PRLJAVI NAČINI RATOVANJA…

 

Peti poslednji deo knjige “Rat, 33 strategije”, Roberta Grina, zove se “Nekovencionalno (prljavo) ratovanje”.Svaki general u ratu dužan je da nađe načina i bude uvek u velikoj prednosti naspram svog neprijatelja. I mora dalje tragati za novim vrstama velike strategije, pa čak i za ekstremnim strategijama. I tako dolazimo do onoga što se zove “prljavi rat”, a to je rat u kojem je baš sve dozvoljeno, sve dopušteno. I to je uvek “politički rat” u kome se ubijaju uvek neupozoreni civili. I  to je rat u kome se mnogo vara, kojim se mnogo manipuliše. I svako ko pokuša iz takvog rata da izađe “moralno čist” biće poražen, pregažen, te zato u svakom ratu i postoje primene nekih “opasnih i opakih psihologija” u načinu ratovanja.

Strategija 23: “Istkajte nerazdvojiv splet činjenica i mašte”, a zove se: “Strategija obmanjivanja”. Svom neprijatelju najpre oslabite koncentraciju i pažnju, te stvorite prividnu stvarnost i neka vaš neprijatelj poveruje da upravo postoji stvarnost koja je samo po njegovim željama. Onda ga zavedite i prevarite, te još ubacite mnogo izmišljotina, mnogo laži, mnogo varki. Hipnotišite svog neprijatelja tako da uradi sve ono što vi očekujete od njega. Ključevi ratovanja su ovi: Morate znati da i neprijatelj posmatra i uhodi vas, a ne samo vi njega. Jer na snazi je ova obostrana igra. A morate biti mnogo promišljeni kao svaki veliki strateg. I pošto ne možemo da upadnemo u glavu našeg neprijatelja, kao što možemo da hakerski upadnemo u njegvo mobilni telefon ili računar, onda lepo pročitajmo kao knjigu sve njegove spoljašnje znake i sve signale po kojima se neprijatelj uvek odaje. Svaki veliki strateg zna da treba drugima pričati samo ono što žele da čuju (golicati ih po ušima), dakle dobro ih obmanuti. I ovu igru podići na jedan viši stupanj. I budite lukavi mnogo svesnije i mnogo veštije. Postoji 6 oblika obmane. Prvo – “Linija fronta”. Obmanite neprijatelja da je slabiji nego što zaista i jeste, i budite kontrolor neprijateljske prve linije fronta, te se onda spremite za neki novi napad, a kroz stvaranje nekog novog ratnog plana. I neka neprijatelj vaš nasedne na mnoge i mnoge vaše varke i obmane, neka upadne u vašu klopku.Vinston Čerčil je dobro kazao: ”U ratno vreme istina je toliko dragocena da bi uvek trebalo da je prati telohranitelj laži”. Drugo –“Napad pomoću mamaca”. Dobro zatajite sve svoje prave namere. I pošaljite svoje rezerve ljudstva i snaga, tamo gde nije cilj koji vas interesuje. Treće – “Kamuflaža”. Morate se adaptirati okolini i stopiti se i sliti sa njenim pejzažom, ostajući neprimećeni. Četvrto – “Hipnotički obrazac”. Uljuljkajte svog neprijatelja obmanama svojim i uradite sve kontra, prekršite neke obrasce i uhvatite neprijatelja iznenadnim napadom. Peto – “Ubačena informacija”. Budite dobar lažov, širite svoje obmane, a ljudi će poverovati svim vašim lažima. I imajte svoje dvostruke agente na terenu. Šesto – “Senke unutar senki”. Bacite svoje obmane kao mesnate koske, kao senke. I budite prepredeni. I podignite stupanj svoje obmane na još viši stupanj. I bacite senku unuatr same seneke. I neka neprijatelj više ne može da razluči laž od prave istine. I stvorite maglu, dakle gusto zamagljeno stanje u kome istina ne može da se razdvoji od laži. I stavite svog neprijatelja na velike muke. A onaj ko ume da napravi mnogo guste magle imaće prostor za izvođenje svojih manevara. I nema te vaše guste magle u kojoj vaši neprijatelji neće očekivano zalutati.

