16-17 NOVEMBAR 2023…

 

16 novembar 2023 prva berba naše ovogodišnje jesenje salate, jedine uspele, od 3 pokušaja, a iz onih dobro oformljenih čašica sa polica, a iz jedne dugačke linije, gde su i zasađene, po levoj strani “Hirošimine” sredine…

Kupile smo 16 novembra 2023 nova 4 kalema, 4 buduće voćke, ali majka nije htela da posadimo na praznik, pa tek sutradan. Kupljene su ove jeseni 2 kajsije pozne i 2 kruške letnje, lubeničarka stara sorta i ilinjača koja stiže oko Ilindana, negde krajem jula…

Nova ulaganja i ove jeseni 2023. Svaka voćka po 300 dinara, dakle za 4 kalema ukupno 1200. A da se ja pitam, danas je trebalo na Đurđic sve posaditi, no počeli oko mene da svetkuju i crna masna slova…

Ali, ne vide da što više svetkuju sve nam je gore. I ništa im nije dobro donelo toliko prazničenje i svetkovanje. No, ljudi robuju slepim snagama svojih usađenih običaja. A juče je i dan bio lepši, a danas smo posadile sve tik ispred kiše, po ne baš inspirativnom radnom danu…

17 novembar 2023 više od sat i po nije bilo struje, a već od 8 sati kada je samo moje vreme velike osame, a za ispijanje prve jutarnje kafe, a posle završenog doručka, kada ništa ne bi smelo i trebalo da me remeti, i moje prvo ispijanje čaja i moja meditacija uz čitanje najmanje 50 do 100 strana neke knjige. No, baš u času kad upalih plavu lampu, otvorih knjigu i nestade struje. Mrak…

Ali, onda sam čitala i u mraku, jer je bilo jako tmurno i kišno napolju. U nekim minutama morala sam da prekinem čitanje, jer je mrak nadvladao više od očekivanog za jedno novembarsko jutro. A oči ne treba na silu izrabjivati. Trebalo je sačekati da sine Sunce, da se probije kroz teško kišne oblake. I pomoću dnevne svetlosti mogao je čovek da čita jednu od svojih knjiga, one iz svoje kućne biblioteke, kupljenu na putovanju  do Tekeriša, a trilogija priča iz 3 srpska rata...

Ispred prve užine trebalo je napusti svoje toplo gnezdo, i otići na ono sivilo, u maglu i hladnoću, i vlagu, samo zbog one 4 juče kupljene voćke. I trebalo je zasaditi 4 nove voćke, 4 kalema, jer ulazimo u Novu godinu, u kojoj opet pojma nemamo šta nas čeka i vreba, a verovatno kako se to optimistično samo veli “nikad bolju godinu!” koja u sebi ima broj 4 – 2024,  a još je i prestupna. Jer, ova sa brojem 3 ili 2023 i nije bila ni u čemu, po mnogo čemu (a svako ko voli svoj broj 23, tj. 3 mislio  je naivno da će biti sve najbolje, ali nije!), ni dobra, već naprotiv samo mnogo loša godina, izuzetno teška, iako to nismo na vreme prepoznali, pa smo se ušuškali lažući sebe da je sve lepo i kad nije...

 Zasadila sam u avliji u zoni voćnjaka 17 novembra 2023 dve kajsije i dve kruške, dakle 4 nova kalema, da vidimo koliko sam srećne ruke kad počne sve da olistava na proleće 2024 i da dočekamo da se najedemo izobilja ovog svog neprskanog voća. Sada u jednom nizu imam 4 različite sorte kruške, a sve letnje osim viljamovke. Kruške su inače tanke i vitke, više streme ka visini, ne šire se mnogo kao neke jabuke u stranu, u širinu, pa ih može čovek zasaditi u gušćoj formaciji kao što ja danas i jesam. No, uvek pomoću kalemarskih oštrih makaza može da se orezivanjem “kontroliše” sve što smeta, tj. porast ili širenje, a da se da prednosti malo više, prednosti prodisanja između dve voćke ili kome više zatreba. Ali, neka mogu i da se upletu, neka se dotiču i neka jedna pored druge imaju o čemu da pričaju ili razmišljaju, meditiraju…

Majka iskopa jame ašovom, ja postavim svaku sadnicu, do visne kalema, pazim na žilice, a onda jamu dobro zatrpam, dobro utabam čizmama gumenim radničkim, omiljenim zemlju, poravnjam grabljicama travnjak da nema tragova raskopavanja, a majka donese punu kofu vode za svaku sadnicu i sve se zalije. Srećom počeše kiše novembarske da liju i zato se u jesen bolje primi sve, jer ima dosta padavina, a mnogi kaleme zasađeni u proleće, zbog mnogo sušnog leta samo trpe velike stresove…

Jedna kajsija od prošle jeseni ili ovog proleća, više “ne pamtim” tačno, iščupana je, ali je tu odmah došla nova, daj bože, i bolja kajsija. Iščupana je, jer je bila suva, a ja nađem i slomljena u dnu, te i nije čudno što se nije primila, nikad nije olistala, i to ona za koju su svi govorila da se sasušila, da od nje nema ništa. I ja znam, neko ju je morao nečim slomiti, zakačiti, neko ju je ipak slomio, nešto im je smetala…

Shvatamo li tek sada zašto i ova izreka ovako glasi: „Vrtlartsvo ti pomaže da usporiš. Kad usporiš, osećaš. Kad osećaš, isceliš se. Kad se isceliš, porasteš“. Zar nismo dovoljno u samo ovih 5 godina zadnjih, a “Hirošiminih” i usporavali da sporije ne može biti, i osećali da više ne možeš ni predosetiti se sav užas ako ikad naiđe iznova na tebe, i isceljivali se da se večito samoisceljujemo, samo i zaceljujemo kao rane. I onda dovoljno porasli… 

 

Posle ručka, odlazak u kupovinu čajeva i semenki za ovseni hleb od pahuljica (večito zbućkam kao danas najmanje 6 združenih lekovitih biljaka i tako napravim još jednu teglu biljne lekovite čajne mešavine svoje). A zatim odlazak u biblioteku gde su uzete nove 4 knjige, a još 8 knjiga uzeto na dar čitaocima (ili kao u samoposluzi, zgrabi i za džabe razgrabi sve što je nepotrebno, što smeta, što je još malo ostalo, a skoro više ničeg nema, osim…)…

 

I tako uvećavam mudro svoj fond knjiga, kao svaki knjiški moljac, svoju malu dragocenu biblioteku u kojoj od večeras stoji još 8 kapitalnih knjiga, a sve samo dela Marksa i Engelsa, njihova pisma i prepiska, Kapital, itd…

Sada je jasnije zašto je neko kazao: “Jedan pogled na knjigu i ti čuješ glas druge osobe, možda nekoga ko je mrtav već hljadu godina. Čitanje je putovanje kroz vreme“. Već naslućujem kroz kakvo vreme i epohu, a kroz jednu važnu epohu ću proputovati i znam da ću uživati. Kakva krasota, gde god pogledam po svom kosmičkom prostoru vidim samo solitere KNJIGA...

 

Šta sve nije u jednom životu danas spojivo: i ašov, i grabulje, i 4 sadnice, i vrtlarstvo, i baštovanstvo, i knjige, i kuvanje, i sudopera, i prevođenje doduše mnogo više uz pomoć Googl prevodioca, a samo ponešto malo znanja ima i u mojoj buntovanoj glavi, pa usudim se radi današnjeg fazona kazati i malo pisanja, mnogo više prepričavanje, itd…

 

Itd…