Pokošena je avlija, dosta brzo, dosta dobro, iako na
početku dana nisam verovala da ću uspeti da iznesem jedan tako krupan radni zalogaj
čak i danas...
A danas predivno toplo i predivno sunčano u poređenju
sa hladnim danom od juče…
Ali, nekim čudom uspela sam i više nego što sam počela
danas – dakle jesam, i sad je sve posle košenja opet upečatljivo, lepo, posebno
cveće, kamenje, drveće, itd…
Kosilo se posle 18 dana, možda i 19 što je dosta
dobro, a košeno pred Vaskrs na veliku sredu 24 aprila 2024...
Kompost je dobio danas dosta novih količina trave,
ali i zelenih, olistalih grančica...
Svako jutro
kad prvo kročim u moju najdivniju letnju kuhinjicu prvo isprskam fajtalicom
u kojo je čista voda sve moje džakove sa bukovačama…
I gle čuda imaću ubrzo jedan grozd za branje, a na
bar dva nova mesta jutros poterale su potencijalno nove bukovače, tako da
gruvamo kao bukovače…
I rastemo,
jer ne uspevaju da nas ničim više ureknu, a čak i kad malo nas nema ili kad malo
u nečemu svom predahnemo i zastanemo, slični smo kao i ovi džačići, koji se probude
kad to niko od njih više ne očekuje...
Od kako sam danas sve dobro i olako pokosila, divim se
čitavog lepog dana lepoti svojih mnogih dela i pogleda, posebno svom sveže
pošišanom travnjaku i svemu onome što ta idila ističe i čini još lepšim...
Danas sam pošišala kosačicom i svu detelinu koju sam
u prethodnim košenjima preskakala...
Ta mala deonica me jedino dobro namučila u košenju, a
gusta, velika, mokra trava, te je lepilo, i zastajkivalo na pola pune košarice…
Onda sam ispikovala, i rasadila moje ljutačice, čili
papričice u saksijama i od one jedne velike koja se toliko razbokorila i razrasla,
napravim još 4 manje…
I sada imam opet ukupno 7 saksija, ove današnje 4 i one
prethodne 3…
Posle košenja sam 3 tovara ručnih kolica nasekla
žive ograde i bacila na kompost…
U ”Hirošimi” sam nabrala još 25 mladih liski ranog kupusa i ostavila još
jedno pakovanje liski u zamrzivač za sarmice...
Jedan struk čerija napale jesu, ail neugrožavajuće,
neke sitne male vaškice, no moj čeri, ali onaj kupovni se takođe kao i paradajz
počeo da trebi i već imam prve zelene klikerčice ili budeć predivne plodove…
Sve u “Hirošimi” zaliveno crevom večeras, osim paradajza…
Zatim je zategnuta u dnu “Hirošime” jedna žica od
oko 2,60 metara dužine za koju ću već koliko sutra postaviti kanap i privezati
moju rasadu čerija, zasad naš koji se raskrupnjao, a samo čekam da počne i on
da cveta…
Onda smo nabrali trešnje za jelo i nešto natresli iz
visokih nedohvatnih vrhova i tako ostavismo 3 kg sveže očišćenih i najslađih trešanja
u zamrzivač…
Iscedili smo po jednu čašu i svežeg najlepšeg soka
od trešnje slađeg od meda…
Sutra treba skuvati od svih preostalih trešanja
džem, a možda ostaviti još u zamrivač, ako pretekne, naravno i pojesti…
No, stiže nam ubrz oi naša junska trešnja, čak dve
junske čekamo trešnje da sazre…
Nadam se da nas sutra neće ništa omesti, posebno ne
kiša, a čak i da je bude trešnje ćemo svoje nekako otresti, a onda konačno
ponovitii nov šporet smederevac ostvarajući novu sezonu kuvanja zimnice 2024...
Moje hokaido bundeve za sada gruvaju dosta dobro...
Gruva nam sve dobro, da zlo ne čuje...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар