusku akademiju”, ali dobija svega 2 glasa. Balzak je već lošeg zdravlja i doživljava više srčanih udara i napada. Godine 1850 sklopio je 14 marta brak sa Hanskom u Ukrajini, ali se 20 maja zajedno vraćaju u Pariz, jer je Balzak teško bolestan. Umire u Parizu u 51-oj godini života, tog 18 avgusta 1850 godine, a 21 avgusta je sahranjen.Viktor Igo izgovara posmrtno slovo...

Godine 1855 posthumno je objavljen njegov roman “Seljaci”. Napisao je ukupno137 dela, od toga 91 je završio, a ostala su dela ili ostala u naslovima ili u nacrtima, samo…

Onore de Balzak smatra se najvećim majstorom REALIZMA. Svoj roman “Čiča Gorio” napisao je za svega 4 meseca, od septembra 1834, pa sve do januara 1835, i o  tome je obavestio svoju voljenu ženu Evelin Hansku. Provodio je dnevno po 18 sati u pisanju. Ovaj roman kritika je dočekala hladno, negativno, govoreći da je picas preterao, da ne poznaje visoke krugove Pariza, da je amoralan, itd.  Ovo je roman psihološki, društveni, ljubavni, istorijski. Glavni junak je Čiča Gorio. Radnja romana govori o trgaičnosti jednog napuštenog starca, čoveka, roditelja, od strane rođenih ćerki i zetova, koji su mu uzeli sve do gole kože, do zadnjeg franka. U romanu se sreću i drugi likovi, a svi su oni stanari pansiona kod gospođe Voke. Srećemo sudbinu još i ovih likova, u romanu:

Votren je robijaš i pravi buntovnik, neko ko beži pred zakonom, ali je u suštini i dobar čovek, za razliku od nekih drugih koji to nisu…

Rastinjak je ovde očevidac svih događaja. On je svedok tragedije kroz koju prolazi Čiča Gorio. On je siromašan plemić, ali najdraži junak, simpatičan mladić, student, jer je moralniji od svih žena u koje se bude zaljubio, posebno od Anastazije. Anastazija i Delfina su rođene sestre i Goriove ćerke...

Radnja romana obuhvata period od kraja 1819, pa sve do početka 1820 godine, i to je doba restauracije, kada je su na vlast došli Burboni (dinastija). Sve se meri kroz NOVAC. Roman govori o snazi buržoazije, o društvu u kome vrediš samo onoliko koliko na sebi imaš, a tu je NOVAC jači od ljubavi. Sklapaju se brakovi samo iz pukog interesa. I mnogo je otuđenosti, odrođavanja, nehumanosti i nečovečnosti, zla...

Roman ima 4 dela. U prvom delu upoznajemo ličnosti romana, u drugom delu dolazi do mnogih sukoba, u trećem delu se razrešava velika Votrenova tajna, a u četvrtom delu umire Čiča Gorio, a Ežen Rastinjak doživljava svoj lični preobražaj. Delovi romana su poneli ove naslove: “Građanski pansion”, “Ulazak u visoko društvo”, “Laži-Smrt”, “Očeva smrt”...

Svoj roman ”Čiča Gorio” Onore de Balzak je posvetio svom velikom i slavnom francuskom prirodnjaku, zoologu i tvorcu embriologije Žofroa Sent-Ileru (1772-1844), ovim rečima: ”Kao svedočanstvo divljenja njegovim radovima i njegovom geniju”…

I “GRAĐANSKI PANSION” – Drama započinje 1819 godinom. Pansion drži vlasnica po imenu Gospođa Voke. To je starija žena, od oko 40 godina, a drži skroman pansion, u predgrađu. Pariz je inače mesto velike patnje, lažne radosti, uzbuđenja, poroka, vrline, raskoši, blještavila,  bola, sebičnosti, zla, samoživosti, oholosti, egoizma. To je grad koji gazi ljudska srca. Onore de Balzak kaže: ”Ah! znajte: ova DRAMA nije ni izmišljotina ni  roman. ALL IS TRUE, ona je tako istinita da svak može videti njene elemente oko sebe, u svojem srcu možda”...

