U ZAKLJUČKU ili NA PRAGU CIVILIZACIJE…

 

 

Ako svratimo u večerašnjem ili večernjem zaključivanju samo do Azije, preskačući Indijance Irokeze, slika je sledeća…

Divlja bivolica je napokon uhvaćena, ulovljena, a onda pripitomljena, kako bi davala potomke (svoju telad) i mleko. U Aziji se kao najnaprednija plemena ističu arijevci, semiti i Turanci,  a plemena se ta izdvojiše iz te silne mase varvara, a ovo se sve naziva samo “prva velika društvena podela rada”…

Varvari stočari Azije još nisu upoznali povrtarstvo, a ono će se ipak pojaviti samokao preteča zemljoradnje. U pogledu daljeg razvoja industrije najpre će se pojaviti razboj, a tek onda uslediće poznavanje jedne druge veštine ili kako istopiti metalnu rudu,  kako obraditi metale. Najvažniji u početku bili su bakar i kalaja, od kojih se pravila bronza, a od bronze se pravilo i oruđe, kao i oružje, mada je još uvek bilo prisutno i kameno oruđe. Gvožđe im još njije bilo poznato. Za izradu ukrasa i nakita koristili su zlato i srebro...

Prva podela rada bila je viđena veću unutar porodice, a između muža i njegove žene. Žene će dočekati svoje oslobođenje tek kad budu počele da učestvuju “u proizvodnji” velikih društvenih razmera. Ali, kad nestane matrijarhata i kad na scenu stupid očinski patrijarhat, muž postaje apsolutni vladar svega. Na višem stupnju varvarstva samo “kulturni narodi” dočekuju svoje herojsko doba, a to doba donelo je dakle gvozdeni mač, gvozdeni plug i sekire. Zahvaljujući gvožđu procvetaće konačno i zemljoradnja...

Bogatstvo polagano narasta, ali nažalost samo raste bogatstvo pojedinaca, pa uz obradu metala i još neke zanate, pored zemljoradnje i uzgoja žitarica, uzgoja voća i mahuna, ljudi konačno znaju kako da naprave jestivo ulje (zejtin) i vino. Ovo je nazvano kao “druga velika podela rada”, a u njoj dolazi do razdvajanja zanatstva od zemljoradnje, koje su sada samo dve glavne grane. No, sada su još veće razlike između dve klase, između bogatih i siromašnih…

Narod ima svoje vođe, svoje vladare, a neki ga zovu rex, neki kraljem, neki bazilus, neki vojskovođom, itd. Za varvare časnije je biti samo pljačkaš i pljačkati, nego sve steći radom...

I ljudi tako pristigoše na sami prag civilizacije, koja je samo dalje učvršćavala i pojačavala sve ono što je zatekla po pitanju “velike podele rada”, ali je civilizacija napravila najdublji mogući jaz i podelu između gradova i sela. Rodila se jedna nova klasa i to klasa trgovaca, koji postaju nezaobilazni posrednici između dva proizvođača, a pritom obojicu isisava i izrabljuje, eksploatiše trgovac. Trgovci su dakle najveća “klasa parazita”, to su “gotovani”, svi oni koji “skidaju kajmak” sa proizvodnje, i pritom stiču ogromno bogatstvo i uticaj, a njima  u civilizaciji pripadju sve počasti, jer oni su aposlutni gospodari proizvodnje, a jedino što mogu da iznesu kao svoj sopstveni proizvod naziva se “periodična trgovinska kriza”....

Dolazi zatim do pojave metalnog novca, do kovanog novca, a trgovci su novac uzdigli na stupanj i nivo obožavanog kulta, i sada je prisutna moć novca, predujam novca, kamate, zelenaštvo,  a iz svega toga dolazi do pojave bogatstva u nekretninama…

Fridrih Engels veli: ”Zemlja je sad mogla biti roba koja se prodaje i zalaže. Tek što je bila uvedena zemljišna svojina, već je bila pronađena hipoteka (vidi Atinu)”...

U rukama malobrojne povlašćene klase našla se “centralizacija bogatstva”,  i stvorena je nova aristokratija. U Grčkoj je rastao broj robova, koji su prinudno radili, i tako se dalje zidalo društvo radom robova. U Korintu u vreme procvata grada bilo je 460 hiljada roboav, a u Egini 470 hiljada robova, u oba slučaja 10 puta više robova nego slobodnih građana. Dolazi i do velikog sukoba intersa. Samo su neke korporacije povlašćene, a samonikla biljka “drevna demokratija” sada je pretvorena u “mrsku aristokratiju”. Svet se delio na slobodne ljude i robove, na bogataše koji eksploatišu i siromahe koji su eksploatisani. Rodovsko uređenje je uništeno velikom podelom rada, a ta podela rada je dalje pocepala društvo na dve klase...

Došle su onda prve države: Atinska, Rimska, Nemačka. Države su počele da se dele na područja. Stvorena je u državi javna vlast, pa je osnovana žandarmerija kako bi građane držala u strogoj pokornosti. Javna dražvna vlast sada je naoružala sve svoje odane ljude, pa su stvorene tamnice i druge prinudne ustanove. A da bi se dugo, što duže održala javna vlast u rukama istih narod je morao da im plaća porez. Iznad društa stajali su državni činovnici koji su bili organ tog istog društva. Moderna predstavnička država kapitalom eksloaptiše svoju najamnu radnu snagu. Država je “organizacija imućne klase za zaštitu od klase koja nema ništa”…

Najviši oblik državnog razvoja zove se “demokratska republika”, koja zvanično ne priznaje imovinske razlike. No, i u demokratiji prisutna je korupcija činovnika, pa se mešetari na berzi, a državni dugovi rastu kao kvasac, a akcionarska društva drže transport i proizvodnju u svojim rukama, a berza im je centar u koji se pogađa. Povlašćena klasa imućnih ima pravo glasa te oni putem tog istog glasa vladaju. A radničkoj klasi biće treba još do zrelosti, jer države postoje od vajkada...

Civilizacija je po Engelsu: ”… onaj stupanj razvitka društva na kome podela rada, razmena između pojedinaca, koja iz nje proističe, i robna proizvodnja, koja ujedinjuje oba procesa, dostižu pun zamah i izazivaju prevrat u celom ranijem društvu”…

Vladjaući oblik postala je sada “robna proizvodnja”. I sve što je važilo za Prirodu važi i za društvo,  a u Prirodi znamo postoje unutrašnji zakoni. Nad proizvođačim sada vlada proizvod. Čovek je roba, a ljudska snaga se iskorišćava, te čovek postaje rob, jer ljudska snaga je predmet robne razmene. Ropstvo je prisutno u civilizaciji, a društvo se uvek cepa na one koji eksploatišu i na ekspoaltisane, na bogate i siromašne. Ropstvo u antičkom svetu i kmetstvo u srednjem veku i najamni rad u novom dobu sve je to jedno te isto - ropstvo, ili dobar način kako da se ljudi porobe...

Država je samo država jedne vladajuće klase i ona je “mašina za držanje u pokornosti potlačene, eksploatisane klase”…

Civilizacija je jedino uvela testament, da svako može pre smrti da svojim testamentom raspolaže svojom imovinom kako sam želi, iako je pojava testamenta bila u i u Atini sve do Solona, a bilo je testamenta i u  Rimu, i kod Nemaca. Ali, tako je uvođenje testamenta najbolje iskoristila crkva stičući svoja ogromna ovozemaljska blaga i bogatstva...

Civilizacija pokreće najprljavije nagone, kao što su strast pohlepe, gramzivosti, a imperativ je sticanje bogatstva i samo bogastva malog broja pojedinaca,  koji svako nazadovanje proglašavaju za svoj veliki napredak, a mase se eksploatišu, niže klase se ugnjetavaju, a onda se uvode mašine i strojevi. Stvaraju se samo nevolje, a sve se skriva pod maskom ili se prikriva ispod plašta tzv. “ljubavi”, koja je zvanično samo licemerstvo…