RAZMIŠLJAJ O ISHODU...

 

Jednom davno Kina je imala cara koji je mnogo voleo ptice. Jednoga dana do njega su doprele glasine da lokalni dečaci ubijaju golubove praćkama. Bio je mnogo zabrinut za ptice te je raspisao sledeći proglas:

„Ko god donese žive ptice u palatu dobiće rukohvat pirinča“.

Čim su dečaci čuli tu vest, prestali su da ubijaju ptice. Umesto toga, postavili su mnoge zamke u šumi, i uskoro čitava palata bila je ispunjena golubovima. U međuvremenu, mudrac iz susedne zemlje došao je u carevu palatu. Primeti da je palata prepuna golubova, te upita cara:

„Zašto ti je potrebno toliko mnogo ptica?“.

Car mu odgovori:

„Imam ljubazno (dobro) srce. Ovo je način kako sam ih spasao od dečaka. Sada oni ne povređuju golubove, već ih donose žive“.

Zatim mudrac upita cara:

„Ko hrani njihove ptiće u gnezdu?“.

Car se iznenadi te odgovori začuđen upitavši mudraca:

„Koje ptiće u gnezdu?“.

Mudrac mu objasni:

„Ptice koje sada žive ovde ne pomažu više svojim ptićima u gnezdu  u šumi. Ko njih sada tamo hrani?“.

Car razmisli o tome i priznade:

„Nisam razmišljao o svemu tome“.

Potom mudrac kaza caru:

„Ti zaista imaš dobro srce, voliš ptice. Ali, avaj, niko im nije doneo tako mnogo štete kao što si ti učinio. Sva gnezda koja okružuju šume sada su puna mrtvih ptića. Spašavajući 5 stotina golubova, ubio si pet puta više!“.

Car beše veoma uznemiren te uzviknu:

„Kako je teško biti dobar!“.

Mudrac mu odgovori:

„Moraš činiti dobro mudro. Mudrost bez ljubaznosti je loša, ali ni ljubaznost bez mudrosti nije mnogo bolja. Svako delo – dobro ili zlo – ima svoje posledice. Uvek zapamti to i ne žuri da učiniš ono što po tebi izgleda dobro bez razmišljanja  o ishodu“.

(prevod sa engleskog)