31 MAJ 2024…

 

 

Jutrošnja berba krastavaca...

Najveći ubrani jutrošnji krastavac iz kupovne rasade imao je na vagici ravno 200 g, a manji iz naše rasade krastavac ubran pri samom dnu, imao je ravno 80 g, i duplo je manji...

Zatim sam za ćurane načupala iz “Hirošime” polovinu salate koja je rasla u dužnici po levoj strani, a ispred ranog kupusa ditmar, a ujutru ću načisot počupati tu jednu prebogatu liniju salate...

Salata je i dalje dobra za jelo nama, te uzimamo one lepše i mekše liske, a sve ostalo damo kokama nosiljama...

Bila sam dokona te sam jednim uzorkom polovnog crepa odmerila, premerila, sve prepešačila, zamišljene lije, te prešla sve linije brojeći, a koje želim na jesen da zamenim i najmanje mi treba 300 polovnih crepljika.

Ako to uspem da napravim “Hirošima” će iznutra postati savršenstvo…

Na koncu maja ubrale smo dve prve ljutačice paprike, a to sam jedva čekala ovih dana…

I zašto svi kukaju kako moje paprike izgledaju ove godine jadno, a gle čuda one daju plodova i plodova...

Meni su moje paprike savršene…

Došla sam konačno u takvo stanje da mi je sve presavrešno čega se god taknem…

Moje paprike svaki put prežive neki stress i krizu, ali uskoro kad se otmu i grunu, ubujaju, neće se prepoznati…

Načupala sam i belog luka  u “Hirošimi”, po nekoliko čena uz ručak da se konzumira obavezno, i tako mi vampiri ne mogu ništa...

Ostaje još jedna linija salate uz stazicu, te ću tu pokušati da je srežem, i da joj sačuvam koren ne bi li opet poterivala...

Blitva je opet izgruvala, tako da od prekosutra ponovo šišam blitvu za svoju pernatu živinu...

Neven između paradajza je tako divo izgruvao i prava je svelepota posmatrati svu tu cvetnu i jestivu oazu...

Još malo i sa ulaza neću videti dno “Hirošime”, jer se sve pošumljava, a tako u ovo doba meseca i godine treba...

Dan je oblačan o prohladan, jako mračan, te sam malo danas šišala liske po čeriju, paradajzu i krastavcima...

Divota je primetiti uspele glavice svog ranog kupusa koje se sve uspešnije glaviče...

Jedan skakavac mali jedva okom vidljiv izgrickao lišće mog matičnjaka, lepo ga pokupim vrhom prstiju i izbacim živog na travu, napolje, a kako je pametan i on zna šta je lekovito...

Dok zagledam povrtnjak spoljašnji uz “Hirošimu” primetim dve dobre samoniklice paradajza te dodamo kočić i povežemo ga, a eno ga pun cvetova...

Volim da bacim sada i pogled sa dna “Hirošime” svoje, ali kroz žicu i onda primetim i iz tog ugla kako se sve lepo pošumljava…

Kiše jeste bilo, ali malo i nedovoljno...

Mama je bila nestrpljiva jutros te je pre to malo ispadale kiše zalila tikvišta…

U jednom času imala sam volje da ispečem pun pleh gurabija prepunih badema…

I kad počeh ovaj zapis iz “Hirošime” da ispisujem oko 17 sati setih se da sam napustila prebrzo polje, jer nisam uradila glavnu stvar danas…

I vratim se brzo nazad i pospem pepeo, onaj juče spravljen, a prvo pospem po peršunu, onda po paradajazu i na kraju po krompiru, da eliminišem štetočine lisne vaškice i bube zlatice...

Da vidimo šta će ova magija opadajućeg meseca da donese…

Itd...