Dana 10 maja 2024 posađeno je brdo novih biljaka...
Najpre je zasađeno 6 plavih patliždana, za koje je
utrošeno 600 dinara, a svaka biljka jeste po 100 dinara…
Majka me je obradovala jutros sa mnogo čime, sa svim
svojim požrtvovanjima i žrtvama koje podnosi, a posebno kad mi je sa pijace donela
pune kese biljaka…
Još razloga više da i danas u danu velikih doznanja i
saznajna, a kad se otvara svaka višnja sfera, da se istina dozna, da
napredujemo još više te da zasađujemo samo život i lepotu, dobrotu u svoju
avliju uprkos tolikoj negativnosti i zlu i mržnji koji nas večito okružuju,
potkačinju, a da mogu dušmani zaustavili bi našu kuću upravo ovde i sada kao u
nekom jezivom grobu...
Onda je majka zasadila dve žarice, to divno cveće, a
svaka saksija po 100 dinara i potrošeno još 200 dinara na cveće…
I ono najlepše danas jeste celer korešnjaš ili još 10
novih biljaka po 100 dinara, a utrošak još od hiljadu dinara, a jedan jedanaesti
celer korenjaš dobijen je gratis…
Tako da smo danas zasadile čak 11 celera korenjaša u
donjoj liniji naše neuništive “Hirošime”, a blizu žice, a tamo iza one moje jako
dobre i uspešne rasade čerija koji jako dobro napreduje i raste, a možda raste
tako dobro zato što ga ne vole i mrze i što mu možda nečije oči zavide...
Patlidžan sam raštrkala i svakoj za sada toj
omalenoj biljčici dala više prostora i slobode, te tako imaću patlidžana
posvuda, malo ovde, a mali i onde, na čak 4 mesta. Neki rastu kao kung-fu
ratnici sami, jer možda neke rane moraju da osvete, a neki rastu u paru, a tako
sam napravila im sudinu…
Očistila sam sav kupus rani ditmar sve preostale
liske koje su prerasle za rasađivanje – sa kupusom dakle gotovo ove šeste setvene
sezone, a iz mog malog rasadnika i njima nahranila svoje ćurane...
Očistila sam tu i sav ostatak mlede majske salate i tu
posadila samo jedan plavi patlidžan, možda budućeg velikog ratnika osvetnika...
Jedan sam patlidžan posadila odmah u susedstvu u zoni
začina…
Dva patliđžana sam posadila sa suprotne leve strane
takođe u blizini…
I još dva preostala patlidžana zasadim u dnu “Hirošime”,
a tamo gde sam pokušala ja da podignem svoje sitne biljčice, ali nisam uspela, jer
neko me ukleo, na mrtve čvorove svih užasa zavezao, nabacio, dobacio, u zlu svom meni prebacio, pa
mi se nije dalo, zar ne...
Tek oko Vidovdana biće luka praziluka u prodaji tako
da je samo još to ostalo da se zasadi u našoj “Hirošimi”, gde ostalo sve imamo,
gde ostalo sve gruva, buja, napreduje, raste, i donosi najdivnije i najbolje plodove
nama, možda nikad bolje...
Videćemo kad dođe sveti i najsvetliji dan Vidovdan u
kome se oduvek najbolje i najdalje vidi apsolutno sve, posebno Istina…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар