PONOVO SE ZALJUBITI U MAJKU ZEMLJU – Jo Confino…

 

Novinar Jo Confino intervjuiše Thich Nhat Hanh-a o tome kako možemo da vežbamo i kako se odnosimo prema uvidima koji proizilaze iz posmatranja Zemlje kao naše Majke.

Jo Confino (JC): Dragi Thay, u poslednje dve nedelje u svojim predavanjima o Dharmi govorili ste o važnosti da se Majka Zemlja, kosmos i čovečanstvo vide kao jedno, potpuno isprepleteni, i rekli ste da je naša priroda njena priroda. Možete li reći nešto o tome šta mislite pod tim i zašto je to tako važan uvid?

Thich Nhat Hanh (TNH): Ovaj uvid, ovo učenje, može se naći u svetim spisima. U mahayana budizmu nas uče da sve ima Buda prirodu, tako da je priroda prosvetljenja imanentna svemu. U koans-ima zen budizma pitaju da li pas ima prirodu Bude. U Lotos sutri i mnogim drugim mahayana sutrama potvrđeno je da postoji mnoštvo Buda u kosmosu. Dakle, pre nego što se čovečanstvo pojavilo na Zemlji, postojali su Bude, ne u obliku ličnosti, već u drugim oblicima. U Pali spisima govore o Budama onoliko koliko o zrncima peska u reci Gang. Ako pogledamo u Mlečni put, vidimo da postoje milioni zvezda i svaka zvezda može biti Buda. Sunce iznad nas je pravi Buda: Buda koji može da pruži mnogo svetlosti i topline, Buda koji može da ponudi život. Budu možemo zamisliti ne samo kao ličnost, već i u drugim oblicima. Ono što se danas nudi kao nastava i praksa nije nešto novo, već nastavak rečenog i praktikovanog. Jasno je da je Buda Shakyamuni dete Zemlje, i on je izrazio nameru da se brine o ovoj Zemlji kao da je Čista Zemlja. Stoga i mi koji sledimo Budino učenje želimo da prihvatimo ovu Zemlju kao našu Čistu Zemlju. Ne morate da tražite kraljevstvo Buda negde drugde. Ako imamo dovoljno pažnje i koncentracije koji nam donose uvid: Čista zemlja je dostupna upravo ovde i sada. Uvid je da je carstvo Božije na Zemlji. Carstvo nebesko je na Zemlji. Air France proizveo je prelepu rečenicu: „Faire du ciel le plus bel endroit de la terre“ (da bi nebo postalo najlepše mesto na Zemlji). Želeli bismo da se malo promenimo i kažemo da je Zemlja najlepše mesto na nebu. Ako pogledate duboko, shvatićete da ne postoji ništa tako lepo kao naša planeta Zemlja. Zato ne treba pokušavati da napustimo ovu prelepu planetu, tražeći nešto daleko, bilo da se to zove Čista zemlja, Carstvo Božije ili bilo šta drugo. Ako imamo taj uvid, vidimo da Zemlja nije samo životna sredina. Zemlja smo mi, a briga o Zemlji je briga o sebi. Mnogi ljudi danas obolevaju jer su otuđeni od Majke Zemlje, zaboravljaju da su na Zemlji, i da imaju telo koje im je dala Majka Zemlja. Praksa svesnosti nam pomaže da se vratimo u svoje telo, da dodirnemo Majku Zemlju unutar svog tela i da dodirnemo Zemlju izvan svog tela. Ta praksa može pomoći u lečenju ljudi. Lečenje ljudi treba da ide zajedno sa isceljenjem Zemlje. To je učenje, uvid. Ovo je svima moguće da vežbaju.

JC: Zašto vam je važno da sada pričate o tome? Da li je to zato što osećate da je Zemlja sada u opasnosti i da se moramo vratiti na tu pravu duboku vezu koju smo izgubili?

TNH: U budističkoj tradiciji verujemo da učenje treba da bude primereno našem vremenu, našem mestu. Dakle, ono što učenje može da odgovori na stvarne potrebe ljudi tog vremena biće dobro učenje. I zato je ovo došlo u prvi plan. To ne znači da je ovo jedino učenje, već da je ono ono koje nam je najpotrebnije u naše vreme. Toliko se već govorilo o opasnostima sa kojima se susrećemo. Kao što sam pomenuo, mnogi od nas u ljudskoj porodici se razbolevaju, a naša bolest je bolest Majke Zemlje. U budizmu govorimo o meditaciji kao o činu buđenja. Probuditi se znači biti budan za nešto. Moramo biti budni sa činjenicom da je Zemlja u opasnosti, kao i da su u opasnosti i žive vrste na Zemlji. Ovo kolektivno buđenje nam je potrebno da bismo imali dovoljno snage da stvorimo promenu.

JC: Šta mislite kako možemo da dovedemo do tog kolektivnog buđenja? Zato što većina ljudi živi veoma zauzetim životom. Oni žive u gradovima i često imaju velike probleme u svojim porodicama. Šta mislite, kako ljudi mogu da se vrate ovom suštinskom shvatanju kada su im umovi toliko udaljeni od njega?

TNH: Mislim da bi najbolji način bio da im pomognemo da budu u kontaktu sa patnjom koju sada prolaze. Mnogi ljudi duboko pate, a ne znaju da pate. Svoju patnju pokušavaju da prikriju zauzetošću. Dakle, sve što možete učiniti da im pomognete da shvate da patnja postoji i da postoji način da se brine o patnji, ovo će im pomoći. Ako ste dovoljno vešti, možete im pomoći da odvoje vreme da se vrate i da se brinu o sebi i istovremeno brinu o Zemlji. Vi novinari možete pomoći drugim ljudima da to učine tako što ćete podeliti svoje uvide, svoje iskustvo.

“Udišući, svestan sam da imam telo. Izdišući, osmehnem se svom telu, što je čudo”...

U Plum Village-u to radimo na svoj način. Organizujemo povlačenje i Dane svesnosti. Organizujemo praksu svesnog hodanja i svesnog disanja, kako bismo mogli da dodirnemo patnju u sebi i oko nas. Shvatamo da je transformacija patnje najvažnija stvar — ne dobiti više novca, slave, moći, seksa itd.

JC: Govorili ste o tome da se ljudi često zaglave u svojoj patnji i ne vide izlaz iz nje. Predlažete da put svesnosti i koncentracije donosi uvid. Za mnoge ljude to izgleda veoma pojednostavljeno. Mnogi ljudi kažu: „Pa, to nije način; to nije odgovor za mene. Imam previše problema, nemam vremena.” Šta biste rekli ljudima koji pitaju: „Kako će mi ovo pomoći?“

TNH: Svi žele da imaju dobar život; život koji je prijatan, neopterećen brigama. Ali ne znaju kako da odlože svoje brige, strahove i bes da bi uživali u svakodnevnom životu. Možemo im ponuditi način života kako bi mogli da unaprede kvalitet svog života odmah, danas.