Pansion Voke je sumoran, zidovi mu liče na tamnicu, skromni su, bedni, dosadni, monotoni, beživotni. Kuća je ružnog izgleda. U sobi se oseća zadah plesni, užegle masti. Zadah je otužan i mnogo je slojeva prljavštine.  Onore de Balzak kaže: ”Tu vlada BEDA bez poezije, BEDA štedljiva i oguglala. Ako na njoj još nema BLATA, ima MRLJA; ako nije POCEPANA ni DRONJAVA, raspašće se od TRULEŽI”. Slika pansiona jeste slika čitavog ondašnjeg društva, gledano  u malom (ista slika i današnjeg društva, zar ne!)...

Gospođa Voke ima oko 50 godina, sada. Ona je udovica, prepatila je u mladosti. U vođenju pansiona pomažu joj debela kuvarica Silvija i pokućar (sluga potrčko) Kristof. U kući ima 7 stalnih stanara, ali na doručku ili ručku koji se tu mogu platiti ima i po 20 duša, raznih sojeva, naravi, karaktera, ćudi. Trenuto živi ovih 7 ljudi:

Gospođa Kutir udovica nekog činovnika živi sa svojom usvojenicom o kojoj se brine, a toje devojka po imenu Viktorina Tajfer, koju su obespravili otac i pohlepni brat nakon majčine smrti…

Starac Poare, suaučesnik i pomagač gospođi Mišono u izdaji Votrena, sa kojom odlazi da živi…

Votren kome je 40 godina, a tvrdi da je bivši trgovac, iako je zapravo bivši robijaš i lopov…

Gospođica Mišono, koja će izdati policiji Votrena i biti zaslužna za njegovo hapšenje u pansionu…

Čiča Gorio bivši fabrikant rezanaca i makarona, čovek koji je stekao silno bogatstvo radom (trgovinom brašna), sve dao ćerkama i zetovima, a sada živi najbednije moguće kao jedan od odbačenih i prezrenih jadnika Pariza..

Mladić Ežen de Rastinjak koji dođe u Pariz da uči pravo…

Unutrašnji izgled panisona je OČAJAN. Stanari se prepoznaju po spoljašnjem bednom odelu, pohabanom, oronulom i starom, a vidi se da su puka sirotinja i bednici. Nose blede kapute, cipele koje su za bacanje, nose iskrzano rublje, nose iznošene haljine, trule, izbledele, okrpljene čipke, izlizane rukavice, itd. Svi oni su snažni, žilavi, hladnih i ogrubelih lica. Njihova usta su uvela, i puna su kvarnih zuba. Svi su preživeli i još uvek žive kako Onore de Balzak napisa: “DRAMU živu i nemu, DRAMU ledenu, koja peče srce, DRAMU  neprekidnu”...

Gospođica Mišono ima umorne oči. Ona je žena kostur, a njen pogled je bezizražajan, lice joj je zgrčeno, ima piskav, ružan glas, izborano lice. Ona će jeftino prodati i izdati jedan ljudski život, policiji potkazati…

Starac Poare ima klecave staračke noge, prljav je i aljkav, ima čvornovato lice, a svi nagađaju i pitaju se sada od čega je tako iznuren i šta li je sve jednom on bio…

Mlada devojka Viktorina Tajfer je bolešljiva, malokrvna, setna, sirota, odbačena, slaba, nesrećna, i nosi jeftino odelo. Nju je odbacio rođeni brat i otac, koji neće da joj da miraz. Sada gospođa Kutir brine se o njoj, vodi je u crkvu, na ispovesti, itd…

Ežen de Rastinjak sin je iz dobre porodice, koja se odriče mnogo čega da on izuči visoke škole...

Votren ima 40 godina. On je delija, on je jak, krupan, ali je grubih crta lica. On je uslužan, druževan, rado se nasmeje, iako je hladnokrvan, i voli da pozjamljuje novac. On ismeva zakon, i kivan je na društveni poredak, na system...

Svi su oni jedni prema drugima RAVNODUŠNI i NEPOVERLJIVI. Njihovi odnosi su MEHANIČKI. Hladni su pred najstrašnjim smrtnim mukama, patnjama, agonijom. Svi su oni slika društva Pariza i to slika u malom…

Gospođa Voke voli da zarađuje na jeftinoj hrani hraneći svoje stanre, tj. svoje doživotno osuđene “robijaše”...

Čiča Gorio je najstariji ukućanin, a starac ima 69 godina. Kada je stigao na stanovanje kod gazdarica Voke ona pomisli da je on razvratnik i ženskaroš. Njoj je tada bilo 48 godina, iako je svima govorila da deset manje, ima 39. I počela je da pomišlja na udaju, i to čak za Gorioa. Polakomi se ona na njegove pare, te pomisli kako će živeti uz njega otmeno, iako je imala svoju ušteđevinu od 40 hiljada franaka. On sa sobom donese mnoge skupe stvari, i pokućstvo od srebra i zlata. Tada je rešila da na stan uzima i prima samo otmene stanare. Uvek je krivila druge za svoje sopstvene greške i mane. Počela je potom da MRZI Gorioa, jer se prevarila po pitanju njega. Rešila je da ga PAKOSTIMA izmučava i muči, kinji. Počela je da ga omalovažava, vređa, ponižava…

Gorio je skroman i malo jede, mnogo štedi. Povučen je i ćutljiv i povlači se do samog tavana u najjeftiniju hladnu sobu. Svi misle da on trguje na berzi, da se kocka, da je agent tajne policije. Gorio sve račune uredno plaća. Svi se na njemu istresaju i iskaljuju svoj bes. Svi se na njegov račun šale i natresaju iz svoje lične obesti. Za gospođu Voke on je razvratnik, a to će tek govoriti najviše kad ugledaju kako mu u posetu dolaze dve prelepo doterane i obučene mlade žene (njegove ćerke). Svi misle da su to njegove ljubavnice. Gorio sve manje i manje troši na sebe, a ima sve žalosnije lice. Ćerke mu dolaze sve manje dok načisto ne prestanu i dok ga ne zaborave, otpišu. On je oronuo i dosta smršao. Gospođa Voke ga vređa i dalje. Svi ga vide samo kao bednog nemoćnog starca. Bio je novembar 1819. Poare se prema Goriou ponaša kao prema ČOVEKU…

Ežena Rastinjaka pozvala je na BAL njegova rođaka vikontesa madam de Bosean. Ovaj siromašni student prava mašta o ulasku u visoko društvo preko iskusnih žena, i zanosi se uspehom u tim pozlaćenim salonima. Najpre se zaljubljuje u groficu Anastaziju de Resto (Goriova ćerka). Kroz ključaonicu posmatrao je Ežen Gorioa i pomisli da je starac lud…

Kristof će odneti jedno pisamce za groficu Anastaziju u kome joj njen otac Gorio javlja da je već isplatio njene dužničke menice (kockarski dugovi njenog ljubavnika). Sutradan za doručkom Ežen Rastinjak priča svima o super provodu na balu, o grofici Anastaziji. Student Ežen odbija da poveruje da lepa grofica živi bludno sa Goriom, da mu je tobož ljubavnica. Pariz je KALJUGA, i tu je sve BESMISLICA kao glavni sastojak življenja. Goriou za doručkom nabiše šešir na oči, jelo mu skloniše, i prsnuše u smeh i podsmeh...

Viktorinu otac njen neće da viđa čak iako je ona to pokušala i otišla kući ocu. Ova devojka podnosi tešku BOL NEPRIZNATOG DETETA. Ežen Rastinjak dolazi kod grofice Anastazije. Lakej ga odvodi  u salon.Tu je video i neke  druge posetioce, udvarače. Video je čak i Gorioa, a prema svima njima osetio je MRŽNJU. Grofica ima ljubavnika, a to je gizdavac sjajnog odela grof de Traj Maksim. Za Ežena to je novi suparnik, koga mora pobediti. Došao je i grof de Resto muž njen. Ežen Rastinjak primeti da je kod grofice bio Čiča Gorio, i reče im da je to njegov sused iz pansiona Voke. To ime bračni grofovski par ošinu oštro kao munja, i oni od tada zabraniše svom lakeju da im u kuću pušta nepoželjnog Ežena...

Nakon toga Ežen ode kod svoje rođake u palatu Bosean. Već ga je ujeo DEMON RASKOŠI za srce, i već ga trese groznica za sticanjem bogatstva. On je sav time obuzet, a od tolike čežnje za zlatom osuši mu se grlo. Imao je svega 130 franaka mesečno, a njegova višečlana porodica samo 200 franaka prihoda. Grofica primi rođaka OHOLO. On dođe da potraži savet iskusne žene. Grofica mu kaza da ukoliko želi da USPE, onda ne sme biti plahovit. Došla joj je prijateljica Antoaneta. Donela je porciju svežih tračeva, najnovije vesti ogovaranja, sa mnogo PAKOSTI udari svoju prijateljicu, jer je ova čula da se njen ljubavnik uskoro ženi, a madam de Bosen će svaki put da mu pokvari venčanje...

Eženova vrednost dakle biće izmerena samo po spoljašnjem kroju odela, po izgledu. Njemu je 22 godine. Došao je sada da potraži ženu učitelja, onu koja će da ga nauči DOBROM UKUSU. Zaljubljen je u groficu Anastaziju de Resto i mašta da to bude ona. A onda saznade da se ona devojački prezivala Gorio, i saznaje da je Gorio njen otac zaista, da je mnogo lud u svojoj naklonosti i ljubavi prema ćerkama da im sve daje, da ih je razmazio, upropastio. A one su  ga iskoristile uz pomoć svojih muževa i ljubavnika, šutnule i odrekle ga se...

Druga Goriova ćerka zove se Delfina, a udata je za Nemca bankara Nisenžena. Gorio je ćerkama dao veliki miraz od 600 hiljada franaka, a sebi je ostavio 8-10 hiljada livra prihoda. Za dve godine zetovi su ga oterali kao najvećeg bednika. Ežen je zaplakao čuvši sve to. ZET je dakle PROKLETSTVO, jer izbacuje tasta iz kuće, a BRAK je veoma GLUPA STVAR.  Ćerke se stide svoga rođenog oca, jedinog živog roditelja, a Gorio sve žrtvuje za njihovu sreću, uspeh, sjaj i raskoš, udobnost, izobilje, i sam odlazi ćutke da ne smeta. Daje im novac već 20 godina. SVET je BESTIDAN, svet je KALJUGA, svet je jako OPAK. U svetu su samo zajedljivost, podsmeh, pokvarenost, hladnoća. I treba UDARATI i GAZITI bez ikakvog sažaljenja. Ne treba verovati svetu...

Takođe, Ežen saznaje da postoji veliko RIVALSTVO između sestara, jer jedna drugoj zavide i proždiru se. Rođaka Bosean  mu govori da mu je vrata zauvek zatvorila Anastazija, jer je izgovorio nepoželjno ime Gorioa, i zato ga sada savetuje da se počne udvarati onoj drugoj sestri Delfini, baronici. USPEH je sve, uspeh je KLJUČ MOĆI. Svet je skup pokvarenih ljudi i varalica. Ežen odlazi, i u svom srcu ponese ružne misli, i poče žudeti za bogatstvom, a to je dakle u takvom svetu vrlina. Rešen je da postane doktor i svetski čovek. Rastinjak svima u pansionu Voke strogo reče da više niko ne sme zadirkivati Gorioa, i reče im da on vredi više od svih njih zajedno. A Goriou zaštitnik Ežen kaza da je častan i čestit čovek...

Ežen ode te napisa pismo majci, u kome reče da o svemu prećuti i ništa ne kaže ocu, i zatraži  joj 1200 franaka, i pripreti samoubistvom, ako mu majka ne pošalje toliko para. I zamoli je da proda svoj porodični nakit. ŽIVOT je RAT i NEPREKIDNA BORBA. Zatim Ežen piše drugo pismo sestrama i od svake traži odricanje, žrtvu, a njihovu ušteđevinu. Ežen sam plače, stidi se samog sebe. Očajan je. Uđe mu u sobu Čiča Gorio…

Ežen ode kod Anastazije i zaista se uveri da je tamo nepoželjan gost, da ne žele tu više da ga ikad prime. Tri puta je uporno pokušavao i dolazio na ta zatvorena vrata. Ežen je zapostavio svoje učenje i studiranje...

(kraj prvog dela)