Četvrti deo knjige Roberta Grina, a pod nazivom
„Rat, 33 strategije“, nazvan je „Napadačko ratovanje”. Najveće opasnosti u ratu, pa i u životu nastaju kad udari
nešto neočekivano, iznenadno, i ima silinu jačinu, da dalje stvara samo paniku,
konfuziju, metež. I zato treba pre tog neočekivanog napada preduzeti svoju
ofanzivu, a često nije dovoljna samo dobra stratgeija, već je više poželjno
biti smeo i biti drzak strateg-ratnik, biti mudar.
Dvanaesta strategija glasi: “Izgubite bitke ali dobijte
rat“, a zove se “Velika strategija“, pod kojom se podrazumeva da mnogo toga morate
izračunati i predvideti unapred, jer samo ova strategija donosi kraj vaše
bitke, kraj vašeg rata i konačno pobedu, po onoj izreci koja kaže: „Ko se zadnji
smeje, najslađe se smeje“. Ključevi ratovanja sastoje se u sledećem: Ljudski rod
treba da stremi nečem mnogo višem, da što bolje iskoristi moć svoga razuma, da
bude praktičan i da poput Odiseja unapred razmisli pre nego što nešto učini. A
ovo su sobine samo velikog talentovanog stratega, a najmudriji stratezi uspevaju
da dosegnu daljine. Veliki strateg svoje najveće životne izazove prebrođava
lako. Veliki strateg uči od svoje prošlosti, ali ima i jako dobar osećaj za budućnost,
i sposoban je da predvidi šta mu budućnost donosi, jer je on dalekovidac. Veliki
strateg se ne postaje u školi, niti je dovoljno višegodinšnje bubanje i učenje
strateške nauke, jer velikom strategu potrebno je samo da poseduje racionalan
um i da njime onda stvori svoju viziju. Borba velikog stratega je dakle samo
razumna. Njegovi ciljevi su realni, a on sam kao strateg je nepristrasan. Za
veliku strategiju potrebna su ova 4 principa. Prvi – usredsrediti se na neki
veći cilj i konačnu sudbinu. I treba znati da naš cilj nije isto što i naša želja.
Sve mora biti zasnovano na čistoj realnosti. Najvažnije od svega jeste ostati mnogo
motivisan i biti izuzetno hrabar. Drugo – svoja viđenja treba mnogo proširiti.
A veliki strateg ide i kroz vreme i kroz prostor, i kroz vodu i kroz vatru. Njegovi
vidici su mnogo široki, a svet posmatra svojim nepristrasnim očima. Svoja čula
veliki strateg podešava svakoj političkoj situaciji. Robert Grin kaže: “Biti
političan znači razumeti ljude – gledati stvari njihovim očima“. Treće – treba
počupati svo problemtično korenje, i neprijatelja saseći još u korenu. Naša vizija
pored svoje širine i daljine, mora imati i svoju najdublju dubinu. I potrebno
je mnogo kopati u same najveće dubine dubina, i u korenu otkriti probleme, koji
će se samo čupanjem rešiti. Četvrto – prema cilju treba ići zaobilaznim putem.
U planiranju strateg mora biti oštrouman i mora izabrati samo zaobilazan put. U
svakoj borbi najvažniji jeste onaj prvi korak. A ukoliko nešto pođe naopako, onda
veliki strateg u dubinama samog sebe nađe mnogo širu viziju. Morate biti na
vrhu planine, izvan bojnog zadimljenog polja, daleko od ratnog meteža i vreve,
jer jedino tu strateško sagledavanje postaje jasno. Robert Grin veli: “Samo s
vrha planine general može da upravlja ratovanjem“.
Trinaesta strategija: “Upoznajte svog neprijatelja“,
a zove se: “Obaveštajna strategija“. U svojimrukama strateg mora držati dva
ključa, onaj za kontrolisanje, i onaj za obmanjivanje i lukavstvo. Treba
pokupiti sve signale koji se emituju. Treba mnogo posmatrati, razmišljati,
izvlačiti informacije, i tako upoznavati psihološke slabosti svog neprijatelja
i učinite sve kako bi njegov um postao labav i mlitav, kilav. Ključevi ratovanja
su: Najveću moć neće vam dati vaši resursi, već vaša sposobnost da ljude pročitate
kao mnoštvo knjiga. Možete se naravno osloniti i na vaše špijuni, ali svaki vaš
špijun ipak je samo nepouzdan, jer je sklon filtraciji nakupljenih informacija,
a i među špijunima ima uvek dvostrukih igrača. Ljudi nisu nedokučiva tajna,
nisu enigma, i mogu se pročitati vrlo
lako, a obaveštajna igra evo počinje. Ljudi će svesno prikrivati mnogo toga,
ali će se podsvesno otkrivati. I odaće ih njihovi signali koje ispuštaju,
njihova mimika, njihova boja glasa, njihovi gestovi. A najvažnije jeste da ljudi
ne znaju da ih vi mnogo posmatrate I opservirate potajno. I postavite što manje
pitanja ljudima, a oni će se opustiti, zato što nemaju pojma šta vi sa njima zapravo
strateški igrate. A sve dobijene informacije morate naširoko protumačiti dalje.
Teško je pročitati šta sve ljudi skrivaju ispod svoje maske, ali nije nemoguće
da znate. A za uništenje neprijatelja ponekad je dovoljan samo jedan sitan
detaljčić. Najbolje jeste i biće ako imate bar jendog prijatelja na pravom
mestu, jer taj vam je odani saveznik u špijunaži mnogo vredniji nego čitave mreže
angažovanih i uposlenih špijuna. A najbolji su uvek unutrašnji špijuni, posebno
oni iz neprijateljskog okruženja. I zaposlite ljude koje je vaš neprijatelj
otpustio, i tako uvek imajte mrežu više izvora i više špijuna. Važni su i
materijalni tragovi poput ukradenih poverljivih dokumenta, spisi i zapisi,
video snimci, tajno snimljeni razgovori, fotografije, itd. Informacija uvek
mora biti sveža. Znajte d a svako od nas ima svoju senku, svoju tamnu stranu, kao
i Mesec, stranu u kojoj se kriju sve slabosti, tajne želje i sebičluci. Senku
ne možte videti nikad iz daljine, već joj morate prići najbliže. Uhodite svoj
plen kao svoju senku sa manjeg odstojanja, tako da uhođeni ne primeti nikad koliko
se sam odaje svojom senkom.
Strategija 14: „Nadvladajte otpor brzinom i
iznenađenjem“, a zove se: ”Blickrig strategija“. Moćan je onaj ko ima brzinu
udara i hitrinu napada. Najbolje je ponoviti lančano nekoliko hitrih udara, to
neprijatelja čini uspaničenim i pometenim, sluđenim, zbunjenim, rastrojenim. Kod
ovakvih brzih udara neprijatelj je uvek nespreman i zatečen. Ključevi ratovanja
su: Zahvaljujući ovoj strategiji Nemci su olako maja 1940 okuprali Francusku,
napadajući istovremeno i tenkovima i avijacijom i sa kopna i iz zraka. Neprijatelja
dakle treba napasti naglo i odlučno, izvršiti veliki pritisak, i naterati tako
neprijatelja da načini više nepromišljenih grešaka, jer brzina donosi živost. U
brzom kretanju sve je manje šansi da se pogreši. To je isto kao kad iznenada
dune oluja i udare gromovi i sve se prolomi, a najstrašnije u svemu tome jeste
naglost, koja se graniči sa najvećim mogućim užasom.