Pretpostavimo da pitate: Da li se sećate da imate telo? Imati telo je divno. Proveli ste dosta vremena sa računarom, ali zaboravljate da imate telo. Kada nisi sa telom, nisi živ. Ako pažljivo udišete, praktikujući svesnost jednim udisajem, možete se vratiti kući svom telu i steći uvid da imate telo. Telo je čudo, a kada ste zajedno sa telom, duhom i umom, dodirnete uvid u svoj život. Vi ste ovde na Zemlji i možete stupiti u kontakt sa mnogim čudima života koja su vam dostupna, u vama i oko vas. Možete da vežbate kao: „Udišući, svestan sam da imam telo. Izdišući, smešim se svom telu, što je čudo,” i uživam u telu. „Sa svojim telom mogu hodati po Zemlji i uživati u lepoti Zemlje. Svesnost, koncentracija i uvid treba da budu predstavljeni ovako, a onda vam praksa svesnog disanja i hodanja može pomoći da budete prisutni da biste stupili u kontakt sa osvežavajućim i isceljujućim čudima života. Praksa svesnosti vam takođe pomaže da prepoznate da postoji patnja, tako da znate kako da se brinete o njoj i transformišete je. To su vrlo konkretne stvari. Ne nudimo filozofske ideje, već stvarne načine prakse, kako bi manje patili. Oni mogu početi više da uživaju u životu, počevši od daha, a zatim od tela, očiju. Pretpostavimo da pitate: „Da li znate da imate oči u dobrom stanju? To je dobra stvar.” Vežbate: „Udišući, svestan sam da su mi oči još uvek u dobrom stanju.“ Ako otvorim oči, u stanju sam da dodirnem raj oblika i boja oko sebe, i to će mi doneti sreću. Kada sam pažljiviji, više uživam u svom čaju. Kada pijem svoj čaj, potpuno sam prisutan ovde i sada; Ne zanosi me moja tuga, moj strah, moji projekti, prošlost ili budućnost. Dostupan sam životu, a život mi je dostupan na način na koji držim šolju čaja. Gledam pažljivo i vidim da je u mom čaju oblak. Oblak je juče bio na nebu; danas je u mom čaju. Čudo je oblak, čudo je i čaj, a i ja sam čudo. Kad pijem čaj, ovo je divan trenutak i sreća je moguća. Ne treba vam mnogo moći, slave ili novca da biste bili srećni. Svesnost vam može pomoći da budete srećni ovde i sada. Svaki trenutak našeg svakodnevnog života može biti srećan trenutak. Ako tako podučavate i ako znate kako to da radite, dajete primer i možete pomoći ljudima da rade isto. Za eksperimentisanje i sagledavanje istine nije potrebno mnogo godina, potrebno je nekoliko minuta.

JC: U ranijem govoru rekli ste da naša Majka Zemlja nije isto što i životna sredina, i da moramo da idemo dalje od zaštite životne sredine i dalje od toga da budemo ekološki aktivisti. Možete li nam reći nešto o tome šta mislite pod tim?

TNH: Zemlja je bodhisattva, i ona ima mnogo vrlina koje možemo prepoznati. Pre svega, pravi bodhisattva treba da ima sposobnost da izdrži, vrlinu istrajnosti. Bodhisattva treba da ima sposobnost da bude čvrst, da bude stabilan, kao što je Zemlja čvrsta, stabilna. Bodhisattva treba da ima vrlinu da bude kreativan, a Zemlja je veoma kreativna. Ona daje život mnogim vrstama. Bodhisattva treba da ima duh nediskriminacije, a Zemlja ne diskriminiše. Ona grli sve, sve. Nikada se ne ljuti na nas, čak i ako radimo gluposti.

“Kada se probudite i vidite da Zemlja nije samo okruženje, Zemlja je u vama, vi ste Zemlja, i dodirnete prirodu međusobnog bića, u tom trenutku možete ostvariti pravu komunikaciju sa Zemljom”.

Dakle, bodhisattva ne mora da bude ljudska ličnost; bodhisattva može biti zvezda, reka, planina ili planeta. Zato kada posmatramo našu planetu Zemlju, treba da je vidimo kao bodhisattvu. Trebalo bi da prevaziđemo ideju da je Zemlja nešto u čemu živi duh i da je bodhisattva duh koji nastanjuje Zemlju. Trebalo bi da prevaziđemo tu ideju. Ne obožavamo duh koji ostaje iza Zemlje, jer nismo uhvaćeni u ideju da postoje dve stvari: Zemlja, koja je materijalna stvar, i duh Zemlje, koja je nematerijalna stvar koja naseljava Zemlju. Naši pojmovi uma i materije su samo pojmovi i trebalo bi da budemo u stanju da prevaziđemo oba pojma. Kada shvatimo da se Zemlja ne može opisati ni pojmom materije ni uma, kada prepoznamo vrline, talenat i lepotu Majke Zemlje, nešto se rađa u nama, neka vrsta veze, neka vrsta ljubavi je rođena.

Divimo se, volimo, želimo da budemo povezani. To je smisao ljubavi. Voleti znači biti jedno sa, diviti se, obožavati. To je vrsta osećanja koja se rađa iz vašeg kontakta sa Zemljom. Kada nekoga volimo, želimo da kažemo: „Trebaš mi. Nalazim utočište u tebi.” To je neka vrsta molitve, a to nije sujeverje. Ti voliš Zemlju, i Zemlja voli tebe. Vi činite sve za dobrobit Zemlje, a Zemlja će učiniti sve za vaše blagostanje. To je ishod takve vrste odnosa. Počinje sa pažnjom. Vi ste ovde kao dete Zemlje, nosite Majku Zemlju u sebi. Majka Zemlja nije izvan vas, ona je u vama. Majka Zemlja nije samo vaše okruženje: vi ste deo Majke Zemlje. Ta vrsta uvida nediskriminacije pomaže vam da budete istinski u zajednici sa Zemljom. U budističkoj tradiciji, svaki put kada se poklonimo Budi kažemo: „Onaj koji se klanja i onaj kome se klanja, obojica su po prirodi bez odvojenog postojanja. Dragi Buda, ti si prazan od odvojenog postojanja, a ja sam takođe prazan od odvojenog postojanja.” To znači da si ti u meni i ja sam u tebi. Napravljeni ste od elemenata koji niste, uključujući element „ja“. A ja sam napravljen od ne-ja elemenata, uključujući „ti“. U tom uvidu međubića, komunikacija postaje zaista moguća. Ako ste vi samo vi, a ja sam samo ja, i mi smo dva različita entiteta, kako je komunikacija moguća?

Kada se probudite i vidite da Zemlja nije samo okruženje, Zemlja je u vama, vi ste Zemlja, i dodirnete prirodu međusobnog bića, u tom trenutku možete ostvariti pravu komunikaciju sa Zemljom. To je najviši oblik molitve. Onaj koji se moli i onaj kome se moli nisu dvoje. U takvoj vrsti odnosa imamo dovoljno ljubavi, snage i buđenja da promenimo svoj život. Promena nije samo promena stvari izvan nas. Pre svega moramo imati pravi pogled. Pravi pogled prevazilazi sve pojmove, uključujući pojmove bića i nebića. Takva vrsta uvida je ključna za transformaciju i isceljenje. Samo kada imate pravi pogled, pravi uvid, diskriminacije više nema. Biće duboko zajedništvo sa vašim razumevanjem i svako dobro će proizaći iz toga. Diskriminacija dovodi do straha, razdvajanja, mržnje, besa, a koren je pogrešnog gledišta da ste vi i Zemlja dva odvojena entiteta. Zemlja je samo životna sredina. Vi ste u centru. I želite da uradite nešto za Zemlju da biste preživeli. To je dualistički način gledanja. Ali da udahneš i da budeš svestan svog tela, i da pogledaš duboko u svoje telo, i da shvatiš da si ti Zemlja, a tvoja svest je i svest o Zemlji: ta svest se može osloboditi pogrešnih pogleda. Radite ono što Majka Zemlja očekuje od vas da biste se prosvetlili, da biste postali Buda i da biste pomogli drugim živim bićima, ne samo na Zemlji već i na drugim planetama. Dakle, ne treba da razmišljamo o životnoj sredini kao o nečemu odvojenom od nas samih. Ne seći drvo, ne zagađivati vodu — to nije dovoljno.

JC: Jedna od ključnih poruka koje imate je o primenjenom budizmu: da nije u redu samo sedeti i meditirati, morate se pozabaviti nepravdom i eksploatacijom. Dakle, šta biste rekli društvenim aktivistima koji sebe nazivaju ekolozima i bore se za spas planete i vrste? Takođe ste rekli da niste od velike pomoći ako ste sami ljuti. Šta biste savetovali ljudima koji zaista žele da promene svet?

TNH: U budizmu govorimo o individualnoj akciji i kolektivnoj akciji. Ponekad se nešto loše dešava u svetu, a mi mislimo da to rade drugi ljudi, a ne mi. Ali ako pogledate duboko, vidite da ste deo grešaka u načinu na koji živite svoj život. Zato je dobro meditirati o kolektivnoj akciji. U ljudskom odnosu, kada patite, skloni ste da okrivite drugu osobu kao uzrok svoje patnje. Ali ako je ta veza postala teška, delom je to zbog vas. Ako ste u stanju da vidite da ne patite samo vi, već i druga osoba pati, to je već uvid. Kada vidite patnju druge osobe, više ne želite da kažnjavate, okrivljujete. Možda želite da učinite nešto da pomognete toj osobi da manje pati. Ali ako ste opterećeni besom, strahom i neznanjem i previše patite, ne možete pomoći drugoj osobi da ne pati. Zato treba nešto da preduzmete da manje patite. To je presudno. Ako manje patite, lakši ste, više se smejete, sa vama je prijatno i u poziciji ste da lakše pomažete drugima da manje pate.

Ista stvar važi i za aktiviste. Ako ste ljuti, ako samo krivite druge ljude za pogrešne stvari, možete pogoršati situaciju. Stoga, ako se predomislite i uklonite pogrešno gledište, već manje patite. Niste još ništa uradili, samo ste uklonili pogrešan pogled da vidite da su ljudi žrtve i ne možete da osuđujete žrtve, možete im samo pomoći. Dakle, već to čini da se osećate lakšim, slobodnijim; manje patiš. Postoji mnogo stvari koje možete učiniti da manje patite. Mislim da je svim aktivistima potrebna duhovna praksa koja će im pomoći da manje pate, da neguju sreću u sebi i da se nose sa patnjom u sebi kako bi na vreme bili efikasni da pomognu svetu i ljudima. Sa besom i frustracijom, ne možete učiniti mnogo. Mogli biste pogoršati situaciju.

JC: Želim da pređem na temu nauke. Sledećeg leta ćete raditi dvadesetjednodnevno predavanje o nauci i budizmu. Kako je došlo do vašeg ličnog interesovanja za nauku i šta ste lično naučili iz nje?

TNH: Naučnici su motivisani željom da razumeju više, a budistički praktičari takođe su motivisani tom željom. Ali u budizmu imamo na umu da će nam razumevanje pomoći da manje patimo. Svaka vrsta istinskog razumevanja će nam pomoći da manje patimo. Budistička tradicija je razradila načine prakse koji pomažu ljudima da manje pate, i u tom procesu su saznali mnoge stvari o sebi i svetu. Oni zapravo ne koriste naučni metod, ali kroz iskustvo dobijaju mnogo uvida. Mislim da mogu da podele ovaj uvid sa mnogim drugim ljudima, uključujući naučnike. Naučnici takođe pate i možda koriste neke od budističkih praksi da manje pate, da više uživaju u životu. Mnogi od njih su to uradili.

Mi u budističkoj tradiciji smo otkrili da nam nauka pomaže. Lično, mislim da su mi arheologija i filologija mnogo pomogle — zahvaljujući ovoj vrsti nauke, možemo da identifikujemo budističke tekstove i znamo kada su ti tekstovi nastali itd. Tako da imam bolje znanje o evoluciji budističke misli. Pomogle su nam i hemija i fizika. Mnoga naučna otkrića su potvrdila budistička učenja o nestalnosti, ne-sebi, bez rođenja i smrti. To je kao kada je Lavoazje rekao da se ništa ne rađa i ništa ne umire. Ovo se savršeno slaže sa budističkim učenjem. Kada duboko pogledate u oblak, čak i bez sofisticiranih naučnih instrumenata, možete dodirnuti prirodu bez rođenja i smrti oblaka. Oblak nije došao iz carstva nebića u carstvo bića. Taj uvid može imati svako. Možete pomoći nenaučnicima da to vide. Možete im reći da pre nego što se oblak pojavio u obliku oblaka, nije pripadao carstvu nebića – to je bila para, vodena para, vrelo sunce. Oblak je samo nastavak ovih oblika. Nema rođenja, postoji samo nova manifestacija, novi nastavak. Kada oblak umre, vi ga više ne vidite, ali nije prešao iz carstva bića u nebiće. Nemoguće je da oblak umre. Oblak može postati sneg, kiša ili druge stvari, ali ne može postati ništa. Na ovaj način je moguće da nenaučnici dotaknu istinu o tome da nema rođenja i smrti u oblaku. Možemo razumeti da naučnici govore istu stvar. I to pomaže ljudima da lakše shvate Budino učenje.

Kada naučnici govore o zakonu održanja materije i energije, oni potvrđuju da se materija ili energija ne mogu stvoriti i da ne možete uništiti materiju, ne možete uništiti energiju. Ovo potvrđuje istinu da nema rođenja i smrti. Ako prihvatite istinu nerođenja i smrti, prihvatate istinu o nebiću, ne nebiću, jer rođenje znači iz nebića, postajete biće. Umreti znači da iz carstva bića prelazite u carstvo nebića. Ako prevaziđete pojmove rođenja i smrti, u stanju ste da prevaziđete pojmove bića i nebića. Znate da više nije pitanje biti ili ne biti. Ovakva otkrića nam mnogo pomažu da potvrdimo Budino učenje i sopstveno iskustvo. Nauka je još jedan način da se pomogne ljudima da vide istinu i da dotaknu istinu. U budizmu shvatanje da nema rođenja i smrti, nema bića i nebića, nije zarad spekulacije. Meditiramo na to kako bismo prevazišli svoj strah, svoj bes i našu diskriminaciju kako bismo manje patili. Zato će, ako naučnici dobro iskoriste svoja otkrića i primene ih u svakodnevnom životu, manje će patiti i više uspevati u svom naučnom radu. Zato je odmor za jogije i naučnike dobar: i jedni i drugi podržavaju jedni druge.

JC: U stara vremena postojalo je poštovanje prema Zemlji i Suncu, ali iz veoma paganističke perspektive. Jedna od stvari koje je nauka uradila je da nam da razumevanje kosmosa i međuodnosa planeta i Sunčevog sistema. Da li biste govorili o tome gde je nauka pomogla ili može pomoći u ovom razumevanju međusobnog bića i naše veze sa Majkom Zemljom i Suncem?

TNH: Mislim da je nauka uspela da demonstrira istinu o ne-jastvu, o međusobnom biću. Ali naučnici nisu uspeli da primene taj uvid u organizovanju našeg svakodnevnog života ili našeg društva. Do sada su uvidi nauke primenjeni u tehnologiji. Ponekad to može biti od pomoći, ali ponekad ne. Kada naučnici rade sa joginima, oni to mogu promeniti. Oni mogu pokušati da primene nauku u našem svakodnevnom životu kako bi se nosili sa našom patnjom i našom srećom. Ima nas koji se slažemo sa istinom o nestalnosti, ali se i dalje ponašamo kao da su stvari trajne. To je uobičajeno za naučnike i nenaučnike. Nadamo se, stoga, da će naučnici jednog dana moći da primene otkrića o nesebi, o rođenju i smrti, u naš svakodnevni život.

Potrebno nam je vreme da meditiramo i da primenimo ovaj uvid u naš svakodnevni život. Kao u budističkoj tradiciji, potrebno je da imamo vremena zajedno da radimo meditaciju u hodu, da radimo meditaciju sedeći, da delimo Dharmu, kako bismo produbili svoje razumevanje i primenili uvid u naš svakodnevni život kako bismo mogli da transformišemo svoj strah, svoj bes , i našu diskriminaciju. Ovo nije tehnologija, ali je veoma važna za našu sreću.

Jednog dana naučnici će učestvovati u radu primenjene etike. Svaki uvid se može primeniti u etici. Nije tačno reći da nauka ne obraća pažnju na pitanje morala i etike. Svako naučno otkriće treba da utiče na način na koji živite. Ajnštajn je rekao da ne može da veruje da je Bog starac koji sedi na nebu i odlučuje o stvarima na Zemlji. Taj stav je proizašao iz njegovog shvatanja sveta, kosmosa, i uticao je na njegov lični život i živote drugih ljudi. Postoje teolozi koji su bili pod njegovim uticajem, poput Paul-a Tillich-a.

JC: Postoji pokret među preduzećima i političarima koji kažu da pokušaji da se ljudi ponovo povežu sa prirodom ne rade i da ono što morate da uradite je da sve vrednujete u novcu. Dakle, pre nego što posečete šumu morate da razmislite koliko šuma vredi u smislu erozije zemljišta koju sprečava, kolika se vrednost gubi kada ljudi ne mogu da hodaju šumom, itd. Dakle, danas pokušavaju da sruše prirodu, stavljajući znake dolara na nju, jer kažu da sistem u kojem se nalazimo vrednuje samo novac, i stoga, da biste radili unutar sistema, morate zapravo da radite sa novčanom vrednošću prirode. Da li mislite da je to praktična stvar koju moramo da uradimo, ili mislite da postoji rizik da bi to moglo da udalji ljude od stvarnog povezivanja sa veličanstvenošću prirode i da vide sebe unutar Zemlje?

TNH: Čak i ako možemo da postavimo takve zakone, biće ljudi koji će pokušati da ih zaobiđu. Ne mislim da bi to moglo da funkcioniše. Mislim da nam je potrebno pravo buđenje. Moramo da promenimo način razmišljanja i govora. To je moguće. Ovo još nismo stvarno probali. Svako od nas, bilo da smo učitelji, očevi, majke, braća, sestre ili novinari, to mora da radi na svoj način. Moramo da proizvedemo buđenje, prosvetljenje i donesemo pravi pogled u um ljudi. Pravi pogled će doneti sreću. Donošenje pravog pogleda će osloboditi patnju na vrlo konkretan način. Moramo da sednemo i pronađemo konkretne načine da pomognemo. Ima nas dosta aktivista koji su željni da nešto urade. Trebalo bi da počnemo od sebe. Trebalo bi da počnemo sa uklanjanjem naših pogrešnih stavova kako bismo manje patili. Kada manje patimo, možemo biti od veće pomoći. Možemo pomoći ljudima da se promene.

JC: Govorili ste o mogućnosti da će ljudska vrsta biti devastirana ili uništena ako ne promenimo svoje načine razmišljanja i delovanja. Kako se nosimo sa mogućnošću da, ako se ljudi ne promene, ljudska vrsta može biti uništena? Kako na to reagujete i kako se osećate?

TNH: Znamo da su mnoge civilizacije u prošlosti nestale. I ova naša civilizacija može nestati. Znamo da će biti potrebno milion godina da se ponovo stvori druga civilizacija. To nije problem Zemlje - ona ​​ima dovoljno strpljenja i izdržljivosti. Ona može čekati. Ali mi ljudska bića nemamo tu vrstu izdržljivosti i uvida i hrabrosti; možemo izgubiti nadu, i možemo se utopiti u moru očaja. Kada smo žrtve očaja, ne možemo ništa učiniti. Možemo pogoršati situaciju. Zato prvo moramo da vodimo računa o svom uvidu, razmišljanju i umu. Zato je meditacija veoma važna. Meditirati ne znači da ćete se udaljiti od života, to znači da trebate vremena da duboko sagledate situaciju. Da dozvolite sebi da imate vremena da sedite, da hodate, ne radeći ništa, samo duboko gledajući. Pogledajte u svoj um i pronađite načine da se brinemo, da se nosimo sa besom, strahom i očajem u nama. Ako to ne uradimo, druge stvari koje radimo neće doneti nikakve rezultate. Meditacija je najosnovnija, presudna stvar. Morate izaći iz očaja. Morate steći uvid u nestrah. Morate da sačuvate svoje saosećanje da biste bili pravi instrument Majke Zemlje, da biste pomogli drugim vrstama. Naš vek treba da bude vek duhovnosti. Od toga zavisi da li možemo da preživimo ili ne. Moramo da idemo kući i da pogledamo duboko. To je delo duha, i zato svako od nas na Zemlji treba da unese duhovnu dimenziju u svoj svakodnevni život kako se ne bismo zanosili. Moramo znati kako da se nosimo sa svojom patnjom i našom srećom.

Ima li pitanja iz Sanghe? Trebalo bi da dozvolimo Sanghi da postavi nekoliko pitanja.

P: Možda kosmička religija već postoji. Možda način na koji razumemo našu Majku Zemlju i Sunce, zajedno sa tradicijom budističkih učenja i otkrićima nauke, već predstavlja ovu kosmičku religiju. Može li nam Thay pomoći da to dublje shvatimo?

