10 MAJ 2024…

 

 

Dana 10 maja 2024 posađeno je brdo novih biljaka...

Najpre je zasađeno 6 plavih patliždana, za koje je utrošeno 600 dinara, a svaka biljka jeste po 100 dinara…

Majka me je obradovala jutros sa mnogo čime, sa svim svojim požrtvovanjima i žrtvama koje podnosi, a posebno kad mi je sa pijace donela pune kese biljaka…

Još razloga više da i danas u danu velikih doznanja i saznajna, a kad se otvara svaka višnja sfera, da se istina dozna, da napredujemo još više te da zasađujemo samo život i lepotu, dobrotu u svoju avliju uprkos tolikoj negativnosti i zlu i mržnji koji nas večito okružuju, potkačinju, a da mogu dušmani zaustavili bi našu kuću upravo ovde i sada kao u nekom jezivom grobu...

Onda je majka zasadila dve žarice, to divno cveće, a svaka saksija po 100 dinara i potrošeno još 200 dinara na cveće…

I ono najlepše danas jeste celer korešnjaš ili još 10 novih biljaka po 100 dinara, a utrošak još od hiljadu dinara, a jedan jedanaesti celer korenjaš dobijen je gratis…

Tako da smo danas zasadile čak 11 celera korenjaša u donjoj liniji naše neuništive “Hirošime”, a blizu žice, a tamo iza one moje jako dobre i uspešne rasade čerija koji jako dobro napreduje i raste, a možda raste tako dobro zato što ga ne vole i mrze i što mu možda nečije oči zavide...

Patlidžan sam raštrkala i svakoj za sada toj omalenoj biljčici dala više prostora i slobode, te tako imaću patlidžana posvuda, malo ovde, a mali i onde, na čak 4 mesta. Neki rastu kao kung-fu ratnici sami, jer možda neke rane moraju da osvete, a neki rastu u paru, a tako sam napravila im sudinu…

Očistila sam sav kupus rani ditmar sve preostale liske koje su prerasle za rasađivanje – sa kupusom dakle gotovo ove šeste setvene sezone, a iz mog malog rasadnika i njima nahranila svoje ćurane...

Očistila sam tu i sav ostatak mlede majske salate i tu posadila samo jedan plavi patlidžan, možda budućeg velikog ratnika osvetnika...

Jedan sam patlidžan posadila odmah u susedstvu u zoni začina…

Dva patliđžana sam posadila sa suprotne leve strane takođe u blizini…

I još dva preostala patlidžana zasadim u dnu “Hirošime”, a tamo gde sam pokušala ja da podignem svoje sitne biljčice, ali nisam uspela, jer neko me ukleo, na mrtve čvorove svih užasa zavezao,  nabacio, dobacio, u zlu svom meni prebacio, pa mi se nije dalo, zar ne...

Tek oko Vidovdana biće luka praziluka u prodaji tako da je samo još to ostalo da se zasadi u našoj “Hirošimi”, gde ostalo sve imamo, gde ostalo sve gruva, buja, napreduje, raste, i donosi najdivnije i najbolje plodove nama, možda nikad bolje...

Videćemo kad dođe sveti i najsvetliji dan Vidovdan u kome se oduvek najbolje i najdalje vidi apsolutno sve, posebno Istina…

Itd…