ZNANJE…

 

 

“Znanje jeste ključ uspeha”…

 

(prevod sa engleskog)

 

Rekao bi ovako samo jedan čovek (onaj koji recimo drži knjigu u ruci i čita je otvorenu, i tako snagom te čitalačke sile i moći pisane reči, tj. svakog slova otključava najpre svoj, a onda možda i neke druge, susedne zaključane umove), od trojice ljudi koje recimo ovoga časa  negde posmatramo na jednoj slici, koja bi mogla da se likovno, a onda i opisno dočara nekako ovako:

Sedela su trojica ljudi, jedan do drugoga, u nizu, a negde na nekoj uličnoj pozidi ili pozadini. I prvi i drugi čovek imaju glave ne više u nebesima, ni u snovima, i ne više čak ni u oblacima, ni u iluzijama, već imaju ljudi takve kockaste glave i umove u obliku najobičnijeg zaključanog katanca made in Cina. A imaju takve mozgove i umove koji su dobro zakatančeni ili zaključani, bez ikakve sposobnosti da se otvore ili otključaju recimo za neko novo saznanje ili doznaje, a najpre za čitalačko iskustvo ili pisanu reč zna se.

Prvi je po malo namršten, kiseo, podigao desnu nogu za stepenik više, i kao da mu je tu dosadno, dokono, tromo, te on onako iz čiste i puke svoje dosade samo metnu mesto jastuka, a ispod zakatančene svoje glave, one svoje dve fino skrštene  i sklopljene ruke, a metnu sve pod svoju koru malog mozga ili za svoj dobro zaključani potiljak, pa ko zna o čemu odmaštava i razmišlja.

Ali, onaj čovek u sredini ili prvi tik do njega, sedi sa obe svoje spuštene noge, malo više pogrbljen, posavijen, premićen, presamićen, snužden, potonuo, mrk, a naslonio se laktovima svojim na svoja dva nepomična kolena. I malo oniže spustio svoju glavu, ka betonu, takođe tmuran i pomalo ljut, kiseo, možda i besan, prokisao, a dakle vidno neraspoložen. I njemu je slično stanje uma i mozga kao i ovome prvom, a dakle dobro sve zablindirano i zaključano, zakatančeno.

Treći ili poslednji čovek u tom malom slikovitom nizu, trojice ljudi koji se posmatraju sada i ovde, možda na nekom mostu, jeste onaj srećni čovek treći koji širom drži, a oberučke knjigu neku svoju i čita je. I upravo je on jedina svetla tačka i optimističan prizor smislenog postojanja. I samo njemu i jedino njemu otključan je taj mozak, oslobođen, bez prepreka. I taj njegov slobodan um, bez sumnje jeste samo takav da je lako videti tog čovek sa knjigom u ruci, koji čita, već nasmejana, načitana, pametna, mudra, i srećna, i vedra, raspoložena...