STRAC KOJI IZNOVA STVARA SVET – indijanska legenda...

 

Ovo je priča o Starcu koji je iznova stvorio svet. A reč je o jednoj indijanskoj legendi kaja, prepričano, kaže ovako:

Na zemlju su pale veoma velike kiše, čak toliko velike da su obale bile skroz preplavljene od siline nabujalih potoka i reka. Narasli su i vodeni tokovi u jezerima, i kopno bi načisto obuzeto količinom tolikih voda. Nivo vode je narastao i rastao, a kad su ljudi sve to videli počeli su zajedno sa svojim životinjama da beže u najviša brda, kako se ne bi utopili. Kiša nije prestajala da pada, a nivo vode rastao je iz trena u tren, nezaustavljivo. I tako je voda uspela da naraste sve do najviših planinskih vrhova...

Samo jedan Starac uspeva da se uspenje na sami vrh najviše planine. Bio je jedini čovek koji je uspeo da se spase od potopa. A taj Starac posedovaše toliku snagu i moć, da je uspeo da zaustavi vodu. Onda je Starac počeo da se osvrće naokolo, levo i desno. Isprva nikoga nije video naokolo sebe, ni neko drugo ljudsko čovekoliko biće, niti neku drugu životinjsku vrstu...

Nastavio je da posmatra, a onda je ugledao među vodenim talasima glavu neke životinje. Ta životinja ispliva  iz vode te dođe ispred Starca. Bio je to Dabar, koji upita čoveka:

„Da  li smo nas dvojica jedina dva preživela stvorenja na čitavoj zemlji?“.

Nastaviše skupa, njih dvojica, da posmatraju vodu, Starac i Dabar. Ubrzo još jedna životinja im se pridruži. Bila je to Vidra, koja do njih dopliva, mnogo umorna i iscrpljena, te zasede pored ove dvojice kako bi malo odahnula. Nastaviše sada njih troje da posmatraju vodu. Nakon nekog vremena uočili su jednu pticu, koja je jašući preko vodenih talasa uspela da im se pridruži. Bila je to Patka, koja ih pozdravi, a onda odahnu. Nastupila je velika radost i sreća posredi svih njih. Zajedno su sedeli i posmatrali vodu njih četvoro. Još jedna životinja im se pridruži. Bio je to Pacov, koji bez ijedne izgovorene reči, takođe zastade pored njih četvoro. Sada ih je bilo ukupno petoro. Zadugo je Starac sa svojim prijateljima, sa njih četvoro posmatrao vodu. Više nije bilo novih životinja koje bi im se priključile...

Istrajno i sa mnogo strpljenja očekivali su, njih petoro, da nivo vode opadne. Čekali su danima tako, strpljivo, no voda nije popuštala, nije opadala, nije se povlačila. Starac im svima reče:

„Kada bih imao samo malo blata, makar i trunku blata, uspeo bih da stvorim suvu zemlju“...

I posla Starac prvo Dabra da ode te izvuče i donese trunku blata. Dabar pođe i zaroni na samo vodeno dno. Nije ga bilo neko poduže vreme, a kad se pojavi bio je mrtav...

Ostalo ih je četvoro. Starac zatim posla Vidru da učini sve ono što Dabar nije uspeo. Vidra je takođe zaronila, ali se i ona provela isto kao Dabar, i pojavi se mrtva...

Ostalo ih je troje. Zatim starac posla Patku da ona pronađe trunku blata. Patka je učinila isto što i svi pre nje. Zaronila je, a posle podužeg vremena se pojavila. Ali, nije bila mrtva, već nije mogla da progovri...

Potom je starac kazao Pacovu da ode i pronađe trunku blata. Pacov zaroni. Starac je ostao sam, sav pretvoren u veliko iščekivanje i posmatranje. Kada se pojavio Pacov bilo je isto kao i sa Patkom. Nije bio mrtav, ali nije mogao da progovori. Starac je prišao njegovim kandžama i u njima pronašao dragocenu trunku blata. Sav radostan Starac uzviknu:

„Bravo! Bio si hrabar, mali Pacove! Sada ću iznova da stvorim zemlju“...

I Starac uze između dlanova svojih ruku trunku blata i stade duvati. Počela je trunka da narasta, da se uvećava, povećava, i onda se raširila nad svom tom vodom te tako nastade zemlja koju i danas svojim očima smotrimo. Zatim je Starac stvorio biljke,  koje počeše izrastati po kopnu. Onda je Starac  iznova dao život Dabru i Vidri, a nakon toga Starac je stvorio i sva ostala živa stvorenja na zemlji...