Jutrošnja berba krastavaca...
Najveći ubrani jutrošnji krastavac iz kupovne rasade
imao je na vagici ravno 200 g, a manji iz naše rasade krastavac ubran pri samom
dnu, imao je ravno 80 g, i duplo je manji...
Zatim sam za ćurane načupala iz “Hirošime” polovinu salate
koja je rasla u dužnici po levoj strani, a ispred ranog kupusa ditmar, a ujutru
ću načisot počupati tu jednu prebogatu liniju salate...
Salata je i dalje dobra za jelo nama, te uzimamo one
lepše i mekše liske, a sve ostalo damo kokama nosiljama...
Bila sam dokona te sam jednim uzorkom polovnog crepa
odmerila, premerila, sve prepešačila, zamišljene lije, te prešla sve linije brojeći,
a koje želim na jesen da zamenim i najmanje mi treba 300 polovnih crepljika.
Ako to uspem da napravim “Hirošima” će iznutra
postati savršenstvo…
Na koncu maja ubrale smo dve prve ljutačice paprike,
a to sam jedva čekala ovih dana…
I zašto svi kukaju kako moje paprike izgledaju ove
godine jadno, a gle čuda one daju plodova i plodova...
Meni su moje paprike savršene…
Došla sam konačno u takvo stanje da mi je sve presavrešno
čega se god taknem…
Moje paprike svaki put prežive neki stress i krizu, ali
uskoro kad se otmu i grunu, ubujaju, neće se prepoznati…
Načupala sam i belog luka u “Hirošimi”, po nekoliko čena uz ručak da se
konzumira obavezno, i tako mi vampiri ne mogu ništa...
Ostaje još jedna linija salate uz stazicu, te ću tu
pokušati da je srežem, i da joj sačuvam koren ne bi li opet poterivala...
Blitva je opet izgruvala, tako da od prekosutra
ponovo šišam blitvu za svoju pernatu živinu...
Neven između paradajza je tako divo izgruvao i prava
je svelepota posmatrati svu tu cvetnu i jestivu oazu...
Još malo i sa ulaza neću videti dno “Hirošime”, jer
se sve pošumljava, a tako u ovo doba meseca i godine treba...
Dan je oblačan o prohladan, jako mračan, te sam malo
danas šišala liske po čeriju, paradajzu i krastavcima...
Divota je primetiti uspele glavice svog ranog kupusa
koje se sve uspešnije glaviče...
Jedan skakavac mali jedva okom vidljiv izgrickao
lišće mog matičnjaka, lepo ga pokupim vrhom prstiju i izbacim živog na travu, napolje,
a kako je pametan i on zna šta je lekovito...
Dok zagledam povrtnjak spoljašnji uz “Hirošimu” primetim
dve dobre samoniklice paradajza te dodamo kočić i povežemo ga, a eno ga pun cvetova...
Volim da bacim sada i pogled sa dna “Hirošime”
svoje, ali kroz žicu i onda primetim i iz tog ugla kako se sve lepo pošumljava…
Kiše jeste bilo, ali malo i nedovoljno...
Mama je bila nestrpljiva jutros te je pre to malo ispadale
kiše zalila tikvišta…
U jednom času imala sam volje da ispečem pun pleh
gurabija prepunih badema…
I kad počeh ovaj zapis iz “Hirošime” da ispisujem oko
17 sati setih se da sam napustila prebrzo polje, jer nisam uradila glavnu stvar
danas…
I vratim se brzo nazad i pospem pepeo, onaj juče spravljen,
a prvo pospem po peršunu, onda po paradajazu i na kraju po krompiru, da eliminišem
štetočine lisne vaškice i bube zlatice...
Da vidimo šta će ova magija opadajućeg meseca da
donese…
Itd...
Нема коментара:
Постави коментар