VELIKA BRILJANTNA STRATEGIJA RATA...

 

Četvrti deo knjige Roberta Grina, a pod nazivom „Rat, 33 strategije“, nazvan je „Napadačko ratovanje”. Najveće  opasnosti u ratu, pa i u životu nastaju kad udari nešto neočekivano, iznenadno, i ima silinu jačinu, da dalje stvara samo paniku, konfuziju, metež. I zato treba pre tog neočekivanog napada preduzeti svoju ofanzivu, a često nije dovoljna samo dobra stratgeija, već je više poželjno biti smeo i biti drzak strateg-ratnik, biti mudar.

Dvanaesta strategija glasi: “Izgubite bitke ali dobijte rat“, a zove se “Velika strategija“, pod kojom se podrazumeva da mnogo toga morate izračunati i predvideti unapred, jer samo ova strategija donosi kraj vaše bitke, kraj vašeg rata i konačno pobedu, po onoj izreci koja kaže: „Ko se zadnji smeje, najslađe se smeje“. Ključevi ratovanja sastoje se u sledećem: Ljudski rod treba da stremi nečem mnogo višem, da što bolje iskoristi moć svoga razuma, da bude praktičan i da poput Odiseja unapred razmisli pre nego što nešto učini. A ovo su sobine samo velikog talentovanog stratega, a najmudriji stratezi uspevaju da dosegnu daljine. Veliki strateg svoje najveće životne izazove prebrođava lako. Veliki strateg uči od svoje prošlosti, ali ima i jako dobar osećaj za budućnost, i sposoban je da predvidi šta mu budućnost donosi, jer je on dalekovidac. Veliki strateg se ne postaje u školi, niti je dovoljno višegodinšnje bubanje i učenje strateške nauke, jer velikom strategu potrebno je samo da poseduje racionalan um i da njime onda stvori svoju viziju. Borba velikog stratega je dakle samo razumna. Njegovi ciljevi su realni, a on sam kao strateg je nepristrasan. Za veliku strategiju potrebna su ova 4 principa. Prvi – usredsrediti se na neki veći cilj i konačnu sudbinu. I treba znati da naš cilj nije isto što i naša želja. Sve mora biti zasnovano na čistoj realnosti. Najvažnije od svega jeste ostati mnogo motivisan i biti izuzetno hrabar. Drugo – svoja viđenja treba mnogo proširiti. A veliki strateg ide i kroz vreme i kroz prostor, i kroz vodu i kroz vatru. Njegovi vidici su mnogo široki, a svet posmatra svojim nepristrasnim očima. Svoja čula veliki strateg podešava svakoj političkoj situaciji. Robert Grin kaže: “Biti političan znači razumeti ljude – gledati stvari njihovim očima“. Treće – treba počupati svo problemtično korenje, i neprijatelja saseći još u korenu. Naša vizija pored svoje širine i daljine, mora imati i svoju najdublju dubinu. I potrebno je mnogo kopati u same najveće dubine dubina, i u korenu otkriti probleme, koji će se samo čupanjem rešiti. Četvrto – prema cilju treba ići zaobilaznim putem. U planiranju strateg mora biti oštrouman i mora izabrati samo zaobilazan put. U svakoj borbi najvažniji jeste onaj prvi korak. A ukoliko nešto pođe naopako, onda veliki strateg u dubinama samog sebe nađe mnogo širu viziju. Morate biti na vrhu planine, izvan bojnog zadimljenog polja, daleko od ratnog meteža i vreve, jer jedino tu strateško sagledavanje postaje jasno. Robert Grin veli: “Samo s vrha planine general može da upravlja ratovanjem“.