Strategija 15: „Kontolišite dinamiku“, a zove se
„Startegija primoravanja“. Morate biti lukaviji i inteligentniji od svog
neprijatelja, te promenite svoj tempo, vršite manevre, vršite veliki pritisak, naterajte
neprijatelja da pogreši, i ubedite ga da on tobož sada drži vas u svojoj šaci. “Umeće
krajnje kontrole“ bilo bi sledeće: Kao veliki strateg ne smete mnogo verovati
ljudima koji kažu da ih kontrola ne zanima, jer to su najveći manipulatori. Kontrola
je nešto poput igranja šaha. I važno je steći što više kontrole nad šahovskom
tablom, kao i nad ratnim poljem. Najbolji šahisti bili su najveći ratnici poput
Hanibala, Napoleona i Romela (pustinjske lisice). Kontrolom utičete na svest svog
neprijatelja. A morate ga dobro uplašiti, preplašiti, razbesneti, razjariti, uspaničit
i i na kraju saterati ga u ćošak. Kontrolisati ga možete agresivno ili pasivno.
I morate predvideti svaki njegov korak i to mnogo unapred, kao i u šahu kad
svom rivalu predviđate svaki sledeći potez. I nametnite svoje raspoloženje neprijatelju,
nametnite mu svoju dinamiku. Za krajnju kontrolu potreba su ova 4 principa.
Prvo – držite neprijatelja na vrhovima prstiju, tako što će te načiniti neki
nagli potez i zauzmite što bolji položaj. I pritisnite ga i obesrabrite i
naterajte ga da vam odgovori. Drugo – promena bojnog polja. Premestite poprište
svoje bitke na mesto ili u situaciju koja je neprijatelju nepoznata i budite
“kontrolor dinamike”, a neprijatelj mora da se bori od sada samo po vašim
uslovima. Treće – prisilite neprijatelja na grešku. Iznervirajte što više možete svog neprijatelja, a onda ga dovabite
u svoju klopku. Četvrto – budite vladar pasivne kontrole. I neka neprijatelj poveruje
da je on tobože vladar situacije, te oštroumno i brzo postanite kontrolor
pasivne agresije. I budite kao bokser koji je već svorio u meču svoj sopstveni
ritam unutar ringa. Bokser dakle sam uspostaljvlja kontrolu, jer on je vladar
prostora i vremena, ringa, onaj koji nagoni svog neprijatelja i rivala na mnoge
greške, i onda ga prvo mentalno obara i ruši, melje, a onda ga obara i fizički
nokautira. I pobednik je onaj ko ima kontrolu u ringu, a ne onaj ko ima najjači
udarac pesnice.
Strategija 16: “Udarite gde boli“, a zove se: “Strategija
središta ravnoteže“. Ako dakle znaš šta tvoj neprijatelj najviše ceni i voli na
svetu, onda znaš nejgovu najboljniju tačku i tu moraš udariti mučki. Za neke je
slaba tačka bogatstvo, za neke popularnost, za neke visoka pozicija, za neke porodica,
za neke deca. Ključevi ratovanja: Umesto da veliki strateg gubi svoje vreme na
pitanja u čemu se sve ogleda materijalna
snaga njegovog neprijatelja, on postavlja druga, mnogo važnija pitanja i otkriva
šta pokreće njegovog neprijatelja, u čemu je njegova žilavost i izdržljivost, u
čemu je skriveni izvor njegove snage. Ispod spoljašnje snage i sile, često se nalazi
mnogo slabosti. I neprijatelja treba udariti u samo središte, u centar, u srce, i izbaciti ga iz ravnoteže. A najvažnije
jeste rasturti neprijatelja i iseći mu sve kanale komunikacije. Zato, neka nastane
haos i panika, lom, u neprijateljskim redovima. I svojim udarcima potkopajte neprijatelja
što više i što jače. I sterajte svog neprijatelja pred zid tako da više nema kud
dalje. I nađite slabe strane toga zida, a onda potkopajte zid i srušite ga do temelja.
Strategija 17: “Porazite protivnika u
pojedinostima“, a zove se: “Strategija zavadi pa vladaj“. Posejte seme raskola
iznutra kod svog neprijatelja, oslabite ga iznutra, napadnite njegov um, zavadite
neprijatelju oči u rođenoj galvi, izazivajte unutrašnje sukobe, pravite raskole.
Ključ ratovanja bio bi sledeći: Danas je najdelotvornija upravo ova strategija “zavadi,
pa vladaj”. I otuđite ljude, neka se osame, neka budu nezaštićeni, slabi, sami,
izolovani, nejaki, uspaničeni, smućeni. Podelite neprijatelja iznutra što više.
I razbijte sva uporišta njegove moći, ugrozite njegovu organizaciju. I stvorite
veliko nezadovoljstvo iznutra, stvorite nesglu kako bi nastalo dalje mnogo
sitnih frakcija. I umnožite probleme svom neprijatelju, a svaki ogorečni i
svaki izdvojeni ubrzo će izumreti. I to je kao jedan mrtvo zavezan čvor, a ima
hiljadu čvorova u sebi, koji je sve zamršeniji, ali koji posle nekog vremena
mora biti posečen mačem kako bi bio odvezan bez suviše pomučavanja.
Strategija 18: „Izdvojite i napadnite slabo krilo neprijatelja“,
a zove se: “Strategija okreta“. Postoji mnogo bolji način od direktnog napada,
a to je da protivniku odvratite pažnju na prednju liniju fronta, a vi ga onda
mučki udarite sa one strane na koju ne računa. To je njegovo bočno mekano i ranjivo
mesto, nebranjeno, nezaštićeno. A ključevi ratovanja su: Sakrijte svoje namere,
tragove, i razoružajte neprijatelja, razorite preosetljiv svaki ego, prisilite neprijatelja
da vam otkrije svoju slabu stranu, namamite ga da ishitreno krene na vas, neka
se sam upeca. I neka bude bočni ili krilni napad sada. I neka neprijatelj bude
u najlošijoj mogućoj svojoj poziciji. I neka mu bude jako teško da se od vas odbrani.
Gle, jastog je sada vaš neprijatelj. No, samo izgleda teško osvojiv, jer deluje
zastrašujuće, pošto ima oštra klešta, ima tvrd oklop, ali ako ga ščepate sa prednje
strane biće loše po vas. Ali, ako ga prevrnete na leđa pomoću pruta otkrićete svu
njegovu meku i najranjiviju nebranjenu stranu.
Strategija 19: “Opkolite neprijatelja“, a zove se: “Strategija
poništavanja“. Nađite pukotine kod vašeg neprijatelja, osvetite mu se. I opkolite
ga, a onda ga pritisnite. I presecite mu sve puteve što vode u svet spoljašnji.
I napadajte iznenada i skršite svom neprijatelju svu snagu. I stavite mu omču
oko vrata i porazite ga konačno. I opkolite ga ponovo, i opoklite njegovu
svest. A ključevi ratovanja su: Ko bude ovako opkoljen, on će preplašeno reagovati,
jer biće zatvoren, i suziće se njegove sve mogućnosti. Izgubiće kontrolu nad svojim
emocijama. I grešiće. I biće u sve goroj situaciji. I neće imati gde da pobegne. I izgubiće naposletku
svoj razum, jer biće izluđen. A veliki strateg dobro koristi i iskorišćava
psihološki prostor svog protivnika. Moć opkoljavanja jedino je pshiloške prirode.
A najlakše je opkoliti sve arogantne, nasilne i nesmotrene neprijatelje. I
postavite neprijatelju omču oko vrata i neće se izvići više živ nikada.
Strategija 20: „Oslabite neprijatelja“, a zove se:
“Strategija žetve kada je zrelo“. Najbolje su lake i brze pobede, jer ne iscrpljuju
i nisu preskupe. Dakle, navedite neprijatelja u svoju klopku, te izazovite haos
u njegovim redovima. I zbunite ga, a on će pod naletom najmanjeg vetra, poput
prezrelog voća opasti pravo u vaše šake. Manevarsko ratovanje: Neprijatelja
morate loviti kao divljač. A genijalan je samo onaj ko poznaje veštinu
manevrisanja, a to je retka i dragocena sposobnost, čist talenat. Vaša pobeda zavisi
od toga koliko iscrpite vašeg neprijtelja. A morate biti prefigani da biste
vodili tzv. “rat satiranjem”, kakav vole i vode Evropljani i Amerikanci. Kinezi
su ratovali mnogo drugačije, mudrije. Oni nisu uništavali svog neprijatelja krvavo, već
su ga slabili i izbacivali iz takta i ravnoteže, i to pre nego što borba i započne.
I terali su Kinezi sve svoje neprijatelje da se bore uzbrdo, da im Sunce dolazi
i bije pravo u oči, da ih zaslepi, na tesnom prostoru, gde nema mesta za
manevar, a o čemu je najviše pisao veliki ratnik strateške veštine Sun Cu. U
Evropi Napoleon najbolji je bio u izvođenju samo manevarskog načina ratovanja.
Jer ove borbe su manje krvave. A postoje 4 principa manevrisanja. Prvo - treba
smisliti plan bočnih grana.Važno je zauzeti najbolju moguću poziciju. Drugo –
sebi treba dati manevarski prostor. Treba izbegavati mrtve uglove. I samo rasterećen
um može da stvori nešto vredno. Treće – nametnuti neprijatelju dilemu, a ne
problem, jer neprijatelj svaki problem može da reši, ali dilemu i ne. Četvrto –
izazivanje što većeg nereda. I srušite neprijatelju svaku sposobnost da donese
zaključak o vama. Nered koji ste stvorili može se kontrolisati. Neprijateljev
nered je rušilački. Vi ste zapravo žetelački srp koji kosi najvišu zelenu travu
i nezrelo klasje olako ako je oštar, a najlakše srp kosi zrelo žito, čak i srp
koji je mnogo tup. Vinston Čerčil je govorio da se bitke dobijaju ili pokoljem
ili manevrom, a najbolji generali po
njemu jesu samo oni koji izbegavaju pokolj i pribegavaju manevru.
Strategija 21: “Pregovarajte dok napredujete“, a zove
se: “Strategija diplomatskog rata“. I ne treba nasesti na tu priču o pregovorima.
Te nastavite da napredujete i prisilite neprijatelja da prihvati sve vaše
uslove. I neka vas bije glas da ste tvrdi, da ste orah, da ne pristajete na
kompromise. I Makijaveli govori da nisu svi ljudi dobri, već da su većinom pokvareni,
da neće održati reč koju su za pregovaračkim astalom dali, a vladari sup o
njemu skloni čak i verolomstvu, te tako i svaki veliki strateg ne bi trebao
mnogo da mari na neke reči izrečene prilikom pregovora. Ključevi ratovanja su:
Ljudi su ljubazni, ali samo kad od toga imaju neki svoj interes. I kad
primorate svog neprijatelja na nagodbu, onda ste dobili i prostora da napravite
i neke svoje ustupke. I ne treba klonuti, te budite jaki, ljutiti, zahtevajte,
tražite, zadržite samopouzdanje. Pregovarači mogu biti dvojaki, te ili su
ratnici ili su vlasnici radnje. Ratnik pregovara da bi dobio na vremenu, da bi
ojačao svoju poziciju, a vlasnici radnje vole da se trgovački pogađaju za obe zavađene
strane, a obično se sukobe sa ratnikom. Ratnici su vešto prikriveni kao pregovarači,
pa prvo odglume svoju ljubaznost, a zatim pokažu zube i svoju ljutu ratničku
narav. I ratnik je kao čovek koji u ruci drži štap, a svako ko drži štap u ruci
deluje nam strašno, jer znaju ljudi da udarac tim štapom, batinom, donosi bol. I
zato sa njim pregovaraju, da ne bi osetili bolni udarac štapa-batine. Pregovara
se samo dok se napreduje.
Strategija 22: “Naučite kako da završite posao“, a
zove se: “Izlazna strategija“. Prolazi dobro samo onaj ko sve svoje počete
poslove zna da dobro završi, a to znači da znate kad treba zastati, kada prestati,
kako se sačuvati od iscrpjivanja, kako ne dozvoliti da vas neprijatelj uvuče u svoje
konflikte, znati kada je pravi čas da se nešto okonča i završi, pritom biti
energičan i imati dobar osećaj. Važan je NAČIN na koji ste došli do svoje
pobede, važno je izbegavati sukobe i zakomplikovane situacije koje su
bezizlazne. Ključevi ratovanja su: Postoje 3 vrste ljudi. Prvi su sanjari i pričalice,
koji sve započinju sa mnogo entuzijazma, imaju veliki početni nalet energije,
koja zatim utihne, usahne, kad se nađu u svetu u kome posao treba da se završi.
To su maštoviti emotivci koji žive u sadašnjem trenutku, te brzo izgube interesovanje,
čim nešto novo primete na vidiku. I na njihovom astalu leži gomila nezavršenih
poslova, a svi poslovi urađeni su samo dopola ili napola. Druga vrsta ljudi su
oni koji sve što počnu, sve i završe. I oni su blago nezadovoljni. Oni izgube svoj
početni polet, takođe, ali ipak ubrzaju sve i završe to što su započeli, te
tako nekako skrpe svoje projekte, koji nemaju trajnosti, nemaju odjeka. Nesigurnu su kao i prva vrsta ljudi
– pričalica i sanjara. A treća vrsta ljudi jesu oni koji se razumeju u zakon
moći i strategiju, te za njih kraj svega ima svog značaja, jer će odjeknuti u
svesti ljudi. Rat koji se dobro počne, a završi se loše, nikad neće ostati zapamćen.
I nije bitno završiti započeto, već je bitan NAČIN na koji se nešto započeto
završava, a mora se završiti uvek dobro, energično, bistre glave, jer će to
ostati u pamćenju. Samo ovi ljudi imaju jasan plan. I kad zastanu, stanu, oni postaju
jako strpljivi i racionalno razmišljaju. Oni planirajui šta će biti posle
kraja, a takvi ljudi stvaraju ono što je dugoročno, trajno: stvaraju mir koji
je razuman, stvaraju umetnička dela i stvaraju karijere koje su plodotvorne. Dobar
plan i pobeda nisu dovoljni, a ko kaže da jesu, taj je već postao žrtva svoje
slave i svoga uspeha, ti su već zavedeni, i tako dalje takvi nam stvaraju
nepobedive neprijatelje. Aveliki strateg mora imati još razvijeno “treće
strateško oko”, kojim je usredsređen na budućnost, dok deluje u sadašnjosti, a ratove
svoje okonča uvek na korisno. I ne sme se stati, ni prerano, ali ni prekasno. I
sve se mora okončati u savršenom pravom času. Dobar strateg mora dobro podneti i
svoj gubitak, poraz, na koji se dalje gleda samo kao na privremeni zastoj, jer
kad gubite treba da izgubite sa velikim stilom. Ali, ubrzo sledi nova runda,
neki novi rat, a vaša nova ofanziva će biti mnogo bolja. Porazi su najveći
učitelji naši, jer porazi nas ojačavaju. A kao poraženi treba da budemo uspravni,
dostojanstveni, bez trunke ogorčenosti. Vaš poraz biće seme iz koga će u budućnosti
nići velika briljantna strategija. I neka vaš neprijatelj dalje ne zna šta nameravate
dalje učiniti, neka budu neprijatelji mnogo napeti. I nastavite da se igrate sa
njihovom pažnjom. I budite neizvesni i tajanstveni, šaljite dvosmislene
signale, sumnje, nagoveštaje, jer tako sebi stvarate neku novu prednost za neku
sledeću rundu rata i okršaja. I budite pritajeni i nikad oštroumniji. I budite
Sunce koje iza sebe ostavlja svoje najblistavije pređene putanje, dakle Sunce
čiji povratak svi požele.
(kraj IV dela)
Нема коментара:
Постави коментар