KLANOVI KOD KELTA I NEMACA…

 

Kelti su imali gens ili prisustvo svoga klana u “punoj snazi”, kako piše Fridrih Engels. Irci su gens ii klan duboko utisnuli u svest svoga naroda, iako su ih nasilni Englezi uvek “rasturali”, a u Škotskoj gens ili klan takođe je podlegao pred pritiskom Engleza, njihovog engleskog suda i zakonodavstva, zna se...

No, Velsi su imali svoje zapisane tzv. Velške zakone, i to pre nego što su ih Englezi osvojili, porobili, još u XI veku, iz koga se da videti da su čitava sela zajedničkim naporom obrađivala zemlju. Svakoj porodici pripadalo je po 5 jutara zemlje, a zajeinčkim snagam su plus obrađivali jedan komad zemlje sa koga su zatim podelili između sebe svoj zajednički doprinos...

Takođe, u XI veku kod Kelta monogamija nije još tako uspela da skroz potisne tzv. sindijazmički brak (sparivanje po parovima). Ako prođe 7 godina od sklapanja jednog braka u Velsu, onda nema i ne može biti razvoda. Ali, u slučaju razvoda braka imovina se deli, upravo tako da žena vrši deobu, a muž izbira svoj deo. Na humanistički ljudski način delilo se svo pokućstvo. Ako muž razvede brak on ženi mora da vrati sav njen miraz, a kao to učini žena, onda ona postaje ta koja će dobiti samo manje. Ali, ako oni imaju troje dece prilikom razvoda muž dobija dvoje dece, dok ženi ostaje samo jedno srednje dete. Ako se razvedena žena pak uda za nekog drugog, a muž prvi reši da je dozove sebi nazad, onda žena mora da napusti tog svog najnovijeg drugog muža, kome je takođe ugrejala postelju. No, ako sa novim suprugom čak i nevenčanim provede 7 godina, onda se to računa kao brak koji se ne može raskinuti. Od devojaka se pre ulaska u brak nije strogo zahtevala nevinost, i tu nema reči o svemu onome što se posle sreće samo kod buržoaskih velikih moralista. Ako žena počini preljubu muž sme da je istuče, ali drugih zadovoljenja nad njom više nema, a za jedan prestup može biti propoisano samo jedno od ovog dvoga: “ili ispaštanje ili osveta”, a oboje ne mogu biti sprovedeni u istom času…

Žena je dakle smela da zatraži razvod braka iz mnogo svojih razloga, a evo i kojih. Ako njenom mužu smrdi iz usta može se razvesti. Setimo se, za ženinu prvu bračnu noć plaćala se otkupnina plemenskom poglavici ili kralju. Žene su u narodnoj skupštini imale svoje pravo glasa. Slično je važilo i u Irskoj, gde je žena pri razvodu braka imala veće povlastice, te joj se morala isplatiti odšteta na sav onaj njen rad u toj kući, a pri deobi nema razlike između zakonite i vanbračne dece. Zatim su engleski pravnici poslati u XVII veku u Irsku da bi baš tamo jednu klansku zemlju ubrzo pretvorili u zemlju koja će biti sada stavljena pod krunu engleskog kralja. A dok se to nije dogodilo, zemlja je bila zajednička svojina gensa ili klana. Ako se ugasi jedno domaćinstvo, onda starešina vrši novu podelu zemlje, po propisima…

Irski seljaci su se delili na partije, a to je bio samo pokušaj da nadoknade  onaj svoj uništeni gens ili klan. Starešina klana upravlja zemljom tako da je to u inters svih, a njemu seljaci plaćaju zakupninu, a ako seljaka zadesi nužda, starešina je tu taj koji mu pomaže. Imućni su pomagali svoje siromašne, a to nije bio samo puki vid milostinje...

Kod Škota klanovi su ugušeni 1745 godine. Ustanak iz te 1745 izbio je između škotskih brđana, a bio je to njihov odgovor na tlačenje i proterivanje sa zemlje, a proterivanje koje se vršilo u interesu englesko-škotske aristokratije i buržoazije. Deo plemstva u škotskom gorju koji je hteo da očuva feudalno-patricijski sistem klanova i koji je podržao težnje predstavnika svrgnute dinastije Stjuart na engleski presto, koristi nezadoljstvo brađana Škota. Cilj ustanka bio je da se na tron dovede Čarls Edvard unuk Džejmsa Drugog. Ustanici su poraženi, a to je dovelo do propasti klanova u gorju Škota, te su se škotski seljaci proterali sa svoje zemlje...

Pre toga u Škotskoj je na snazi bio matrijarhat. Kod Velšana i Skota postojalo je pravo prve bračne noći, ako se ne otkupi. To isto pravo postojalo je i kod Rusa, koje je ukinula u X veku kneginja Olga…

Do velike seobe naroda 375 godine, Nemci su živeli u klanovima, a klan ili pleme je imalo svog starešinu. Nemci su se svrstavali u svoje rodovske grupe, a imali su konjički eskadron i klinaste kolone pešadije. Matrijarhat će se održati još jako dugo, čak će biti prisutan i kod slavnih Vikinga. A u vreme Tacita (56-117) kdo Nemaca polako vidimo da je došao na snagu patrijarhat, te deca u tom slučaju nasleđuju oca, mada će se u tragovima matrjarhat odraži do kasnog Srednjeg veka...

No, Nemci su više poštovali ženski rod, čak mnogo više nego Rimljani. Da njihove ćerke ne bi pale u neprijateljske ruke kao taoci, ili odvedene u zarobljeništvo ili ropstvo, oni sve rade na tome da podstaknu kod nijh hrabrost u borbi. Za njih žena je sveta i u njoj ima nečeg proročanskog, te su skloni da saslušaju njene savete…

Izbija ustanak između Gala i germanskih plemena pod Civilisom, a protiv vladavine Rimljana 69-70 godine (69-71 po drugom izvoru), a ustanak je izazvala povišica poreza, zatim pojačana eksploatacija i mnogi prekršaji koje su činili rimski činovnici. Iako na početku uspešni, ustanici trpe poraz, te sklapaju mir sa Rimom. Sveštenica Bruktera na Lipi po imenu Veleda bila je duša ovog ustanka Batava, u kome je Civilis uzdrmao vladavinu Rimljana u Galiji...

Žene su u kući imale neosporno pravo vlasti, a obavljale su sve kućne poslove, dok muž lovi, pije ili provodi negde časove u lenjosti. Tacit je pisao samo o robovima koji plaćaju uredno danak, tvrdeći da nisu kulučarli, a odrasli muškarci su ipak morali da obrađuju zemlju. Samo ugledni ljudi imali su pravo na poligamiju. Nemci su za raziku od Kelta mnogo držali do nevinosti devojke pre udaje. Razvod je dakle bio dopušten, ali samo ako žena načini preljubu. Tacit je osato ipak slep na neke razvratnosti kod Rimljana. Nemci su po Engelsu bili “vitezi vrline”, a kad su izašli iz svojih neprohodnih prašuma i šuma, a kad su došli u kontakt sa spoljašnim svetom i kad su se spustili na nivo prosečnih Evropljana sva moralna strogost odjednom nestaje. U nemačkim prašumama i šumama nije bio rimske raskalašnosi, bluda i sladostrašća, razvrata...

Umesto krvne osvete imali su plaćanje krvnine tj. običajne kazne za ubistvo ili povredu, a onu sličnu vrstu gostoprimstva našli su i kod Indijanaca. Nemci su imali vellike porodične zajednice u kojima je živelo po više generacija, a zajedno su obrađivali zemlju. Kada su članovi narasli, kada se njihovo brojno stanje povećalo, ove zajednice su se raspale, a njive i livade pre toga zajedničke, sada su podeljene, dok su samo šume, pašnjaci i vode ostali zajednički i dalje. Nemci su živeli u brvnarama, nosili su primitivnu odeću, grube vunene ogrtače, krzno životinja, a samo su žene i ugledni ljudi nosili laneno rublje. Pili su mleko, jeli meso i divljač, jeli su ovsenu kašu (ovsenu kašu jeli su Irci i Škoti, takođe). Neugledna stoka bila je svo njihovo bogatstvo, iako su imali loše rase, sitna goveda, male konje ponije loše trkače. Novac su malo i retko koristili, zlato i srebro nisu prerađivali, nisu to cenili, a gvožđe je u njih bilo retkost. Plemena sa Rajne i Dunava uvoze gvožđe, iakoga poseduju. Napravili su svoje tajno runsko pismo po uzoru na grčka i latinska slova, a reč je o tajnom pismu koje se koristilo samo u svrhu religijskih čarolija (magije). Prinosili su ljudske žrtve...

Na Istočnom moru i na severoistoku imali su industriju: ratna oprema, dugi gvozdeni mačevi, lančani oklopi, srebrne kacige, metalni razni predmeti, a tu industriju uništilo je iseljavanje u Rimsku Imepriju, svuda osim kod Engleza.Viši stupanj varvarstva imao je svoje uređenje. Imali su starešine koji odlučuju o nekim stvarima, dok važne stvari donosi narodna skupština. Starešini pripadaju darovi u stoci i žitu. Birani su uvek iz istih porodica. Patrijarhat je stvorio plemićke porodice unutar svakog klana, koje će propasti tokom Velike seobe naroda...

Vojskovođa se dakle bira samo po svojim sposobnostima, bez obzira kakvo mu je poreklo. Oni su sva vlast, a svojim primerom utiču na vojnu disciplinu, kao sveštenstvo, dok narodna skupština ima stvarnu vlast. Narod odlučuje mrmljanjem i to znači da je odgovor ne, ili oduševljenjem i zveketom oružja (aklamacijom), a to znači da. Narodna skupština ima ulogu suda, jer ona presuđuje, ona izriče smrtne kazne, koje se dodeljuju za kukavičluk, za izdaju naroda i neprirodan blud. Starešina može sam da vodi suđenje, da ispituje, postavlja pitanja, propituje, ali zajednica donosi konačnu presudu...

Neki savezi plemena imali su svoje kraljeve, koji postaju i tirani počesto, kao i uzurpatori vlasti. Oslobođeni robovi ne mogu da pripadaju ni jednom klanu, a ukoliko postanu ljubimci novog kralja, mogli su doći na položaj, steći ugled i bogatstvo. Kod Franaka robovi i kraljevi oslobđenici na dvoru imali su veliku ulogu, a plemstvo je najvećim delom nastalo upravo od njih, od oslobođenih robova...

Postojale su i tzv. “privatne družine” koje su samostalno vodile ratove, slično kao kod Indijanaca, s tim što je ovde više reč o stalnim uređenjima. Ratni poglavica skuplja mlade odane ljude, verne. On ih opremi, unapredi, a oni su njegova telesna garda i četa pripavna za boj, čak i budući kadar za neke veće ratne pohode. No, privatne družine bile su slabe, a to je dovelo do propasti stare narodne slobode, a išlo je to sve samo na ruku kraljevoj vlasti, a mogle su privatne družine opstati samo ako ratuju i ako pljačkaju, jer njihov jedini cilj bila je jedino i samo pljačka. Vođa družine ide uvek tamo gde ima rata, čak i kod drugih naroda, a čak su se borili pod rimskim zastavama. Ovo je početak “najamničke vojske”, ali i “sramote”, pa i “prokletstva” kako veli Engels. Nakon osvajanja Rimske Imperije, ovi najamnici i rimske dvorske sluge postali su plemstvo...

Ujedinjena nemačka plemena imaju isto kao i Grci herojskog doba, isto kao i Rimljani u vreme doba rex-a, svoju narodnu skupštinu, svoje veće rodovskih starešina, svojih vojskovođa. I bilo je to “najsavršenije uređenje”  u rodvskom napretku, bilo je to “uzorno uređenje višeg stupnja varvarstva”. A kad su društva prekoračila granice, rodovski poredak se brzo raspao, a umesto toga nastala je nemačka država...