KROV DUŠE OVE PUSTOŠ JE…

 

 

Niko da čuje

Uzdah mnogostradanija tvoga

Nema uslišenosti

Svete visine daleko su

Molitveno slabo

Zašto se ne ponižavaš

Kad utehe tebi nema

Te nosi patnju

Nosi galamu

I budi obremenjen

Hodaj u nemoći

Zalutaj u beznadežnosti

Raznesen silinom tuge

Tebi ne udeliše smirenje

Tebi ne pripada milosrđe

Tebi zastupnice i zaštitnice

Molitvene reči Majke nema

Tvoj dom razoriše

Davno

Još kad beše čisto dete

U utrobi namučene Majke

Tebe su se gnušali

A nisi se još ni rodilo dete

Tvoj život isušili

Srušili

Sve ti otežaše

I pustiše na tebe

Pse zle nasrtljivce

Tvoje tuge ne ublažiše

Tebe slomiše

U tvoj dom

Seme mržnje

I razdora posejaše

Nade su izgubljene

Patnje su nadvladale

Preovladale

Nema olakšanja

U očaju mračnom

U mraku očajavanja

Malodušje neutešnosti tvoje

Krov duše ove pustoš je

Jer niko ne uslišava

Molbe uzaludnosti tvoje…