Strategija 24: “Krenite najmanje očekivanim pravcem”, a zove se: “Strategija uobičajenog i neuobičajenog”. Promenite svoje obrazsce ponašanja i neka se ljudi samo iznenade, neka se uvere koliko ste nepredvidljivi, da možete stvoriti haos u i njihovim redovima, jer samo tada vaš neprijatelj biće u metežu i biće oboren. A nečim neprijatelja svoga morate dakle pogoditi, nečim neočekivanim. I morate povući neke svoje lažne poteze od kojih se vaš neprijatelj neće lako oporaviti, nego će ostati zaprepašćen. Nekonvencionalno (prljavo) ratovanje: Samo nepredvidi strateg zbunjuje sve svoje neprijatelje. I zato budite skloni velikim strateškim inovacijama. Jer rat je bezobziran uvek. I svako ko se ne unapredi, pada kao žrtva. Jer sve je dopušteno, sve je dozvoljeno: i propaganda, mnogo dezinformacija, čak i psihološki rat, zatim lukavstvo, mnoštvo obmane, sva politička sredstva, laži. A najveći strateg mora se boriti čak i prljavo. I morate šokirati svog neprijatelja. I sve što važi za ovaj prljavi rat, primenjljivo je i u našem svakodnevnom prljavom životu. A postoje 4 principa nekonvencionalnog (prljavog) načina ratovanja, a to su. Prvo – “Radite izvan okrvira neprijateljevog iskustva”. Jer, rat je opasno haotičan i kao veliki strateg morate najčešće delovati izvan kanona svoje velike strategije, a skloni inovacijama. Drugo – “Izdvojite izuzetno iz običnog”. Izuzetno i obično moraju se stalno spajati u strategiji,  a neprijatelj mora biti hipnotisan, te treba napasti iznenada iz nekog novog ugla. A delotvorna je samo ona strategija u kojoj se izuzetno i obično preprliću, ne samo u ratu, već i u kulturi, a što je već čist nadrealizam. Treće - “Lukavo se pravite ludi”. Najveće vojsvokovođe sveta bili su strateški ludaci i u sebi su takođe nosili i crtu božanskog. A treba ljudima pokazati svoju iracionalnu stranu, svoje ispade ludila, i treba se kockati. Četvrto - “Držite točkove u neprestanom pokretu”. Jer morate sačuvati mladost svoga uma, i pribegavati varkama, trikovima i manevrima. Neke navike treba prekršiti, te pribeći prljavom tipu ratovanja, čak ići i protiv svoje vlastite svesti, savesti. A točkovima zatim preorite sve kao plugom zemljište iz koga neće ustati ništa osrednje. Pre oranja plugom pripremite tlo, naoštrite plug, i krenite kroz vazduh i zemljište. Zagušite sav korov, počupajte, a onda sve nađubrite kako bi izraslo sve što neće biti samo osrednje, a što će biti najplodnije i najlepše biljke.

Strategija 25: “Zauzmite moralno uzvišen položaj”, a zove se: ”Pravednička strategija”. A pošto je rat politika onda u tom ratu budite pravičniji i pravedniji od svog neprijatelja. Izvrnite javnosti svo neprijateljevo licemerje. I budite promoter pravednosti. A kad vas napadne neprijatelj koji je lukav udarite kao vatra na vatru. I stanite u kožu svake žrtve i svakog potlačenog,  u kožu mučenika svakog. I nametnite neprijatelju osećaj krivice, jer nema boljeg moralnog oružja. Ključevi ratovanja su: Moral se menja kao i sve ostalo. A neki koriste moral da bi dobili prednost,  dok neprijatelj skoro uvek sebe predstavlja moralnijim  i pravednijim nego što ste vi sami. I to nije moral, već njegova lukava strategija. Zato uništite neprijateljev ugled i reputaciju. I zaigrajte na kartu licemerstva, jer svi mi mrzimo licemere. U ratu budite oslobodilac, a nikad osvajač. I nemojte ratovati za novac i teritoriju, titulu, već za solobodu ljudi koji su žrtve nasilnih režima. U ovom opakom sukobu poljuljajte ugled svog rivala i povedite svoju moralnu kampanju. I budite moralni ratnik i ne dopustite da neprijatelj vidi vašu metu. I budite na dobrom glasu. I neka vam uzori budu mnogi pravednici. A neprijatelj neka vas urušava reputacijski, jer će mu se svi ti napadi razbiti ubrzo o njegovu glavu. Vakcinišite se protiv takvih napada, i naučite kako da prevencijom zaštite svoja najranjivija mesta. Ratovi se najčešće vode zarad ličnog koristoljublja. A neprijatelj sanja kao će oteti vašu zemlju, vaše bogatsvo, vašu platu, vašu zaradu, vaš dom, vaš nameštaj, vaše zlato, vaše blago, vašu decu, itd. A u svetim ratovima i u krstaškim pohodima uvek se gledalo i gleda samo na ličnu dobit. I nije tu bilo uzvišene moralnosti, već samo ličnih nezasitih želja da se dođe do bogatstva, ratnog plena, imovine, moći, oružane sile. A takvi ratovi se okončavaju kad pobednik zadovolji sve svoje kapitalne i krupne interese, kada zadobije  sva svoja ovozemaljska kraljevstva. Ljudi koji se bore zaista samo iz moralnih pobuda najopasniji su, jer oni traže nešto što je više od lične koristi. Oni su hrabri, čak i u svom porazu. A moralne ratove najbole je izbegavati, jer kako Robert Grin dalje veli, oni nisu korisni, nisu vredni potrošenog vremena i energije, jer bude ružne osećaje kad ih stanete podrgevati. To je kao bakteriološki napad na vaše telo, a što više ubijate bakterije, one više  jačaju i napadaju. I zato je prevencija jedini vid zaštite, kao i vakcinacija, a protiv bakterija jedino se bori vatrom.

Strategija 26: ”Uskratite neprijatelju metu”, a zove se: ”Strategija praznine”. Praznina je dakle vakum i tišina, odlazak u osame, izbegavanje ljudi, prostor gde se stvaraju najjače buudeće velike strategije, u kojoj morate biti opasni, neuhvatljivi, nevidljivi, nešto kao skrivena meta, i dopustiti da vas samo jure u toj praznini. Ovo je inače i suština gerilskog načina ratovanja, kaže nam Robert Grin. Zato svi vaši ujedi moraju biti mnogo bolni za neprijatelja. Gerilski rat je deo političkog cilja, to je narodni rat, koji na koncu konca jeste revolucija koja se ne može zaustaviti. Ključevi ratovanja su: Snage koje ostaju zbijene tokom napada zadaju smrtonosne udarce. A pobednik je onaj ko zauzme strateški važno područje. Jer rat je nužno okončati što brže, kako  moralna snaga ne bi opadala. Ali nije sve u ratu baš logično. I gerilci su često morali da uzmiču i beže pred svojim osvajačima, jer bi u direktnim sukobima samo bili uništeni, desetkovani. Gerila nije samo tekila. A kad neprijatelj želi da svoj rat završi brzo, vi onda treba da rat odugovlačite, te neka traje što duže, pošto će samo to neprijatelja uništiti i oslabiti, a moral u njegovim redovima će splasnuti. Gerilci više igraju u ratu na snagu svoje psihološke moći, a te male raštrkane grupe uvek su u pokretu. No, gerilsko ratovanje je u svim društvenim sukobima najbolji model ratovanja, a uvek se ratuje samo po njihovim uslovima. Gerilci mogu napasti i sam glavni tabor (štab) vašeg neprijatelja. Gerilci su kao komarci koje nevidite, a samo čujete njihovo zujanje  u svojim ušima, a napadaju vas direktno u živo meso, mnogo bolno, a jedino rešenje protiv komaraca jeste neborba, te treba ostati nepomičan u svom mestu što je duže moguće.

Strategija 27: ”Delujte da radite za druge dok ostvarujete sopstvenu korist”, a zove se: ”Strategija saveza”. I možete ratovati bez prolivanja krvi, te pustiti da se neki drugi bore za vas, da oni obave prljavu rabotu umesto vas. Dugi neka potroše svoju energiju. Zato iskoristite druge da ponesu teret svih vaših ambicija. I neka oni umru na tom putu umesto vas. A ključevi ratovanja su: Da bi prežveli moramo iskorišćavati druge ljude, jer nemamo talenat za opstanak, ma koliko ružno da zvuči. Drugi nas jedino mogu unaprediti. Iskorišćavanje ljudi jeste nužnost. I neka vaši savezi budu samo strateški. I udružite se sa ljudima koji će vam dati ono što vi sami ne možete steći. Gledajte na zajedničku ćar i dobit. Saveznici su vaše kamenje rečno koje morate oprezno i mudro pregaziti da bi stigli na drugu obalu reke. A kad uspešno pređete reku zahvaljujući saveznicima njih ostavite iza sebe u prošlosti. I ne zaboravite da saveznici ubrzo mogu postati vaši najveći neprijatelji. I ne smete biti sentimentalni. I ne pravite više saveza, već samo jedan ključni savez, u vreme stabilnosti, no u vreme rata odstupite od ovih svojih pravila i pribegnite promenama. Važno je prepoznati ko vam u datom trenutku sve odgovara, a ko više ne. I birajte obično najmoćnije ljude,onoga ko jeste u stanju da uradi najviše za vas. A kad dve velike sile sklope svoj veliki savez on se okonča neuspehom. I budite kao svaki drugi biciklista u trci, a ispred vas neka bude samo biciklista prvi, predvodnik i neka on prvi oseti sve udare vetra i neka se on umesto vas istroši, a vi čuvajte vašu energiju druge pozicije. U finišu dodajte gas  i jurnite prvi ka cilju. A možete primeniti i sledeći trik: pretvarajte se da pomažete nekom drugom da dođe do cilja, i tako će on imati obavezu prema vama, što možete dalje iskoristiti za svoje lične namere. I nikad ne ulazite u savez sa onima koji su jači od vas. I budite vešt manipulator, vešto zasejte seme razdora tamo gde treba. I posejte između ljudi i saradnika jedno veliko nepoverenje, i sumnju. Izazovite zavist, i neka vas prozovu za nemoral, za prevrtljivost i neodgovornost. I pređite opet preko rečnog kamenja, ali bez mnogo osvrtanja unazad.

Strategija 28: “Dajte takmacima dovoljno konopca da se obese”, a zove se: ”Strategija nadmašivanja protivnika”. Jer često su prijatelji i kolege mnogo veća opasnost od neprijatelja, jer niko kao oni ne može da odglumi da rade za zajedničku korist. Oni uvek imaju neki plan protiv tebe, adut u rukavu. A oni te sapliću najviše, oni ti kradu sve ideje. Te, budite sumnjičavi i pustite ih neka se sami obese pod naletom svojih ličnih destruktivni težnji, a vi ćete biti bez krivice, čisti, neokaljani. Jer umeće sticanja prednosti ogleda se u sledećem: U životu se morate boriti često na 2 velika frona, na spoljašnjem gde vreba neprijatelj i na unutrašnjem gde su sve vaše kolege i prijatelji, saradnici. Ovo je najteža vaša borba, a često se vodi istovremeno na oba ova fronta. I najviše od svega ova borba iscrpljuje. Svaki unutrašnji rat jeste prljav. I čim se požalite na svoje kolege bićete isključeni i izbačeni iz svake društvene komunikacije. I niko vas ne može takao šarmantno prevariti kao vaše kolege, jer su oni neopisivi prevaranti. A svakodnevne bitke mogu biti jako opasne. I ljudi koji pate od kompleksa niže vrednosti stoga navlače maske te glume samouverenost i glume prijatnost, a oni su zapravo veliki uobraženi paranoici, te se čuvajte opasnih kolega, jer stalno će kovati neku zaveru i laž protiv vas. A zatim pričekajte da se vaš neprijatelj kao meta sam po sebi uništi. I ostanite uvek po strani, a glasine neka neko drugi rasprši. Ponašajte se tobož prijateljski i ponudite mu pomoć i savet. A možete i da ga odbacite, jer vaše su ruke čiste i neukaljane. I neka svaki opasan kolega padne sam od svog mača.

Strategija 29: ”Uzimajte male zalogaje”, a zove se: ”Strategija svršenog čina”. Opasno je biti preterano ambiciozan. Jer će vam samo zavideti. Te stoga jedite samo male zalogajčiće, gutajte samo male teritorije, igrajte samo na male uloge, i krećite se samo ispod dometa neprijateljskog radara, kako se ne bi sagledali vaši budući potezi, sa kojima ćete napraviti imperiju. Ambiciozni mogu i da puze, ali mogu i da lete. Brz uspeh donosi i kobne greške.Bolje je imati hiljadu malih pobeda, hiljadu malih koraka, jer oni vode u najveće uspehe. A ključevi ratovanja su: Svako nešto želi, a ako je to što želite malo i nevažno, sitno, onda vaš neprijatelj neće krenuti protiv vas, jer slabo ko ratuje kad je ulog sitan i nebitan. Jedite samo male zalogajčiće i gricnite sitno od svega onoga što želite, a budite strpljivi. U prirodi sve što je krupno raste mnogo polako. I čim se ukaže prilika, vi zagrizite više i jače, i sve tako dok svoje željeno carstvo neuvećate dovoljno. I to je kao da jedete artičoku, listić po listić.

Strategija 30: “Prodrite u um neprijatelja”, a zove se: ”Strategija komunikacije”. Svaka komunikacija jeste vrsta rata, a cilj velikog stratega jeste da okupira i kontroliše neke druge umove. I neka vaše reči budu dakle aktivne, i čuvajte se pasivnog premišljanja. Jer najbolje pričom i rečima utičete na druge. Ključevi ratovanja su: Do ljudi treba dopreti jako duboko, najdublje, mnogo duboko ispod same površine svih blebetenja, duboko ispod njihove linije odbrane. A ćutanje je dobro, ćutanje je zlato, jer ono često kazuje mnogo više nego milion izgovorenih reči. I tek kad dobijete svoje pristalice možete govoriti i otkivati svoje prave stavove. U ratu kao i u politii nije važno ono što je kazano, rečeno, nego su važni samo rezultati njihovih ishoda i akcija, dela. Jer reči lažu, a dela i akcije, rezultati ne lažu. I teško je promeniti nečije gledište, isto kao što je teško i ratovati. A morate biti čak i grubi, a ako nema komunikacije nije kriva glupa publika, već komunikacija koja je bila samo nestrateška. Bodež ima oštar vrh i on se savršeno dobro zariva u najveće moguće dubine.

Strategija 31: “Uništavanje iznutra”,  a zove se: ”Strategija unutrašnjeg fronta”. Rat možete povesti samo protiv vidljivog neprijatelja. A sve što počne da truli iznutra propada. Ključevi ratovanja su: Kako osvojiti opasnu i dobro čuvanu tvrđavu? Opsadom i teranjem zatočenog življa unutar zidina na pomor od gladi. No, postoji i druga vrsta strategije. Ljudi iza zidna su već zatočeni. Oni su uspaničeni, uplašeni, i nemaju izbora. I zato treba pogoditi njihovu unutrašnjost, kopanjem podzemnih kanala i potkopavanjem zdina. A možete unutar tvrđave ubaciti i svoje ljude, uhode, kao što se vidi na primeru ubačenog Trojanskog konja.  A možete početi sarađivati sa pobunjenicima iza zidina, te neka to budu vaši saveznici. A zidine i umovi obaraju se najlakše ako se prvo počne rovariti iznutra. Pobednik jeste samo onaj ko uspe da se neprijatelju uvuče u um i srce. I kad su ulozi veliki, onda je zavera najbolja strategija. U ratu moral je od najveće važnosti. I budite kao termiti koji nagrizaju drvo, strpljivo, i neprimetno.

