DOBRI STVARALAC DUŠE…
Surovi sumrak padajući
Udarcima izlomi krila ptice
Tukući po akordima
Najdramatičnijeg zalaženja
U nepoznati predeo duše
Unutar linija novog obzorja
Sutonom navire vidokrug sete
Stanje atmosfersko preteško
Ništa ne ocrni kao nerazumljivost
Čemu očajnički strah lišen piska
Usled neodređenosti obznane
Muka koja ne opominje na san
Onaj u koji se teško zapada ili
Onaj u koji se još teže ukopa
I uzida kao u glib svelepote prizora
Onaj u kome obamrli leptir
Krilima svojim pokušava da zadršće
Ili tišna kojom se prolama
Vika ranjene ptice
Njeno koščato krilo pokislo
Od bola kiše
tišine
I smrvljeno snom
U kome se još teže utiče očajavanju
U kljunu noseći košticu od trešnje
Muči se prostorima koji okotiše
Pod njenim krilom nekoliko povezanih grčeva
A onda iskolačeno novo zrenje
Poput znanja što razdire ptičju dušu
A vizije naviru u podsvesti joj
Struje kroz srce ranjivo od rane
Ptica je dobri stvaralac duše
I život što buja
Čak i u okamenjenom fosilu
Što jednom za njom ostaje…
Коментари
Постави коментар