POREKLO BELE RASE - eskimska legenda…

 

U eskimskom iglu negde blizu morske vode živela je devojka Eskimka sa svojim ocem. Devojka se zvala Sedna. Ta devojka nadaleko postade čuven po svojoj krasoti. Mladići počeše pristizati samo da bi videli njenu lepotu. A njenu ruku smeli su da zaprose samo najveći lovci. No, devojci se nijedan prosac nije dopadao te ona nastavi da živi neudato. Pomagala je ocu u svim poslovima. U svoje slobodno vreme devojka se mnogo igrala sa očevim psima. Kad osvane jutro ona bi upregla sve pse, kojima bi zatim njen otac otišao u lov. Uveče bi nahranile očeve umorne i gladne pse. Volela je devojka Sedna te pse, a među njima imala je i svog ljubimca, miljenika. Bio je to pas predvodnik čopora. Pas beše jak i snažan, mnogo lep, meke bele dlake i krzna. Pas beše jako umiljat, te bi svoju meku njuškicu nudio devojčinom toplom zagrljaju. Devojka Sedna je psa hranila posebno, i to najboljim komadima mesa, a najviše od svega volela je da mu iščešlja meko belo krzno...

Prošle su mnoge godine, a devojčin otac ostari, i požele da neka muška ruka nastavi da se brine o njemu pod stare dane. I požele Sednin otac da dobije zeta, koji bi mesto njega odlazio u lov i obezbeđivao im hranu. Tako jedne večeri vrati se umorni Sednin otac iz lova ne ulovivši im hranu. Vrebao je čitav dan foku, ali nije uspeo da je ulovi svojim oštrim kopljem. Izmorene pse nije imao čime nahraniti i oni su tužno zavijali od silne gladi. Kući se vratio otac sav istrošen i gladan, a kad je ugledao ćerku ljutito joj reče prekorno:

“U selu ima petoro mladića, prokletnice, zašto se ne udaš za jednog od njih?”...

Sedna odgovori ocu da neće, jer ni jednog od njih ne voli. Otac dalje nastavi da insistira, te joj reče kako njen budući muž mora biti lovac, te da će joj podariti mnoge divne sinove, koji će je negovati u starosti. Devojka se stade opet braniti, i kaza ocu da još pred njom ima mnogo vremena. Ali, otac joj nastavi kazivati da nema više čekanja, i da to mora biti odmah. Onda mu Sedna priznade da o tome počesto misli, te da u selu ima lepih mladića, ali nema onoga koga bi volela kao što voli svoga omiljenog psa ljubimca. Onda joj iznerviran otac ljutito doviknu da  se slobodno uda za tog psa ako baš želi. I dozva zvidžukom otac svoga psa predvodnika čopora, Sedninog ljubimca, koji stade lizati od radosti Sednino lepo lice. I dok je pas lizao njeno krasno lice, Sedna ga zagrli i reče psu da bi bila najsrećnija na svetu kad bi mogla da se uda za njega, psa. Jer taj je pas tako dobar, nežan, i uvek je brižno čuva…

Sedna stade plakati, a pas nastavi da liže njene slane suze. Sedna je  i dalje svojom rukom milovala psa, a pas podiže svoju umiljatu njušku. Sedna oseti da je odjednom gledaju privlačne, ali ne pseće oči. Odjednom to više nisu bile pseće oči već nečije privlačno mlado lepo lice. Pred Sednom se odjednom ukazao čovek. Bio je to mladić bele meke kože. Taj mladić uze Sednine ruke, a njih dvoje pomaziše se svojim nosevima i stadoše se smejati. Kad ih je ugledao otac  Sednin i on se stade mnogo smejati, jer je opazio koliko su njih dvoje bili srećni. Zatim je otac naučio mladića bele kože kako da napravi eskimski iglu i kako da bude dobar lovac...

Živeli su srećno mnogo godina. Sedna je rodila petoro dece koji su imali belu kožu i belu dlaku. Sednin otac je unučićima pravio mnoge igračke i poklone. No, jednoga dana pođoše Sednin otac i muž u lov na foke. Santa leda na kojoj su lovili otkinu se, i oni se tako otisnuše ka pučini. Sedna je to videla i stade plakati, jer su oni odlazili sve dalje  i dalje. Potom je udario veliki talas, prelomio led, i oba čoveka upala su u hladno more...

Sedna je sama sa decom provela u iglu 5 dana. Potrošili su svu hranu, a kad su ostali bez hrane Sedna pođe kod svojih komšija da prosi milostinju. Komšije joj nisu hteli dati hranu, jer se udala za psa,  a mrzeli su izgleda i njenu decu koja su bila drugačije boje kože i drugačije boje dlake. Sedna je u nevolji zapomagala da budu milostivi, no svi ti njeni ljudi nisu hteli da joj pomognu...

Sedna je znala da njena deca moraju odmah napustiti selo i rešila je da ih pošalje u neku daleku zemlju gde neće umreti od gladi, gde niko ništa neće znati o njihovm poreklu. Sašila je i napravila dva mala čamca od muževljevih i očevih kaljača. A kad napravi ta dva mala čamca u njih stavi svu svoju decu  i čamce otisnu u more. Ostala je na obali da plače sama, a kad je čamac nestao negde na horizontnu, ona skoči u vodu na dno i tamo na dnu mora pronađe svoga muža i oca. Tamo su podigli veliku kuću...

Sedna je živela u vodenoj zemlji i postala je gospodarica foka, morževa i kitova. Sva morska stvorenja vole je i slušaju samo njene zapovesti. Lovci i dan danas mole Sednu da oslobodi sve te životinje kako bi ih oni mogli uspešno uloviti i kako bi se njima prehranili. Sedna je ljutita i ogorčena, pa otera lovce i oni moraju mnogo da se pomuče, a pre nego od Sedne dobiju tražene životinje...

Posle više godina sva Sednina deca vratila su se  u svoju pradedovinu i prapostojbinu. Jednom na obali Sedninog rodnog kraja neki je čovek bacio svoj pogled ka moru i povikao narodu kako im pristižu mnogo veliki brodovi. Narod je hitro dotrčao na obalu i ugledao te mnoge lepe i velike brodove, na kojima su bila razapeta bela jedra. Kad su prišli brodovi dovoljno blizu obale, ljudi sa broda su malim čamcima krenuli ka osvajanju kopnu. Bili su to ljudi bele kože, bele dlake kao Sednin pas. A Eskimi su tada razumeli da su to potomci Sednine dece. Eskimi su se plašili Sedne, ali su je i obožavali, i zato su bili dobri prema belim ljudima, koje su primili kao svoju braću i do danas pokušavaju da sa njima požive u svakom dobru i svakoj slozi...