Strategija 32: “Dominirajte naizgled se pokoravajući”, a zove se: ”Pasivno-agresivna strategija”. Agresija je svaki pokušaj da naterate ljude da rade sve po vašoj volji. Agresivnost se može prikriti iza maske prijateljstva. No, budite vladar situacije. I prikrijte svoju napadačku težnju. I neka se osećaju krivim kada vas napadnu i optuže. Jer nećete pobediti ako se borite  sa protivnikom koji je bespomoćan. Ključevi ratovanja su: U životu ništa nije jednostavno, kao ni u ratu, a ljudi su mešavina lošeg i dobrog, dok njihove namere mogu da budu dvojake, te da nanose više štete. I sve je dvolično u ovom svetu. A neko može biti tako ljubazan, a zapravo on potajno kuje zeveru i čini sabotaže, i poput najveće štetočine podvlači vam se pod rođenu kožu. A onaj ko je danas bio ljubazan, već sutra prema vama može biti mnogo pokvaren. Ljudi menjaju svoja raspoloženja prema vama. Najviše zbunuje dvojakost, dvoličnost, te u isti mah neko može biti i ljubazan i pokvaren, te nema lepšeg pasivno-agresivnog načina ratovanja. Postoje dve vrste ovog ratovanja. Prva se zove “svesna strategija”, a druga se zove “polusvesno ili nesvesno ponašanje”. Neprijatelj u ratu ne može da vam pročita misli, ali može da pročita vaš spoljašnji izgled. Veliki strateg može se lažno predato, te obzaniti da je pregažen i poražen, a to je dakle dovoljno da se skupi nova snaga za neki novi rat. I treba biti prava pustinjska lisica. A svako mora biti dobar glumac na svoj način, jer ništa ne lomi neprijatelja nego naša dvosmislenost. Prikrijte  sve svoje ambicije. I ostanite pasivni dok vam drugi ne priđu. I čuvajte se svoga kolege koji je prema vama ljubazan, a iza leđa vas ogovara. I nemojte osećati nikad krivicu, posebno ne, jer znate da je krivica njihova, njegova. A onaj ko oseća krivicu zauvek ostaje pod vlašću i uticajem moći drugih. Dakle radite mnogo na sebi. I izbrišite svaki osećaj svoje lične krivice. Zatim zauvek izbacite neke ljued iz svog života, a najpametniji su oni koji se isključe sami, i koji su pribrani. Iz potaje i najdirektnije moguće uzvratite udarac na udarac. I oslobodite se podmuklih uticaja takvih ljudi. I budite snažna reka koja nezaustavljivo teče, a svako ko pokuša da na toj reci napravi branu i barijeru videće da ta reka postaje energijom svojom još jača, i veća. A kad je reka jaka, opasnost se širi na sve koji bi reku da zaustave. I morate promeniti tok reke, i usmeriti je tako da reka bude samo u vašoj službi. Ovo samo dalje govori da najslabiji mogu potčiniti one najjače.

Strategija 33: ”Nasiljem posejte paniku i nesigurnost”, a zove se: ”Strategija lančane reakcije”. Strahovladom možete paralisati ljudima volju, ali tada morate pribeći privremenom nasilju, te učiniti da se ljudi osete dosta ugroženo, i morate posejati veilki strah, morate izazvati beznađe, očaj, mnošto nepridviđenih reakcija, a u te svrhe neka vam posluže masovni mediji koji i služe da se mišljenje i slobodna volja vaših ljudi što bolje prekroji. I stvorite iluzije. I povedite veliki rat nerava, koji će preživeto samo oni uravnoteženi. A ključevi ratovanja su: Živeti život koji je pun straha nepodnošljivo je, a najveći strah jeste strah od budućnosti koja nije izvesna. A kad nastane panika to je nasilje, a nasilje se koristi u mnogim velikim strategijama. I sve se stavlja tada na probu i sve se iskušava. Nasilje najviše koriste male grupe, koje su posveće svom cilju, a njihova glavna strategija jeste da izazovu što više nereda i haosa. Svoju malobrojnost pretvaraju u moćno oruđe, a što je baš tipično za sve teroriste. Jer terorista baci kamen i tako izazove lavinu. Njima odgovara rasulo i haos. Nasilnici su obično slabi i očajni. Teroristi žive izolovani, kriju se, i žive otuđeno od društva, imaju svoje mreže. Terorista godinama čeka da vas dokusuri, uništi. Oni su neuhvatljivi, rasprostranjeni, povezani svojim radikalnim idejama. Oni seju paniku, seju haos, seju političku podeljenost, a to samo stvara sliku da su moćniji nego što zaista i jesu. Teroristi se samo velikim strpljenjem mogu iskoreniti. A najbolje jeste ubaciti se u njihove redove, a možete iscrpljivati njihove novčane tokova od kojih oni uvek zavise. Društvo ne može postati talac te šačice ljudi. To je kao talas plime, koji uzburkava, i potresa, nadolazi, i postaje još veći talas, ubrzan talas, silovit, koji se razbija na obali snagom svoje razorne moći.

(kraj knjige)