“VEČITI MLADOŽENJA” - drugi deo (XII-XXVI glava)…

 

 

Posle 10 godina, mnogo toga se promenilo u porodici Sofre Kirića. On ostari, a Lenka se udala za sudiju, ali protiv očeve volje. Nestor Profit oženi neku drugu, jer ga Lenka odbi. Pelagija je nažalost umrla. Katica se nije udala i neće se nikad udati, jer će navući na sebe crninu i čitav svoj život nesrećna tugovati za bližnjima koje pokopa. Pera je postao bednik, iako mu je otac uedlio nešto para i jednu kuću. Sve nade otac Sofra sada polaže u svog Šamiku, koji postade pravnik u Kašovi. Šamika dobro govori nemački, svi ga vole, dobo se odeva, i još bolje ponaša, pa iako je slabo učio svi su ga voleli i kroz prste su mu mnogo progledali. Svirao je flautu, gitaru, a dobro je tancovao (plesao), lepo pevao, ali se mladić sa takvim talentima i vrlinama nikad nije oženio. U Pešti je proveo godinu dana gde je položio advokatski ispit. Otac smišlja kako da ga dobro oženi, ali će njemu dati samom priliku da sam odabre, što nije dao ostaloj deci...

Soka se posle ćerkine smrti razbolela, pala na postelju i umrla. Pera se odrodio od porodice kao pravi bludni sin. A Katica je rešila da se nikad ne uda, jer joj je otac branio da pođe za onoga koga je volela. Sofra kao udovac neutešan je čovek.Veliko imanje, a nema ko da njime upravlja, nema dece, nema iskrenog prijatelja. Katica ima 28 godina i zazidala se živa u kuću. Njen zaručnik je umro...

Otac traži od Šamike da se oženi, iako se Šamika izgovara  te govori ocu da još uvek žali majku. Šamika traži od oca da malo proputuje, a ovaj mu dade 3 hiljade forinti, iako je Šamika tražio samo dve. I sin ode u Italiju, do Venecije i Udina. Šamika je rastao uz 3 sestre i od njih je postao feminiziran, a znao je da veze i štrika, a imao je nekako mnogo više žensku ćud, a nedostajala mu je ona muška crta. I kad je uvek bio blizu ženidbe on to ne može da realizuje. Sofra posećuje svoja dva i jedina prijatelja Čamču i Krečara i tako leči svoju tugu. Posećuju i oni njega…

Pera ima preko 30 godina, a ništa ne zna. Otac mu dade jednu kuću i hiljadu forinti. Pera poče kupovati bolesne konje, potom ih leči, pa prodaje, čak sadi i povrće, luk, itd. I sanja da će kroz 5 godina biti bogat. Gajio je krmke, guske, patke, pilad, itd. sagradio je štalu, uzeo Ciganina sebi za slugu. Kad ga stisne nevolja on sve počne prodavati što je stekao i živi kao bećar čemerno. Pomago je siromasima, a imao je dobro srce...

Šamika putuje u Veneciju. Tamo se istrošio, te piše ocu pismo  u kome traži još para, još 2 hiljade, u dukatima. Žendiba mu nije ni u pameti. Dobija pismo od oca koji od sina traži da se ovaj kući vrati, jer je sin još mlad,  neiskusan, a moglo bi ga i neko zlos naći u tuđini...

Šamika se još ne vraća iz Venecije, a prošlo je nekoliko meseci. Šamika uživa i kupa se u moru. Pera je bekrija, prodaje konje. Vratio se Šamika iz Venecije, a otac je presrećan. Otac se žali na Peru i kaže da mu je jedne noći obio fioku i pokrao ga za 20 forinti. Šamika dade ocu svečano obećanje da će se oženiti ubrzo. Kroz 3 nedelje Šamika opet krete na put te ode u Košice kod gradonačelnika tamo gde je stanovao da isprosi njegovu ćerku, ali devojka se već udala. Vratio se Šamika i otišao kod Čamče na bal. Tu se zaljubio u mesara Polačeka lepu ćerku Lujzu, Švabicu, rimokatolkinju. I ona se zaljubila u Šamiku. Počele su ubrzo prve posete, udvaranje, a kad je došlo do prosidbe vera je postala prepreka, a devojčin stric sveštenik ne dozvoljava da ona pođe za šizmatika. Ni Šamika neće da promeni veru, neće ni devojka i sve propade. No, njihovu ljubav podržavala je devojčina snaha Matilda, koja im predloži da je Šamika ukrade. Ali, Šamika nema hrabrosti muške, a Matilda sve kad udesi, otac Lujzin ih razotkriva, jer je uhvatio Šamikino pismo u kome je sve otkriveno. Ćerka Lenka više ne dolazi kod oca Sofre, jer je sada senatorovica postala te tuži oca i traži majčino nasledstvo. Čamča je imao ćerku dve godine mlađu od Šamike  i kad je njoj bilo 4 godine, a Šamiki 6 roditelji su dogovorili da se njihova deca uzmu, ali ta devojčica je umrla,  a Šamika je još kao dečak bio neformalno oženjen. Pera se mnogo zadužio kod Nestora Profita, stoka mu umire od gladi te nema čime da je nahrani. Sve je pare očeve potrošio. Nestor tuži Peru sudu, ali Pera ne može da ga isplati, a njegovog omiljenog konja dadoše na licitaciju. Sofra potajno posla Čamču da otkupi sinovljevog konja, jer će da mu ga vrati nešto kasnije, te da ga natera da otplati dug. Pera je zbog ovog ispada bio 3 dana u zatvoru, a otac mu posla konja i poruči da ga otplati kad god bude mogao...

Prošlo je dve nedelje od onog bala pod maskama, i Šamika se odluči da isprosi Lujzu, iako Sofra sinu ne dopušta da oženi nevernicu druge vere, a jedino može samo ako ona prihvati veru pravoslavnu. Veridba se ta raskinu, jer niko neće da menja veru. Šamika nije veseo. Lujza plače. Matilda skova onaj plan da Šamika otme devojku. Ali Šamika dade reč da će tako učiniti, ali mu ponestade hrabrosti muške i još produži rok oklevanja mimo dogovora za 3 dana. Šamika nikad nije spreman i sve odlaže. Otac ne dopušta sinu da mu pod krov doved otetu devojku, jer je to bruka i sramota, a plaši se da ga devojčin otac ne tuži sudu. Šamika se našao između dve vrlo goruće vatre i šalje po svom kočijašu pismo Lujzi, ali to pismo mesto njeu zeo je njen otac mesar Polaček. I tako se sve doznalo, a Lujzu je hitno po kazni oterao u drugo mesto kod rodbine. Ta ljubav zauvek je prekinuta...

Šamika je i dalje neveselog srca. Ostale su mu samo uspomene. Odlazi u Peštu i tamo je do pramena Lujzine kose napravio medaljon koji će čuvati čitav život, a imaće on punu kutiju devojačkih uvojaka i medaljona. Šamika traži malo predaha: ”Treba se ženiti za sebe, mora se ženiti za oca”. Potom je hteo da oženi neku varošku frajlu. Odlazio je uporedo u više kuća, zbijao komediju,  a onda reši da će naći ženu negde na strani. I ode na put u Košicu, ali ubrzo shvati da brak nije ljubav već miraz i trgovina i to ga uvredi te napusti taj grad i ode u drugu jednu mađarsku varoš Đur. Tamo neka bogata udovica poludi za njim, ali njemu se ne dopada što je sve tako olako, jeftina pobeda. Te Šamika ode  kao trubadur sve pevajući u potrazi za damom. Bludi Šamika godinu dana i vrati se bez ijedne isprošene devojke. Otac ga zaklinje mrtvom majkom, a Šamika obeća da će se oženiti u varoši. Svi ga metnuli u pesmu da je večiti mladoženja. Katica  živi usamljeno, gaji svoje cveće, zaliva vrt, uči sirotu decu. I poče Katica da vene, da se suši i onda dođe smrt i izbavi Katicu iz te svetske tamnice i kaveza. Umrla je Katica od silne tuge. Šamika je opet u žalosti i neće moći da se oženi za godinu dana. Počeo je da nosi za Katicom crninu...

Prođe još 5 godina, a Šamika se nije oženio. Sofra je star i nemoćan, a ima preko 70 godina. I Šamika se izmenio, ima preko 35 godina. Pera dođe u posetu ocu sa svoja dva konjušara i traži drsko od oca novac, a onda ga besan konopcem htede da obesi i sveza. Dotrča Sofri u pomoć šegrt i Šamika sa pištoljem,  i spasiše ga. Šamika hoće brata da tuži sudu, ali otac neda, jer je to sramota. Uposli Sofra jačeg kalfu i uze u službu Marka Ćebetarova. O tom jadu ispričao je samo Krečaru...

Šamika se opet provodi, a u društvu je mladih devojaka udavača, kao ren među ljubičicama.Tada se zaljubi u Jucu Sokolović bolesnu devojku. Njoj otac nije dao da pođe za momka za koga je htela, pa je ispila otrov, ali je preživela. No, nakon toga ostale su neke boljke i posleidce u njoj. Šamika joj postade najbolji jedini prijatelj. Poklanja joj negu, pažnju, poklone, ljubav, cveće...

Sofra i Čamča razgovaraju na dan slave Svetog Stefana kod Čamče. Obojica osećaju da su blizu groba. Čamča veli: ”Posle nas šta će biti, to bog sveti zna; i nije već dugo vreme, i mi ćemo morati na drugi svet, skoro, skoro… danas jesmo, sutra nismo. Kad umremo, svemu je kraj… I  meni je žao,  a znaš koga?... Mene i tebe… ovde je nov, mlad život, a mi smo truli panjevi… naši (su) dani izbrojani”…

Posle slave, Sofra pade u postelju, dobi upalu pluća, napisa testament, sve ostavi Šamiki, pozva sveštenika, pričesti se, a onda umre. Svi su ga oplakivali, a najviše Krečar njegov najbolji drug. Umro je lepom smrću sa 78 godina...

Šamika posle očeve smrti Peri dade malu kuću, isplati mu hiljadu forinti. Ali, Pera nije zadovoljan i traži pola imetka. I unajmi jednog zidara i jednog građara koji stadoše da veliku Sofrinu kuću seku preko pola,  te da je ruše. Šamika pozva pandure, a Peru zatvoriše. I Lenka diže parnicu protiv brata i traži imetak, ali nema uspeha…

Jucin otac se razboleo i umro. Juca je sve bolesnija. Doktori vele da neće još dugo poživeti. Šamika je teši, obilazi, i oni se zaljubiše. Zaprosi je. Ona pristade, ali njena majka nije dala dopuštenje. On kupi sve za nju čak i venčanu haljinu  u Pešti. Svi rekoše da je Šamika lud, a Jucina majka i brat ne daju Juci da bude srećna bar 3 dana sa Šamikom. Hteli su tajno da se venčaju, ali kad ona trebaše da pođe sprečiše je. Ponudiše njeni Šamiki njenu mlađu zdravu sestru da nju uume. Jucu i Šamiku neko je izdao. Ona pade u nesvest, pa u smrtnu postelju i umre rekavši im da su je ubili, a tražila je da je sahrane u venčanoj haljini. Jedino su joj to ispunili...

Šamika je u žalosti za Jucom, a platio je 12 mladića da nose njen kovčeg, doneo venac na njen grob. U Pešti je naručio nadgrobne stihove za njen spomenik koji je podigao. A na spomeniku Šilerovi stihovi: ”Anđeo smrti okrenu buktinju (života) i s njom se ugasi moje jadno biće”. Tu priču dao je i u novine...

Lujza se udala za mesara Vencla Sviraka i sada se vratila u varoš odakle ju je otac poslao rodbini, a sve zbog Šamike. Odmah se počela raspitivati za Šamiku. Potom su počeli da se viđaju pred mužem zajedno prijateljski i o svemu su pričali otvoreno. Lujza je počela da ga mnogo žali. Imala je Lujza lepu ćerku Mimiku od 18 godina. Umrli su Krečar i Čamča, jedna stara generacija...

Šamika opet odlazi u kuću Sokolovića i oni mu sada ponudiše dve ćerke za udaju. Majka Jucina mu ponudi Paulinu. Ona pristade, ali Šamika reč da će je oženiti za 3 godine ukoliko je neko bolji od njega ne isprosi i dade reč...

Šamika ima već 50 godina, i poče udavati mnoge frajle, a teško momku koga on pokudi taj se nikad neće oženiti. Svaku frajlu znao je dobro udati. Na balovima Šamika više ne tancuje, jer je star, a nekad je bio najbolji plesač. Paulina nađe prosca od 28 godina i udade se. Šamika dobro udade i Macu. Udade Šamika i Mimiku, za Jucinog brata, a onda udade i Matildinu ćerku. Šamika je svima bio dobar provodadžija...

Prošlo je više godina, ali Šamika svoju ćud ne promeni, te ostade večiti mladoženja i neženja. Nikad se Šamika nije napio, niti je psovao. I dalje je lepo obučen.  A svakom prosjaku udeli po nešto. Svima svojima umrlim lepe spomenike je podigao. U medaljonu nosi i dalje Jucinu kosu. On samo živi da bi sve mlade žene usrećio i dobro ih udao, i nedopušta muškarcima da ogovaraju žene. On je pravi mučenik. Ali, Šamika nije nesrećan čovek. Šamika je samim sobom mnogo zadovoljan...

Pera se načisto upropastio, ničega nema, usamljen je starac. Da ima živog oca veli da bi mu celivao obe ruke, ali se Pera kaje već 5 godina, a decu poučava u dućanu samo dobrim vrlinama, on koji je na oca jednom podigao ruku (konopac)...

Šamika ima 60 godina i sav je osedeo. Prodaje kuće, prodaje zemlju, putuje, svima kupuje i poklanja, posebno damama donosi mnoge lepe poklone, jer svaku želi da uda. Svakoj poput vrača sve pogodi,. Putovao je 40 godina i prešao je onoliko milja koliko se može čitav svet obići u krug. Nikad se nije oženio, svo svoje imanje je potrošio. Sve žene koje je udao srećne su…

Šamika ima 70 godina. Iskidan je. Razboli se i kroz 14 dana umre. Na sahranu dođoše mu sve njegove nesuđene žene, njihovi unuci i deca, i svi ga ispratiše lepo. Oni mu i dalje dolaze na grob i donose mu cveće, jer je tako zaslužio dobri Šamika, a na ploči groba njegovo piše: ”Večiti mladoženja”, čega se ne treba stideti...

kraj romana