Trinaesta strategija: “Upoznajte svog neprijatelja“, a zove se: “Obaveštajna strategija“. U svojimrukama strateg mora držati dva ključa, onaj za kontrolisanje, i onaj za obmanjivanje i lukavstvo. Treba pokupiti sve signale koji se emituju. Treba mnogo posmatrati, razmišljati, izvlačiti informacije, i tako upoznavati psihološke slabosti svog neprijatelja i učinite sve kako bi njegov um postao labav i mlitav, kilav. Ključevi ratovanja su: Najveću moć neće vam dati vaši resursi, već vaša sposobnost da ljude pročitate kao mnoštvo knjiga. Možete se naravno osloniti i na vaše špijuni, ali svaki vaš špijun ipak je samo nepouzdan, jer je sklon filtraciji nakupljenih informacija, a i među špijunima ima uvek dvostrukih igrača. Ljudi nisu nedokučiva tajna, nisu enigma,  i mogu se pročitati vrlo lako, a obaveštajna igra evo počinje. Ljudi će svesno prikrivati mnogo toga, ali će se podsvesno otkrivati. I odaće ih njihovi signali koje ispuštaju, njihova mimika, njihova boja glasa, njihovi gestovi. A najvažnije jeste da ljudi ne znaju da ih vi mnogo posmatrate I opservirate potajno. I postavite što manje pitanja ljudima, a oni će se opustiti, zato što nemaju pojma šta vi sa njima zapravo strateški igrate. A sve dobijene informacije morate naširoko protumačiti dalje. Teško je pročitati šta sve ljudi skrivaju ispod svoje maske, ali nije nemoguće da znate. A za uništenje neprijatelja ponekad je dovoljan samo jedan sitan detaljčić. Najbolje jeste i biće ako imate bar jendog prijatelja na pravom mestu, jer taj vam je odani saveznik u špijunaži mnogo vredniji nego čitave mreže angažovanih i uposlenih špijuna. A najbolji su uvek unutrašnji špijuni, posebno oni iz neprijateljskog okruženja. I zaposlite ljude koje je vaš neprijatelj otpustio, i tako uvek imajte mrežu više izvora i više špijuna. Važni su i materijalni tragovi poput ukradenih poverljivih dokumenta, spisi i zapisi, video snimci, tajno snimljeni razgovori, fotografije, itd. Informacija uvek mora biti sveža. Znajte d a svako od nas ima svoju senku, svoju tamnu stranu, kao i Mesec, stranu u kojoj se kriju sve slabosti, tajne želje i sebičluci. Senku ne možte videti nikad iz daljine, već joj morate prići najbliže. Uhodite svoj plen kao svoju senku sa manjeg odstojanja, tako da uhođeni ne primeti nikad koliko se sam odaje svojom senkom.

Strategija 14: „Nadvladajte otpor brzinom i iznenađenjem“, a zove se: ”Blickrig strategija“. Moćan je onaj ko ima brzinu udara i hitrinu napada. Najbolje je ponoviti lančano nekoliko hitrih udara, to neprijatelja čini uspaničenim i pometenim, sluđenim, zbunjenim, rastrojenim. Kod ovakvih brzih udara neprijatelj je uvek nespreman i zatečen. Ključevi ratovanja su: Zahvaljujući ovoj strategiji Nemci su olako maja 1940 okuprali Francusku, napadajući istovremeno i tenkovima i avijacijom i sa kopna i iz zraka. Neprijatelja dakle treba napasti naglo i odlučno, izvršiti veliki pritisak, i naterati tako neprijatelja da načini više nepromišljenih grešaka, jer brzina donosi živost. U brzom kretanju sve je manje šansi da se pogreši. To je isto kao kad iznenada dune oluja i udare gromovi i sve se prolomi, a najstrašnije u svemu tome jeste naglost, koja se graniči sa najvećim mogućim užasom.

Strategija 15: „Kontolišite dinamiku“, a zove se „Startegija primoravanja“. Morate biti lukaviji i inteligentniji od svog neprijatelja, te promenite svoj tempo, vršite manevre, vršite veliki pritisak, naterajte neprijatelja da pogreši, i ubedite ga da on tobož sada drži vas u svojoj šaci. “Umeće krajnje kontrole“ bilo bi sledeće: Kao veliki strateg ne smete mnogo verovati ljudima koji kažu da ih kontrola ne zanima, jer to su najveći manipulatori. Kontrola je nešto poput igranja šaha. I važno je steći što više kontrole nad šahovskom tablom, kao i nad ratnim poljem. Najbolji šahisti bili su najveći ratnici poput Hanibala, Napoleona i Romela (pustinjske lisice). Kontrolom utičete na svest svog neprijatelja. A morate ga dobro uplašiti, preplašiti, razbesneti, razjariti, uspaničit i i na kraju saterati ga u ćošak. Kontrolisati ga možete agresivno ili pasivno. I morate predvideti svaki njegov korak i to mnogo unapred, kao i u šahu kad svom rivalu predviđate svaki sledeći potez. I nametnite svoje raspoloženje neprijatelju, nametnite mu svoju dinamiku. Za krajnju kontrolu potreba su ova 4 principa. Prvo – držite neprijatelja na vrhovima prstiju, tako što će te načiniti neki nagli potez i zauzmite što bolji položaj. I pritisnite ga i obesrabrite i naterajte ga da vam odgovori. Drugo – promena bojnog polja. Premestite poprište svoje bitke na mesto ili u situaciju koja je neprijatelju nepoznata i budite “kontrolor dinamike”, a neprijatelj mora da se bori od sada samo po vašim uslovima. Treće – prisilite neprijatelja na grešku. Iznervirajte  što više možete svog neprijatelja, a onda ga dovabite u svoju klopku. Četvrto – budite vladar pasivne kontrole. I neka neprijatelj poveruje da je on tobože vladar situacije, te oštroumno i brzo postanite kontrolor pasivne agresije. I budite kao bokser koji je već svorio u meču svoj sopstveni ritam unutar ringa. Bokser dakle sam uspostaljvlja kontrolu, jer on je vladar prostora i vremena, ringa, onaj koji nagoni svog neprijatelja i rivala na mnoge greške, i onda ga prvo mentalno obara i ruši, melje, a onda ga obara i fizički nokautira. I pobednik je onaj ko ima kontrolu u ringu, a ne onaj ko ima najjači udarac pesnice.

Strategija 16: “Udarite gde boli“, a zove se: “Strategija središta ravnoteže“. Ako dakle znaš šta tvoj neprijatelj najviše ceni i voli na svetu, onda znaš nejgovu najboljniju tačku i tu moraš udariti mučki. Za neke je slaba tačka bogatstvo, za neke popularnost, za neke visoka pozicija, za neke porodica, za neke deca. Ključevi ratovanja: Umesto da veliki strateg gubi svoje vreme na pitanja  u čemu se sve ogleda materijalna snaga njegovog neprijatelja, on postavlja druga, mnogo važnija pitanja i otkriva šta pokreće njegovog neprijatelja, u čemu je njegova žilavost i izdržljivost, u čemu je skriveni izvor njegove snage. Ispod spoljašnje snage i sile, često se nalazi mnogo slabosti. I neprijatelja treba udariti u samo središte, u centar,  u srce, i izbaciti ga iz ravnoteže. A najvažnije jeste rasturti neprijatelja i iseći mu sve kanale komunikacije. Zato, neka nastane haos i panika, lom, u neprijateljskim redovima. I svojim udarcima potkopajte neprijatelja što više i što jače. I sterajte svog neprijatelja pred zid tako da više nema kud dalje. I nađite slabe strane toga zida, a onda potkopajte zid i srušite ga do temelja.