TNH: Moramo da izgradimo religiju koja nije zasnovana na dogmama i verovanju u stvari koje ne možemo da proverimo. Moguće je imati duhovnu praksu zasnovanu na dokazima. Kada kažemo da je velika Zemlja prelepa bodhisattva, mi ne stvaramo ništa iz našeg uma. Svako može da doživi da je velika Zemlja pravi bodhisattva, najlepši bodhisattva kojeg smo ikada videli. Ne treba nam vera. Realnost je da Zemlja daje život, da je veoma lepa. Kada pogledate oko sebe, ne vidite nijednu Budu ili bodhisattvu tako lepu kao naša planeta. Dakle, kada ljudi kažu: „Hajde da napustimo ovo carstvo patnje da bismo potražili mesto koje je lepše“, ne treba da se slažete, jer mi već dotičemo istine. Kada kažem da ovaj bodhisattva ima talente i vrline izdržljivosti, stabilnosti i čvrstine, to je istina. Ovaj bodhisattva ima vrlinu nediskriminacije, to je istina. Ona može da zagrli svakoga, sve. Ona nikoga ne diskriminiše. To je istina, a ovaj bodhisattva je prelepa manifestacija - kao i mnoge druge manifestacije. Mlečni put, Sunce, to su takođe lepe manifestacije. Zemlja je dala život, proizvela mnoge Bude, bodhisattve i svece, i to je istina. Buda, Isus Hristos, Muhamed, Devica Marija, svi su oni deca Zemlje, i to je istina. Ne moramo da verujemo ni u šta apstraktno. To je istina. Verujem da je moguće da Zemlja ponudi život jer u sebi ima elemente koji nisu zemaljski. Ako nije imala Sunce gore, kako bi mogla ponuditi ili stvoriti život? Sunce je na Zemlji. Znamo da su nam mnoge zvezde poslale svoj doprinos — čovečanstvo je napravljeno od zvezda. Prašina od koje smo napravljeni dolazi od mnogih zvezda. Dakle, možemo videti da jedan sadrži celinu. Zemlja nije samo Zemlja. Zemlja je ceo kosmos. Kao da smo ljudi, nismo odvojeni od Zemlje. Ljudsko biće ima Zemlju u sebi.

Zemlja ima prelepu manifestaciju. Ona u sebi sadrži ceo kosmos, i ako se duboko vratimo na Zemlju, dodirujemo ceo kosmos u Zemlji, i prevazilazimo dualistički pogled da je Zemlja samo Zemlja, i da je kosmos veći, ili nešto slično. Zatim, ako dođemo u dubinski dodir sa istorijskom dimenzijom, sa fenomenalnim carstvom, počinjemo da dodirujemo krajnju dimenziju, da dodirujemo dimenziju bez rođenja i bez smrti, bez bića i bez nebića. Nauka pokušava da otključa vrata bez rođenja i smrti. Našli su istinu bez rođenja i smrti, prave prirode. Kada dotaknemo istinu, našu pravu prirodu bez rođenja i smrti, strah može prestati. To je neka vrsta religije koja nije zasnovana na dogmama; zasniva se na dokazima i na našem sopstvenom iskustvu. Ta vrsta religije se može izgraditi, može formirati, može se realizovati istovremeno od strane postojećih religija, filozofija, istorije i nauke. Nadamo se da ćemo u dvadeset prvom veku moći da se okupimo i priuštimo sebi onu vrstu religije koja će ujediniti ljude. To će okončati svako razdvajanje i diskriminaciju, jer je dogmatizam bio uzrok razdvajanja i rata. Ako se svaka tradicija potrudi da ide u tom pravcu, uskoro ćete imati onu vrstu religije koja nije zasnovana na mitovima, verovanjima i dogmama, već na dokazima. To bi bio ogroman korak za čovečanstvo.

Ovo je odlomak iz intervjua novinara Jo-a Confina (tada je radio za “The Guardian”) sa Thich Nhat Hanhom ispred Sanghe u decembru 2011. Intervju možete pogledati na YouTube kanalu Plum Village. Takođe možete pročitati Jo-ov objavljeni intervju „Izvan životne sredine: ponovo se zaljubiti u Majku Zemlju“.

Izvor: https://www.parallax.org/mindfulnessbell/article/falling-back-in-love-with-mother-earth/?mc_cid=d054afd3e9&mc_eid=b7198d249f

(prevod sa engleskog)