.jpg)
Grupa žaba putovala je kroz šumu kada, a onda su dve
od njih upale u duboku jamu. Ostale žabe su se okupile oko jame i pogledale ka dole,
te videvši koliko je duboka jama, rekle su tim dvema žabama da za njih više nema
nade.
Međutim, dve žabe su odlučile da ignorišu ono što su
ostale govorile i pokušale su svom svojom snagom da iskoče iz jame. Druge žabe
su im govorile da stanu, prestanu, da je previsoko i da nikada neće uspeti,
ali su dve žabe nastavile da skaču, skakuću koliko su mogle.
Konačno, jedna od žaba je pazila na ono što su druge
govorile i odustala je, pavši na smrt. Druga žaba je nastavila da skače,
skakuće što je jače mogla, i na kraju je iskočila iz jame.
Kada je izašla, ostale žabe su je upitale: “Zašto si
nastavila da skačeš? Zar nas nisi čula?”. Žaba im je objasnila da je gluva,
rekavši im da je mislila da je sve vreme one tamo gore žabe samo bodre.
Moral ove priče jeste da reči imaju moć da nas
uzdignu ili sruše (obore), tako da uvek treba da budemo pažljivi sa onim što
govorimo, izgovaramo, kazujemo drugima. Naše reči mogu inspirisati i motivisati
druge da postignu velike stvari, ili ih mogu obeshrabriti i srušiti.
(prevod sa engleskog)
Нема коментара:
Постави коментар