DOBRI STVARALAC DUŠE…

 

Surovi sumrak padajući

Udarcima izlomi krila ptice

Tukući po akordima

Najdramatičnijeg  zalaženja

U nepoznati predeo duše

Unutar linija novog obzorja

Sutonom navire vidokrug sete

Stanje atmosfersko preteško

Ništa ne ocrni kao nerazumljivost

Čemu očajnički strah lišen piska

Usled neodređenosti obznane

Muka koja ne opominje na san

Onaj u koji se teško zapada ili

Onaj u koji se još teže ukopa

I uzida kao u glib svelepote prizora

Onaj u kome obamrli leptir

Krilima svojim pokušava da zadršće

Ili tišna kojom se prolama

Vika ranjene ptice

Njeno koščato krilo pokislo

Od  bola kiše tišine

I smrvljeno snom

U kome se još teže utiče očajavanju

U kljunu noseći košticu od trešnje

Muči se prostorima koji okotiše

Pod njenim krilom nekoliko povezanih grčeva

A onda iskolačeno novo zrenje

Poput znanja što razdire ptičju dušu

A vizije naviru u podsvesti joj

Struje kroz srce ranjivo od rane

Ptica je dobri stvaralac duše

I život što buja

Čak i u okamenjenom fosilu

Što jednom za njom ostaje…