30 MAJ 2024…

 

 

Ponovila sam jutros za doručak spanać omlet od dva sastojka (spanać i jaja) i ovoga puta jako dobro iscedila odleđen spanać i omlet je uspeo da se ispeče u jednom komadu, u jednom potezu, a bez raspadanja...

Dok sam ja završavala čitanje još jednog romana, koga sam pročitala lagano za 9 divnih jutara, mama je išla na pijacu i dokupila još 20 paprika amanda, a svaki struk paprike po 20 dinara, tako da je danas za paprike utrošeno još 400 dinara...

Odmah smo posadile paprike u “Hirošimi”, a na ista mesta onih sasušenih nekoliko (neke su i počupane načisto), a na nekim mestima uz te već delimično sasušene paprike postavile smo i po novu amandu papriku, jer te sasušene visokorodne još nekako opstaju i imaju koren, te nisu presečene...

Moja ruka posadila je jutros sve paprike Amanda, a nadama se da ću biti batlji, ali da vidimo ipak kako će zaista sada teći i rasti ta nova, a jeftinija i niža rasa paprike tamo u “Hirošimi”…

Oko dva panjića, ispod malog tikvišta, primetim nekakve pečurke iznikle preko noći napolju oko malog tikvišta, a verujem da su možda bukovače, ali neću da se njima hranim, jer šta ako nisu. Za sada neka ih, neka ih pojedu neke druge smelije i lakovernije životinje…

Sinoć sam pošišala moj čeri iz moje rasade i tek jutros primetim ima prve žute cvetove, a još malo moji čeriji će u visinu da prestignu sve one kupovne koji su pod vaškicama malo, kako brzo i dobro izrastaju…

Sutra posle 16 sati izvodim novi eksperiment u opadajućoj fazi mesečeve mene i suzbijam na 3 mesta 3 vrste malih štetočina...

Danas sam spalila sasušene bube zlatice da bih dobila pepeo, a takođe sam spalila i malo lišća peršuna i lišća paradajza sve što je bilo pod vaškicama…

Sutra ću krompir, paradajz i peršun da time poprskam ili pospem, i tako zauvek uklonim nepoželjne elemente iz moje “Hirošime”…

Sutra izvodim Štajnerove rituale…

Više neću biti lenja da sprovedem čak i ovu Štajnerovu magičnost ili ideju, koja je posve bezopasna i neštetna, a veoma je zanimljivo dok sve ovo čovek priprema, nešto se lepo naigra...

Onda sam napustila “Hirošimu” i počupala svu salatu iz malog plitkog setvenog boksa, koja je inače počela da vene, prolazi, i njome nahranila obilato  ćurane i koke nosilje...

Sada tu ostaje da raste cveće, neven, po neka kadifica, i naravno suncokreti...

Onda sam trknula da dokupim dve saksije, a svaka po 200 dinara, tako da je na saksije otišlo ukupno 400 dinara...

Onda smo kupile dve različite sorte čili papričica…

Odmah su posađene čili papričice u saksije nove, a koliko već sutra naći ću im mesto u “Hirošimi”, a večeras sam ih ostavila na mestu na kome inače neće stajati...

Treba nešto sutra da oslobodim, da bi na to mesto došlo nešto posve novo, itd…

Već dogodine imaću 3 različite sorte čili papričica da zasejem…

Za paprike i saksije utrošeno je ukupno 1000 dinara, a svaka rasada paprike čili staje 300 dinara...

Rešila sam da kupim bar po jednu novu biljku koju ove godine 2024  nemam u  “Hirošimi”...

Osušiću po neku papričicu tokom zime, te ću iz nje izvući seme na proleće 2025 da napravim svoju rasadu čilija...

Sve danas zasađene paprike, kao i praziluk zalile smo sa koprivom…

Ostao mi je još samo jedan balon od 5 litara koprive, a sve one balone smo potrošile...

Samo malo je palo kiše, gotovo ništa, i samo malo je zagrmelo i ništa više, a to nije ni prašinu moglo da pokupi i opere ako je još negde ima...

Dakle, sutra ćemo morati napolju zaliti naše bundeve i tikvice, pošto ni danas nije bilo kiše…

Radujem se junu, jer će biti prepun lepih iznenađenja i branja najlepših plodova…

Itd…