Strategija 17: “Porazite protivnika u pojedinostima“, a zove se: “Strategija zavadi pa vladaj“. Posejte seme raskola iznutra kod svog neprijatelja, oslabite ga iznutra, napadnite njegov um, zavadite neprijatelju oči u rođenoj galvi, izazivajte unutrašnje sukobe, pravite raskole. Ključ ratovanja bio bi sledeći: Danas je najdelotvornija upravo ova strategija “zavadi, pa vladaj”. I otuđite ljude, neka se osame, neka budu nezaštićeni, slabi, sami, izolovani, nejaki, uspaničeni, smućeni. Podelite neprijatelja iznutra što više. I razbijte sva uporišta njegove moći, ugrozite njegovu organizaciju. I stvorite veliko nezadovoljstvo iznutra, stvorite nesglu kako bi nastalo dalje mnogo sitnih frakcija. I umnožite probleme svom neprijatelju, a svaki ogorečni i svaki izdvojeni ubrzo će izumreti. I to je kao jedan mrtvo zavezan čvor, a ima hiljadu čvorova u sebi, koji je sve zamršeniji, ali koji posle nekog vremena mora biti posečen mačem kako bi bio odvezan bez suviše pomučavanja.

Strategija 18: „Izdvojite i napadnite slabo krilo neprijatelja“, a zove se: “Strategija okreta“. Postoji mnogo bolji način od direktnog napada, a to je da protivniku odvratite pažnju na prednju liniju fronta, a vi ga onda mučki udarite sa one strane na koju ne računa. To je njegovo bočno mekano i ranjivo mesto, nebranjeno, nezaštićeno. A ključevi ratovanja su: Sakrijte svoje namere, tragove, i razoružajte neprijatelja, razorite preosetljiv svaki ego, prisilite neprijatelja da vam otkrije svoju slabu stranu, namamite ga da ishitreno krene na vas, neka se sam upeca. I neka bude bočni ili krilni napad sada. I neka neprijatelj bude u najlošijoj mogućoj svojoj poziciji. I neka mu bude jako teško da se od vas odbrani. Gle, jastog je sada vaš neprijatelj. No, samo izgleda teško osvojiv, jer deluje zastrašujuće, pošto ima oštra klešta, ima tvrd oklop, ali ako ga ščepate sa prednje strane biće loše po vas. Ali, ako ga prevrnete na leđa pomoću pruta otkrićete svu njegovu meku i najranjiviju nebranjenu stranu.

Strategija 19: “Opkolite neprijatelja“, a zove se: “Strategija poništavanja“. Nađite pukotine kod vašeg neprijatelja, osvetite mu se. I opkolite ga, a onda ga pritisnite. I presecite mu sve puteve što vode u svet spoljašnji. I napadajte iznenada i skršite svom neprijatelju svu snagu. I stavite mu omču oko vrata i porazite ga konačno. I opkolite ga ponovo, i opoklite njegovu svest. A ključevi ratovanja su: Ko bude ovako opkoljen, on će preplašeno reagovati, jer biće zatvoren, i suziće se njegove sve mogućnosti. Izgubiće kontrolu nad svojim emocijama. I grešiće. I biće u sve goroj situaciji. I  neće imati gde da pobegne. I izgubiće naposletku svoj razum, jer biće izluđen. A veliki strateg dobro koristi i iskorišćava psihološki prostor svog protivnika. Moć opkoljavanja jedino je pshiloške prirode. A najlakše je opkoliti sve arogantne, nasilne i nesmotrene neprijatelje. I postavite neprijatelju omču oko vrata i neće se izvići više živ nikada.

Strategija 20: „Oslabite neprijatelja“, a zove se: “Strategija žetve kada je zrelo“. Najbolje su lake i brze pobede, jer ne iscrpljuju i nisu preskupe. Dakle, navedite neprijatelja u svoju klopku, te izazovite haos u njegovim redovima. I zbunite ga, a on će pod naletom najmanjeg vetra, poput prezrelog voća opasti pravo u vaše šake. Manevarsko ratovanje: Neprijatelja morate loviti kao divljač. A genijalan je samo onaj ko poznaje veštinu manevrisanja, a to je retka i dragocena sposobnost, čist talenat. Vaša pobeda zavisi od toga koliko iscrpite vašeg neprijtelja. A morate biti prefigani da biste vodili tzv. “rat satiranjem”, kakav vole i vode Evropljani i Amerikanci. Kinezi su ratovali mnogo drugačije, mudrije. Oni  nisu uništavali svog neprijatelja krvavo, već su ga slabili i izbacivali iz takta i ravnoteže, i to pre nego što borba i započne. I terali su Kinezi sve svoje neprijatelje da se bore uzbrdo, da im Sunce dolazi i bije pravo u oči, da ih zaslepi, na tesnom prostoru, gde nema mesta za manevar, a o čemu je najviše pisao veliki ratnik strateške veštine Sun Cu. U Evropi Napoleon najbolji je bio u izvođenju samo manevarskog načina ratovanja. Jer ove borbe su manje krvave. A postoje 4 principa manevrisanja. Prvo - treba smisliti plan bočnih grana.Važno je zauzeti najbolju moguću poziciju. Drugo – sebi treba dati manevarski prostor. Treba izbegavati mrtve uglove. I samo rasterećen um može da stvori nešto vredno. Treće – nametnuti neprijatelju dilemu, a ne problem, jer neprijatelj svaki problem može da reši, ali dilemu i ne. Četvrto – izazivanje što većeg nereda. I srušite neprijatelju svaku sposobnost da donese zaključak o vama. Nered koji ste stvorili može se kontrolisati. Neprijateljev nered je rušilački. Vi ste zapravo žetelački srp koji kosi najvišu zelenu travu i nezrelo klasje olako ako je oštar, a najlakše srp kosi zrelo žito, čak i srp koji je mnogo tup. Vinston Čerčil je govorio da se bitke dobijaju ili pokoljem ili manevrom,  a najbolji generali po njemu jesu samo oni koji izbegavaju pokolj i pribegavaju manevru.

Strategija 21: “Pregovarajte dok napredujete“, a zove se: “Strategija diplomatskog rata“. I ne treba nasesti na tu priču o pregovorima. Te nastavite da napredujete i prisilite neprijatelja da prihvati sve vaše uslove. I neka vas bije glas da ste tvrdi, da ste orah, da ne pristajete na kompromise. I Makijaveli govori da nisu svi ljudi dobri, već da su većinom pokvareni, da neće održati reč koju su za pregovaračkim astalom dali, a vladari sup o njemu skloni čak i verolomstvu, te tako i svaki veliki strateg ne bi trebao mnogo da mari na neke reči izrečene prilikom pregovora. Ključevi ratovanja su: Ljudi su ljubazni, ali samo kad od toga imaju neki svoj interes. I kad primorate svog neprijatelja na nagodbu, onda ste dobili i prostora da napravite i neke svoje ustupke. I ne treba klonuti, te budite jaki, ljutiti, zahtevajte, tražite, zadržite samopouzdanje. Pregovarači mogu biti dvojaki, te ili su ratnici ili su vlasnici radnje. Ratnik pregovara da bi dobio na vremenu, da bi ojačao svoju poziciju, a vlasnici radnje vole da se trgovački pogađaju za obe zavađene strane, a obično se sukobe sa ratnikom. Ratnici su vešto prikriveni kao pregovarači, pa prvo odglume svoju ljubaznost, a zatim pokažu zube i svoju ljutu ratničku narav. I ratnik je kao čovek koji u ruci drži štap, a svako ko drži štap u ruci deluje nam strašno, jer znaju ljudi da udarac tim štapom, batinom, donosi bol. I zato sa njim pregovaraju, da ne bi osetili bolni udarac štapa-batine. Pregovara se samo dok se napreduje.

Strategija 22: “Naučite kako da završite posao“, a zove se: “Izlazna strategija“. Prolazi dobro samo onaj ko sve svoje počete poslove zna da dobro završi, a to znači da znate kad treba zastati, kada prestati, kako se sačuvati od iscrpjivanja, kako ne dozvoliti da vas neprijatelj uvuče u svoje konflikte, znati kada je pravi čas da se nešto okonča i završi, pritom biti energičan i imati dobar osećaj. Važan je NAČIN na koji ste došli do svoje pobede, važno je izbegavati sukobe i zakomplikovane situacije koje su bezizlazne. Ključevi ratovanja su: Postoje 3 vrste ljudi. Prvi su sanjari i pričalice, koji sve započinju sa mnogo entuzijazma, imaju veliki početni nalet energije, koja zatim utihne, usahne, kad se nađu u svetu u kome posao treba da se završi. To su maštoviti emotivci koji žive u sadašnjem trenutku, te brzo izgube interesovanje, čim nešto novo primete na vidiku. I na njihovom astalu leži gomila nezavršenih poslova, a svi poslovi urađeni su samo dopola ili napola. Druga vrsta ljudi su oni koji sve što počnu, sve i završe. I oni su blago nezadovoljni. Oni izgube svoj početni polet, takođe, ali ipak ubrzaju sve i završe to što su započeli, te tako nekako skrpe svoje projekte, koji nemaju trajnosti,  nemaju odjeka. Nesigurnu su kao i prva vrsta ljudi – pričalica i sanjara. A treća vrsta ljudi jesu oni koji se razumeju u zakon moći i strategiju, te za njih kraj svega ima svog značaja, jer će odjeknuti u svesti ljudi. Rat koji se dobro počne, a završi se loše, nikad neće ostati zapamćen. I nije bitno završiti započeto, već je bitan NAČIN na koji se nešto započeto završava, a mora se završiti uvek dobro, energično, bistre glave, jer će to ostati u pamćenju. Samo ovi ljudi imaju jasan plan. I kad zastanu, stanu, oni postaju jako strpljivi i racionalno razmišljaju. Oni planirajui šta će biti posle kraja, a takvi ljudi stvaraju ono što je dugoročno, trajno: stvaraju mir koji je razuman, stvaraju umetnička dela i stvaraju karijere koje su plodotvorne. Dobar plan i pobeda nisu dovoljni, a ko kaže da jesu, taj je već postao žrtva svoje slave i svoga uspeha, ti su već zavedeni, i tako dalje takvi nam stvaraju nepobedive neprijatelje. Aveliki strateg mora imati još razvijeno “treće strateško oko”, kojim je usredsređen na budućnost, dok deluje u sadašnjosti, a ratove svoje okonča uvek na korisno. I ne sme se stati, ni prerano, ali ni prekasno. I sve se mora okončati u savršenom pravom času. Dobar strateg mora dobro podneti i svoj gubitak, poraz, na koji se dalje gleda samo kao na privremeni zastoj, jer kad gubite treba da izgubite sa velikim stilom. Ali, ubrzo sledi nova runda, neki novi rat, a vaša nova ofanziva će biti mnogo bolja. Porazi su najveći učitelji naši, jer porazi nas ojačavaju. A kao poraženi treba da budemo uspravni, dostojanstveni, bez trunke ogorčenosti. Vaš poraz biće seme iz koga će u budućnosti nići velika briljantna strategija. I neka vaš neprijatelj dalje ne zna šta nameravate dalje učiniti, neka budu neprijatelji mnogo napeti. I nastavite da se igrate sa njihovom pažnjom. I budite neizvesni i tajanstveni, šaljite dvosmislene signale, sumnje, nagoveštaje, jer tako sebi stvarate neku novu prednost za neku sledeću rundu rata i okršaja. I budite pritajeni i nikad oštroumniji. I budite Sunce koje iza sebe ostavlja svoje najblistavije pređene putanje, dakle Sunce čiji povratak svi požele.

(kraj IV dela)