NAJVEĆI PRIMERI LUKAVSTVA KROZ ISTORIJU RATOVANJA…

Da bi vešto i što bolje obmanuli sve svoje neprijatelje moramo biti savrešno lukavi,a lukavstvo je veoma ubojito vrlinsko sredstvo ratovanja i najveći mogući faktor iznenađenja za sve naše protivničke strane. Lukstvom veštim svoje neprijatelja dovodimo  u fazu nikad veće pometenosti i zbunjenosti, a onda i u njihov pad u fazu najvećih mogućih zabluda, zastranjena, zna se. I svojim lukavstvom prikrivamao tako stvarnost, pravo činjenično svoje stanje, i dalje dajemo jednu posve lažnu sliku i ono čega uopšte nema. Da bi bili uspešno lukavi takođe moramo znati da se najbolje moguće koristimo maskiranjem. I jedna od velikih tajni svih ratnih veština jeste dakle lukavstvo, te otuda smelo zaključujemo da smo u svakom svom ratu bez lukavstva zapravo niko i ništa. A da bi svo svoje lukastvo samo dobro iskoristili, potrebno je da vladamo još nekim veštinma ratovanja, kao što su taktika i strategija.

Ako počnemo duboko kopati i što dublje tragati za lukavstvom otići ćemo mnogo daleko u prošlost, i onda tamo naći najveće moguće primere primene i pribegavanja lukavstvu koje nam je kao veliku istorijsku lekciju ratovanja ostavio još u  VI veku pre naše ere sam car Persije po imenu Darije, a prilikom svog sukoba sa braniteljima grada Vavilona.

Naime, Darije je imao vojvodu u svojim redovima koji se zvao Zopir, i upravo je taj Zopir sam sebi odsekao nos i uši, a onda pobegao i otrčao Vaviloncima kojima je slagao i kazao da ga je tako samo mogao unakaziti njegov vladar Darije. Vavilonci su popili i progutali takvu priču naiskap i postaviše lukavog Zopira za svog novog vojvodu.

Prilikom novog Darijevog napada na grad Vavilon vojvoda Zopir se predaje, a tako predaje i grada Vavilon u ruke Persijancima.

No, kroz jako dugu istoriju čovečanstva, lukavo ratnih i borbenih lukavstava bilo je jako mnogo. Čak i najveći među najvećima, Napoleon 1805 godine u bitci kod Austerlica pribegao je jednom lukavstvu. Zapravo, Napoleon je namerno svoje jake položaje na Pracenskim visovima prepustio svojim protivnicima, tj. udruženim armijama Rusa i Austrijanaca, i tim lukavstvom ih domamio u izvođenje napada i to u pravcu najnepovoljnijeg smera. Rusi i Austrijanci su popili ovu Napoleonovu zamku, upali su u klopku, a onda su uništeni od strane bočnog krila Napoleonove armade. Zbog ovog lukavstva Rusi i Austrijanci doživeli su izuzetno teške gubitke.

U Galiciji pak 1916 godine, imamo novi primer upotrebe lukavstva, a prilikom ofanzive koju je preduzeo ruski general Brusilov, načinivši proboj fronta čak na nekoliko mesta, čime je iznenadio trupe Nemačke i Austrougarske, da je u samo jednom kobnom trenutku čitav taj front pao.

Upotreba lukavstva posebno se koristila u Drugom svetskom ratu, a lukavstvo se primenjivalo, kao u taktici, tako i u strategiji. Sovjetska armija je pripremala Volgorodsku bitku, a reč je o velikoj obmani koju su saveznici pripremili pre nego što je došlo do iskrcavanja na Siciliju, a lukava obmana se zvala “operacija mleveno meso”,  a čime su ovim lukavstvom zbunili Nemce, koji su slepo poverovali da će do iskrcavanja Engleza i Amerikanaca doći na ostrvu Sardinija i na Peloponezu. Ovo lukavstvo imalo je veliku važnu posledicu, jer tada su Nemci pripremili protivdesant, samo spremni da odbrane Sardiniju i Peloponez, a do uspešnog iskrcavanja saveznika je zapravo došlo na Siciliji.

Lukavstvo je tokom Drugog svetskog rata primenjivano masovno, posebno u pogledu vođenja elektronskog rata. I Narodno Oslobodilačka vojska pribegavala je korišćenju lukavstva u ratu. Svako lukavstvo u svojoj najdubljoj srži ima jednu zajedničku semenku, a ona se sastoji u tome da naciste (neprijatelje) treba dobro obmanuti u pogledu snage veličine neke od svojih jedinica, kao i obmanuti neprijatelja u pogledu namera koje te jedinice navodno treba da imaju. I širene su dezinformacije takođe, a u tome je posebno pomagalo i stanovništvo.

Primer jednog takvog lukavstva bilo je rušenje mosta na reci Neretvi u bici za ranjenike, kao i protiv udar koji treba da izvedu glavne snage Operativne grupe februara meseca 1943 godine u Gornjem  Vakufu, i da se posle toga, snage neometeno prebace na drugu obalu reke Neretve.

Ovo su istorijski primeri od većeg strateškog značaja, a primene veštine lukavstva, mada bilo je i primene lukavstva i prilikom nekih manjih taktičkih pokušaja, kojima se dalje opet i uvek postizao onaj veliki značaj prilikom svakog ratovanja. I ko god želi da zaigra na kartu svoga lukavstva u ratu, mora da zna samo jedno mnogo važno pravilo, koje kaže: samo originalan i do tada nepoznat postupak taktike donosi najveće moguće rezultate. A varke uspevaju samo ako se izvode u najvećoj mogućoj tajnosti. Prilikom pripremanja neke lukave akcije, naš neprijatelj treba da sazna, te da poveruje da je naša laž zapravo istina, i onda je faktor iznenađenja i više nego celishodan u svakom ratu.