Nabran je još jedan krastavac danas u “Hirošimi”, ali
sam na istim stabljikama ta prva 3 početna krastavca, iz kupovne rasade, koja
za sada jedine berem, otkinula i 4-5 požutelih krastavaca koji se nisu razvili
i koji su propali, a to se redovno događa svake godine kod krastavaca iz kupovne
rasade…
Jedna svela paprika ičšupana, šilja, a imala je male
žilice (po meni slabo se ukorenila), ali je nju nešto pogrickalo u dnu stabla
iznad tih žilica, dakle nije rovak, jerk ad on seče – on seče koren i obara biljku
istog trena kao srp, a ovo je bilo mrcvarenje biljke, stihijski i podmuklo,
dakle potmulo…
Da bi poduprla i ojačala juče postavljenih 45 komada
polovnog starog crepa oko svog najvećeg setvenog boksa ili bundevišta, koji od juče
ima još lepši svoj izraz, svoju posebnost, jutros sam prvo trebala da nasečem
isto toliko drvenih kočića...
Već neko vreme neke grane lešnika oko Džonjeve
kućice smetaju mi pri košenju, te sam isekla svoj lešnik, samo jedan na početku
i tako zakucala svih 45 leskovih kočića...
Pošto sam uredila sve to, i dosta lišća i suvih grana
bacila na compost, jednu punu kutiju odnela u kućicu za drva što će dobro doći za
šporet smederevac kad se nešto bude kuvalo...
Onda prođem pored jednog drugog lešnika u zoni spoljašnjeg
vrta, gde mi rastu kupine, te primetim da neke grane i tu treba iseći, jer se tek
sada pod lišćem dobro vidi, najbolje vidi, šta je izbujalo i šta smeta, šta
guši...
I tako isečemo i taj drugi lešnik i tako malo više sunca
pustim na kupine, u povrtnjak, i oslobodim jednu šljivu koju je ovaj lešnik
grdosija prilično ugnjetisao...
Šljiva je puna plodova i očekujem lepo branje…
Jedna grana divlje višnje od koje pravim liker
višnjevaču slomila se te sam i nju odsekla…
I tako se dva tovara odsečenih grana prospe po dvorištu,
i sv lepo isečemo, očistimo, klasificiramo šta ide na ogrev, šta se ostavlja za
neke buduće kočiće, a šta ide na compost – poučna dvorišna reciklaža, i nikad
nema smeća i krša…
I taman sve na kraju zalije dobra kiša - pljusak. I ja
malo okisnem namerno i pustim da se okupam kišom, iako kiše koje padaju pune su
nekakvog žutila i prljavštine, a ja zamišljam da me neka celebna kiša umiva…
Još sinoć, ili tačnije upravo malo pre saznajem kako
se zove onaj čudnovati insekt koga sam zapazila jednom u laticama bele ruže, a nešto
kasnije i na stepeniku betonskom...
Reč je o jednoj vrsti strižibube, a njen latinski naziv
je Phytoecia cylindrical…
Pre kiše u “Hirošimi” je prešlo 40 stepeni, te nije
moglo da se diše, ni tu boravi dugo, kad udari vlaga, ali nakon dobre kiše došlo
je predivno osveženje i 24 prijatna stepena u plusu, te sam tada u “Hirošimi”
isekla još dve pune kofe lišća sa paradajza i malo ga više oslobodila, da bolje
gruva, da sazreva, da buja u visine, a onda sam neke grane povezala…
Čeri iz moje rasade je ogroman, te sam ga povezala,
u vrhovima već ima zametke cvetova koji će za koji dan da se otvore, probude, dakle
nema sumnje moj čeri izgleda bolje od kupovnog…
Kišnicom sam malo zalila samo neke male biljke, neke
saksije, itd…
Majka je pre dva dana zalila sve ručno kišnicom, te
ja malo više uživam…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар