KROV DUŠE OVE PUSTOŠ JE…
Niko da čuje
Uzdah mnogostradanija tvoga
Nema uslišenosti
Svete visine daleko su
Molitveno slabo
Zašto se ne ponižavaš
Kad utehe tebi nema
Te nosi patnju
Nosi galamu
I budi obremenjen
Hodaj u nemoći
Zalutaj u beznadežnosti
Raznesen silinom tuge
Tebi ne udeliše smirenje
Tebi ne pripada milosrđe
Tebi zastupnice i zaštitnice
Molitvene reči Majke nema
Tvoj dom razoriše
Davno
Još kad beše čisto dete
U utrobi namučene Majke
Tebe su se gnušali
A nisi se još ni rodilo dete
Tvoj život isušili
Srušili
Sve ti otežaše
I pustiše na tebe
Pse zle nasrtljivce
Tvoje tuge ne ublažiše
Tebe slomiše
U tvoj dom
Seme mržnje
I razdora posejaše
Nade su izgubljene
Patnje su nadvladale
Preovladale
Nema olakšanja
U očaju mračnom
U mraku očajavanja
Malodušje neutešnosti tvoje
Krov duše ove pustoš je
Jer niko ne uslišava
Molbe uzaludnosti tvoje…
Коментари
Постави коментар