KAKO SU NEMCI STVORILI DRŽAVU…

Tacit je opisivao Nemce kao “mnogobrojan narod”, a reč je dakle o onome što se nazivalo Valika Germanija ili kako bi to stari Latini kazali “Germania Magna”, koja se prostirala na ogromnom prostoru, idući sve od Visle, a gde je živelo i do 5 miliona stanovništva (kažu malo za toliko ogromno prostranstvo). Nemci gotskog porekla živeli su i na Karpatima, sve do Dunava, a zvali su se Bastarani, Peukini, itd. Nemci su 180 godine pre naše ere bili najamna vojska koju je angažovao makedonski kralj Persej, a došli su do Jedrena u vreme Avgustove vladavine. U početku hrišćanske ere računa se da je Nemaca bilo čak 6 miliona...

Na Istočno moru postojala ne samo metalna, već i tekstilna industrija, kao i razvijena trgovina sa moćnom Rimskom Imperijom, te dolazi do bogaćanja i luksuza povlašćeni, kao i do prenaseljenosti, zagušenosti nekih životnih prostora. Onda su počeli napadi Nemaca duž granice, dužinom linije reka Rajne i Dunava, a što je bila rimska granica inače, i taj napad Nemaca išao je sve od Severnog i Crnog mora. Borba njihova potrajala je čak 3 veka. Tada su se Goti selili na jugoistok, svi osim skandinavskih Gota i Burgunda. Ka središtu prodirali su i napadali Visokonemci zvani Hermioni, a po desnom krilu duž Rajne udaraju i napadaju Iskevoni (tj. Franci), a Britaniju su osvajali Ingevoni. Koncem V veka Nemcima se otvorio veliki put ka uništenju Rimske Imperije...

Nacionalnih jezika više kao da nema, jer je sada glavni onaj “iskvareni latinski jezik”, te među mnoštvom naroda više nema razlika, jer svi su oni odjednom samo Rimljani, i svuda je samo vladavina rimskog prava, a rodovske zajednice se urušavaju. I nema snage za pružanjem otpora, nema moći nikakvog stvaranja. Ogromnu masu ljudi pod kontrolom drži rimska uprava, tj. Rimska država, koja im je dakle najveći mogući neprijatelj i najveći tiranin. Rim postaje odjednom velika provincija, a provincije su zatim uništile Rim, koji je sve manje i manje centar imperije, jer sada su novi centri Carigrad, Trijer (Trir) i Milano. Rimska država je kao “džinovska mašina” u kojoj je sve zakomplikovano i pokvareno, a služi samo da bi drobila i isisavala snagu i život svojih podanika, kojima nameće što veći danak, porez i kuluk. Ljudi su sve bedniji, sve siromašniji, i uvek su žrtve rimskih namesnika koji se služe ucenama, iznudama, ali su žrtve poreznika i vojske. Živeti tada bilo je neizdržljivo, i to je veliko, a očajno društveno stanje. Rimska Imperija sve više propada, a porezi i nameti su sve viši i viši, a narod je žrtva svojih činovnika koj isu besramni i koji ih samo pljačkaju. Vladavina je to sveopšte bede i siromaštva. Sve je nazadno i zanati i umetnost. Broj stanovnika se smanjuje. Gradovi propadaju. Zemljoradnja je vraćena na još niži stupanj. A ovu su sve posledice rimske vladavine tolikim svetom…

Uspevaju da se nekako održe samo pašnjaci, dok je poljoprivreda upropašćena načisto. Poljoprivrednici su osiromašili i načisto propali.Više se nije isplatilo da zemlju obrađuju robovi, te je i tzv. “latifundijska privreda” propadala (poljoprivreda na velikim zemljišnim posedima). Samo sitna proizvodnja postaje još isplativa. Imanja se rasparčavaju, sitne na male parcele koje su davane pod zakup. Zakupcima ostane na kraju svega 6 ili 9 deo godišnje proizvodnje. Male parcele pod zakup uzimaju koloni, koji nisu robovi, ali nisu ni slobodni, a smatraju se pretečama srednjovekovnih kmetova. Samo još bogataši imaju robove i to je pravi luksuz. Hrišćansto je bilo pomireno sa postojanjem ropstva, i nikad ga nije sprečavalo. Ropstvo će izumreti tek kad postane ekonomski neisplativo, kad ekonomski ne bude više bilo moguće…

Bolje se nije živelo ni po rimskim provincijma. U Galiji postojalo je veliko nasilje od strane činovnika, sudija, zelenaša, koji samo štite moćna lica. Služe se mnogim smicalicama, a te smicalice vešto koristi i crkva, možda najveštije, koja u IX i X veku uvećava svoje ovozemaljske posede. Bilo je to vreme kada su roditelji zbog nezapamćene nemaštine prodavali svoju sopstvenu decu. Nemci su Rimljanima sada oduzeli čak 2/3 zemljišta i između sebe to podelili. Oranice su se dodeljivale bacanjem kocke, a jedino nisu delili šume i pašnjake, što su zajednički koristili svi. Rodovsko uređenje smenilo je teritorijlano uređenje. Nemci su postali gospodari rimskih provincija, od čega su potom stvorili svoju novu državu…

Franački kralj od vojskovođe postaje odjednom vladalac, krade od naroda imanja, narodnu zemlju, i stvara kraljevsko imanje i onda ga deli samo svojoj družini, čak i nekim romanizovanim Galima i svima onima koji postaju samo njegovi ljubimci. Oni dobijaju narodnu zemlju kao poklon, a onda kao benificije i tako je nastalo plemstvo...

Narodna skupština se odražala i dalje, ali ona je sada samo veliki privid, jer mnogo je jača ta skupština zapovednika i novoispečenih velikaša. Slobodni seljaci zemljoposednici upropašćeni su mnogim osvajačkim ratovima, a posebnu propast osetiće pod Karlom Velikim. U IX veku zbog siromaštva jedva svaki deveti čovek može da pođe u rat. Sada u vojsku stupaju samo novopečeni velikaši, i svi oni koji jedino znaju za kralja. Nakon smrti Karla Velikog i to samo posle pola veka, franačka država leži pred Normanima, isto kao što je i Rimska Imperija pre 4 veka ležala pred Franačkom državom…

Slobdni franački seljaci upropašćeni su mnogim ratovima, pljačkama i oni su morali biti odjednom pod vlašću svojih velikaša i crkve, jer kralj više nema vlast da ih zaštiti. Svom novom zaštitniku oni sada prensoe svoju bivšu zemlju, gube svoju imovinu, a svoju bivšu zemlju sada dobijaju pod zakup, te plaćaju novim vlasnicima danak, kuluče, gube ličnu slobodu i ubrzo će svi oni samo postati u budućnosti kmetovi...

Grad gubi svoj primat nad selom, isto kao što je Rimska Imperija to izgubila, a taj primat u početku neće imati čak ni vladavina Nemaca, a posledica svega toga jeste nizak razvoj poljoprivrede, kao i nizak stupanj industrije, a što je opet stvorilo samo neke bogate zemljoposednike i mnoštvo zavisnih seljaka, bez povlastica i prava. U IX veku društvene klase nisu stvorene na “iskvarenosti civilizacije koja propada”, kako bi se očekivalo možda, već su stvorene najpre u strašnim mukama, tj. “u porođajnim bolovima nove civilizacije”.  No, Nemci Evropi donose “novi život”, a Evropu podmlađuju svojim varvarstvom, kao i svojim rodovskim uređenjem. Nemci su imali sada sve ono što Rimljani više nemaju, dakle imali su “lična umešnost i hrabrost… smisao za slobodu i demokratski instinkt”, jer Nemci su ipak transformisali monogamiju, ublažili dominantnost muškaraca unutar porodice, a ženi dali mnogo veća prava...

Fridrih  Engels zaključuje na kraju svog dela “Poreklo porodice, privatne svojine i države”, kaže  i piše: ”Sva životna snaga i plodotvornost koje su Nemci ulili u rimski svet bio je varvarstvo. Zaista, samo su varvari u stanju da podmlade svet koji pati od civilizacije na umoru”…