Za 4 jutra, po 50 stranica čitanja, i samo jedno praznično
neradno popodne pročitala sam “Čiča Gorioa”, a za isto toliko uporedo prepričavala…
Iako nisam imala početnu nameru, ni volju, a ni brzinu,
ni hitrinu da tako ipak mogu, a da napravim
takav sulud podvig, ali desilo se sve neplanski, da sam se i sama iznenadila…
Mučila me sitna slova, i mnogo štamparskih grešaka u
tekstu, itd…
Divan osunčan prvonovembarski dan trebalo je iskoristiti
još malo radno, a između jutrošnjeg zavreštka čitanja romana “Čiča Gorio”, i okončanja
večernjeg prekucavanja svih beležaka…
I još nešto danas trebalo je poraditi u avliji od jesenjih
blagih radova (tek u jesen, i zimi otvara se mnogo novog prostora za čitanje), te
učiniti još korisnoga koliko se zna i može....
A urađeno je sledeće…
Očišćene su dve setvene parcele napolju pod rotkvicama
i opet se ubrala jedna puna činija. Rotkvice su odradile svoje, podarile takođe
najlepše svoje, a svo lišće otišlo je kokama za kljucanje…
Neki setveni boksovi napunjeni su do vrha, a onaj
što beše pod rotkvicama do danas, napunjen je danas sa nekoliko prepunih kolica pograbljenog suvog lišća...
Sve zeleno što može još da se sreže od cveća
posečeno je i bačeno na kompost preko suvog lišća, a posekli smo božur, zelene
liske, itd...
Za sami kraj jeseni ostavljam majske ruže da skratim,
a one za sada daju i cvetove i pupoljke i nove izdanke, te neka ih…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар