I danas dobra berba u našoj “Hirošimi”, te su uz
načupane lukove i majsku salatu ubrana čak dva nova krastavca…
I dalje berem krastavac sa ona 3 struka kupovne
rasade…
Zatim sam nabrala 26 liski raštana i za ručak
napravila omiljenu sarmicu, koju sam garnirala uz dosta grčkog jogurta u koji se
narenda belog luka…
I opet sam ispekla Džejmijeve somunčiće sa kukuruzom
i dimljenim kačkavaljom…
Potom smo ošišale sav ovogodišnji, a naš prolećni peršun
i spakovale dve pune činije u zamrzivač…
Onda sam iskoristili sav taj sveže ubran peršun da
napravim pesto, makar pola teglice, ali na jedan posebniji, bolji način, a nikad
lepši, nikad bolji, te o tome mogu ubrzo napisati i svoj novi danas osmišljeni recept...
Brala sam u “Hirošimi” čak i bosiljak balzamiko, zatim
majčinu dušicu, lišće nane – dakle sve lekovito i aromatično...
Dok sedim danas ispod trešnje primetim kako je
travom prošetao jedan puž golać koji se sav presijavao na vrelom suncu...
Nisam nikome rekla da ga vidim, a srećom bila sam
sama, a da sam rekla, neko bi ga ubio, zgnječio, a meni jedan neugledan i sitan
puž, to malo bedno, ljigavo, nemoćno živo stvorenje ne smeta...
Posle je sam nekuda nestao, te nisam ni otkrila gde
nestaje, gde se ukopava, ili kako podnosi takvu vrućinu na sebi, na svojim
leđima...
Bio je sitniji od mojih opalih trešanja, te sam ga dugo upoređivala sa samo tom jednom prezrelom i opalom trešnjom na koju je u tom istom času sletela medonosna pčela...
Onda sam konačno dobila novu ideju kako da ulepšam
još više moje bundevište, ukraj trešnje, jer nisam bila zadovoljna onom prvom
verzijom, čak ni posle ofarbanih drvenih stranica, niti slikom koju sam već
postigla...
Znam da će stranice od drveta jednom istruliti, a već
odavno tražim bolje i trajnije rešenje, a tu mi u pomoć priskače 60 komada
polovnog crepa kojim sam sve lepo oivičila...
Sad daska neka truli iznutra setvenog boksa, tiho,
stihijski, briga me, kad god poželi, a ja imam predivne ogradice od polovnog crepa...
Prvo smo ogradili, učestvovalo nas je troje, dakle
svi, malu setvenu parcelicu…
Zatim i veliko bundevište...
Samo sam na malu parcelicu večeras zakovala macolom
drvene kočiće i na samom kraju macola mi u toku udaranja pukne u ruci...
Srećom nisam se povredila…
Sutra ću ograditi i pobosti drvene kočiće oko
velikog bundevišta, na svaki crep dolazi po sredini jedan kočić, a ja u velikoj
parceli imam 45 komada crepa (u maloj 14-15)...
Macola je popravljena i sada ulazim u novu fazu
macoliranja i udaranja po glavi drvenih kočića, sa novom držalicom…
Na proleće ću imati i dublju i malo veću malu setvenu
parcelicu, ali za sada ostaju sve daske unutra, one koje su već natrule dok ne prođe
ovogodišnji moj setveni pokus 2024...
Maline su počele da sazrevaju...
Samo još da i misao počne tako da pomno zri, gde bi
Čoveku bio svaki veliki njegov početak, bez ružne reči - kraj…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар