13 MAJ 2024…

 

 

 

Pokošena je avlija, dosta brzo, dosta dobro, iako na početku dana nisam verovala da ću uspeti da iznesem jedan tako krupan radni zalogaj čak i danas...

A danas predivno toplo i predivno sunčano u poređenju sa hladnim danom od juče…

Ali, nekim čudom uspela sam i više nego što sam počela danas – dakle jesam, i sad je sve posle košenja opet upečatljivo, lepo, posebno cveće, kamenje, drveće, itd…

Kosilo se posle 18 dana, možda i 19 što je dosta dobro, a košeno pred Vaskrs na veliku sredu 24 aprila 2024...

Kompost je dobio danas dosta novih količina trave, ali i zelenih, olistalih grančica...

Svako jutro  kad prvo kročim u moju najdivniju letnju kuhinjicu prvo isprskam fajtalicom u kojo je čista voda sve moje džakove sa bukovačama…

I gle čuda imaću ubrzo jedan grozd za branje, a na bar dva nova mesta jutros poterale su potencijalno nove bukovače, tako da gruvamo kao bukovače…

 I rastemo, jer ne uspevaju da nas ničim više ureknu, a čak i kad malo nas nema ili kad malo u nečemu svom predahnemo i zastanemo, slični smo kao i ovi džačići, koji se probude kad to niko od njih više ne očekuje...

Od kako sam danas sve dobro i olako pokosila, divim se čitavog lepog dana lepoti svojih mnogih dela i pogleda, posebno svom sveže pošišanom travnjaku i svemu onome što ta idila ističe i čini još lepšim...

Danas sam pošišala kosačicom i svu detelinu koju sam u prethodnim košenjima preskakala...

Ta mala deonica me jedino dobro namučila u košenju, a gusta, velika, mokra trava, te je lepilo, i zastajkivalo na pola pune košarice…

Onda sam ispikovala, i rasadila moje ljutačice, čili papričice u saksijama i od one jedne velike koja se toliko razbokorila i razrasla, napravim još 4 manje…

I sada imam opet ukupno 7 saksija, ove današnje 4 i one prethodne 3…

Posle košenja sam 3 tovara ručnih kolica nasekla žive ograde i bacila na kompost…

U ”Hirošimi” sam nabrala još  25 mladih liski ranog kupusa i ostavila još jedno pakovanje liski u zamrzivač za sarmice...

Jedan struk čerija napale jesu, ail neugrožavajuće, neke sitne male vaškice, no moj čeri, ali onaj kupovni se takođe kao i paradajz počeo da trebi i već imam prve zelene klikerčice ili budeć predivne plodove…

Sve u “Hirošimi” zaliveno crevom večeras, osim paradajza…

Zatim je zategnuta u dnu “Hirošime” jedna žica od oko 2,60 metara dužine za koju ću već koliko sutra postaviti kanap i privezati moju rasadu čerija, zasad naš koji se raskrupnjao, a samo čekam da počne i on da cveta…

Onda smo nabrali trešnje za jelo i nešto natresli iz visokih nedohvatnih vrhova i tako ostavismo 3 kg sveže očišćenih i najslađih trešanja u zamrzivač…

Iscedili smo po jednu čašu i svežeg najlepšeg soka od trešnje slađeg od meda…

Sutra treba skuvati od svih preostalih trešanja džem, a možda ostaviti još u zamrivač, ako pretekne, naravno i pojesti…

No, stiže nam ubrz oi naša junska trešnja, čak dve junske čekamo trešnje da sazre…

Nadam se da nas sutra neće ništa omesti, posebno ne kiša, a čak i da je bude trešnje ćemo svoje nekako otresti, a onda konačno ponovitii nov šporet smederevac ostvarajući novu sezonu kuvanja zimnice 2024...

Moje hokaido bundeve za sada gruvaju dosta dobro...

Gruva nam sve dobro, da zlo ne čuje...

Itd…