13 NOVEMBAR 2023...

 

Ruže posečene kalemarskim makazama, i sad moraju da pričekaju novo proleće 2024 da grunu jače i bolje, još lepše, sa mnogo više ubranih pupoljaka u vazama, i bez prolećnih onolikih truljenja, kao ove 2023 godine što beše...

Srećom bilo je posle prve užine mnogo Sunca, te reših da izotvaram prozore, sve proluftiram, i ostavim juče započetu knjigu i na tren se rastanem od junakinje Ljudmile Mile Pavličenko (najuspešnije žene snajperiste), i jutarnjih progutanih 100 strana (a tek sam prešla 200 strana), te da malo proboravim napolju u avliji...

Sve posečene ruže otišle su na kompost, ali u najveću novu setvenu parcelu ili buduće moje tikvište (Englezi bi to nazvali setveni krevet, a ja volim da ga zovem setveni boks). Sve sitno isečeno kalemarskim makazama, da sam samo malo “istegnula” ili “preopteretila” opet tim jednoličnim potezom mišić desne ruke...

Srećom mogu da funkcionišem, ali me zato mnogo više od jutros muče sinusi, te napolje obavezno izlazim sa kapom, čuvam se hladnoće. I opet se niz sinusne kanale nešto sliva, pa me pritiska, boli levo uho, levi krajnik, čitav jedan levi facijalni nerv izgleda. No, u pomoć je tek ispred ručka, kad su svi poslići podnevni okončani priskočila obloga od tople morske krupne soli i tegobe su mnogo manje...

U “Hirošimi” isečen makazama prvi peršun, ali samo u većem santraču, dok onaj tršavi nisam uopšte šišala, jer može još da potraje tako, nije prerastao previše u visinu kao njegov sused. Puna vanglica peršuna ostavljena u zamrzivač, i savijene lulice. A sve je posejano 15 septembra 2023, dakle za 2 meseca u sred jeseni imala sam peršun na prvu berbu što nikad do sada nisam imala za 5 godina “Hirošiminog” postojanja. I ono što nam je “oduzelo” gadno i kišno proleće i možda sparno leto, podarila nam je kao nadoknadu i izvinjenje bogata i pitoma jesen 2023, pa iako sam svega 3 kutije ostavila peršuna do leta, u ovu jesen sam dobila četvrtu prepunu kutiju...

Ošišala sam makazama i pitomu nanu i ostavila u zamrzivač da imam sveže začine. I odmah sam današnju ćuretinu, tj. belo pileće meso izgrilovala na vodi, soli i lišću nane, i na kraju sve začinila sa dosta začina kurkume, da dobije onu lepu žutu boju…

Ošišana je makazama i blitva, a ostavljeno je ukupno 1,400 g ili 7 paketića po 200 g. I blitva je sejana 15 septembra te i nju za 2 meseca beremo, tj. šišamo domaćinski makazama. Blitva je čista, nema nijedne vaškice, nema mana...

Zalila sam ručno kanticama salatu, onu divnu  liniju, jedinu koja gruva i od koje će se čovek i najesti. Sve ostalo je podbacilo,  a toliko mnogo pokušaja. No, dobro je to tako, samo ne znamo trenutno i zašto jeste dobro biti podbačen, odbačen, neuspeo, itd…

Malo posla i malo razonode i danas, bez ikakvog planiranja da će se išta uraditi zbog magli i hladnoća, zbog oblačnosti, i bez opterećenja da li je po lunarnom kalendaru radova ovo dopušteno. Lepo je dok još može da se pročisti svoj mozak, a pre nego što se zaroni u mnoštvo knjiga...

Itd…