Ponovila sam jutros za doručak spanać omlet od dva
sastojka (spanać i jaja) i ovoga puta jako dobro iscedila odleđen spanać i omlet
je uspeo da se ispeče u jednom komadu, u jednom potezu, a bez raspadanja...
Dok sam ja završavala čitanje još jednog romana,
koga sam pročitala lagano za 9 divnih jutara, mama je išla na pijacu i dokupila
još 20 paprika amanda, a svaki struk paprike po 20 dinara, tako da je danas za paprike
utrošeno još 400 dinara...
Odmah smo posadile paprike u “Hirošimi”, a na ista mesta
onih sasušenih nekoliko (neke su i počupane načisto), a na nekim mestima uz te već
delimično sasušene paprike postavile smo i po novu amandu papriku, jer te sasušene
visokorodne još nekako opstaju i imaju koren, te nisu presečene...
Moja ruka posadila je jutros sve paprike Amanda, a
nadama se da ću biti batlji, ali da vidimo ipak kako će zaista sada teći i rasti
ta nova, a jeftinija i niža rasa paprike tamo u “Hirošimi”…
Oko dva panjića, ispod malog tikvišta, primetim
nekakve pečurke iznikle preko noći napolju oko malog tikvišta, a verujem da su
možda bukovače, ali neću da se njima hranim, jer šta ako nisu. Za sada neka ih,
neka ih pojedu neke druge smelije i lakovernije životinje…
Sinoć sam pošišala moj čeri iz moje rasade i tek jutros
primetim ima prve žute cvetove, a još malo moji čeriji će u visinu da prestignu
sve one kupovne koji su pod vaškicama malo, kako brzo i dobro izrastaju…
Sutra posle 16 sati izvodim novi eksperiment u
opadajućoj fazi mesečeve mene i suzbijam na 3 mesta 3 vrste malih štetočina...
Danas sam spalila sasušene bube zlatice da bih dobila
pepeo, a takođe sam spalila i malo lišća peršuna i lišća paradajza sve što je
bilo pod vaškicama…
Sutra ću krompir, paradajz i peršun da time poprskam
ili pospem, i tako zauvek uklonim nepoželjne elemente iz moje “Hirošime”…
Sutra izvodim Štajnerove rituale…
Više neću biti lenja da sprovedem čak i ovu Štajnerovu
magičnost ili ideju, koja je posve bezopasna i neštetna, a veoma je zanimljivo
dok sve ovo čovek priprema, nešto se lepo naigra...
Onda sam napustila “Hirošimu” i počupala svu salatu
iz malog plitkog setvenog boksa, koja je inače počela da vene, prolazi, i njome
nahranila obilato ćurane i koke nosilje...
Sada tu ostaje da raste cveće, neven, po neka kadifica,
i naravno suncokreti...
Onda sam trknula da dokupim dve saksije, a svaka po 200
dinara, tako da je na saksije otišlo ukupno 400 dinara...
Onda smo kupile dve različite sorte čili papričica…
Odmah su posađene čili papričice u saksije nove, a
koliko već sutra naći ću im mesto u “Hirošimi”, a večeras sam ih ostavila na mestu
na kome inače neće stajati...
Treba nešto sutra da oslobodim, da bi na to mesto došlo
nešto posve novo, itd…
Već dogodine imaću 3 različite sorte čili papričica
da zasejem…
Za paprike i saksije utrošeno je ukupno 1000 dinara,
a svaka rasada paprike čili staje 300 dinara...
Rešila sam da kupim bar po jednu novu biljku koju
ove godine 2024 nemam u “Hirošimi”...
Osušiću po neku papričicu tokom zime, te ću iz nje
izvući seme na proleće 2025 da napravim svoju rasadu čilija...
Sve danas zasađene paprike, kao i praziluk zalile smo
sa koprivom…
Ostao mi je još samo jedan balon od 5 litara koprive,
a sve one balone smo potrošile...
Samo malo je palo kiše, gotovo ništa, i samo malo je
zagrmelo i ništa više, a to nije ni prašinu moglo da pokupi i opere ako je još negde
ima...
Dakle, sutra ćemo morati napolju zaliti naše bundeve
i tikvice, pošto ni danas nije bilo kiše…
Radujem se junu, jer će biti prepun lepih iznenađenja
i branja najlepših plodova…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар