Još juče primetim naše kruške, ima ih vidno, a posebno
viljamovke dobro se drže, ali nažalost ostalo voće je po nekim procenama za sada
ipak podbacilo…
Teško da ove godine 2024 išta dobaci ili prebaci da
se preliva ili pretiče…
Jer, mnogo je voća opalo, a čak kako sve trapavo ide,
mrazevi i požurivanje svega uzima svoj danak te nema ni onoliko jabuka kao
prošle godine koje sam jela do Badnjeg dana, a kako opet sve kilavo ide neće biti
ni previše višanja, ali šta je tu, biće nečega drugog, i biće koliko bude...
Treba čekat i gledati, posmatrati, beležiti, pamtiti…
Ono što danas od svega jeste najlepše to je da su
stigli ćurani njih pet, da počinje tov, i da odmah veselo kljucaju granule i zrna
pšenice, i piju vodu, trče, skaču, sve odmah, a čim sam ih ubacila svojom rukom,
a počeli su da se snalaze jako dobro, kao svoj u svome...
A sve ih je čekalo već pripremljeno i namešteno, sada
samo da uživaju…
Svuda se zavlače, radoznalo lete, istražuju,
zaviruju, kljucaju, skakuću, jer tek im je 4 nedelje…
Ubacila sam im prvu količinu blitve da počnu, ali za
sada na zeleniš nisu tako svikli, no za koji dan i to ćemo pobediti, pa će
trčati na zeleniš najviše. Moram ih privoleti…
Jedno se odmah popelo na hranilicu, a drugo je
poletelo u visnu da virne u pileći boks, a tamo iza žice, jer je čulo glasove i
pijukanje i zakačilo se nožicama za visoku žicu i radoznalo gleda šta se dešava
i kod suseda u trećem manjem boksu...
Od svih boksova dok sam ih pravila i osmišljavala
najviše mi se dopao i postao moj omiljeni taj u sredini ili središnji i tek
sada konačno po prvi put u njemu gajim treću turu ćurana…
Kad sam došla nešto kasnije da im ubacim blitvu,
dvoje ćurana ležalo je ispod hranilice, počeli su da se igraju žmurke, a ja se
prepala da nisu nekuda uspeli da poiskaču i nestanu..
Za sada mogu da izvode svoje nestašluke dok su sitni
i mali, a posle će se gegati kao pravi otežali, dobro natovljeni ćurani...
Kupim 4 kesice zelene čučavice boranije, na drugom
mestu, a svaka kesica po 100 dinara, a težina kesice svega 50 g, i kupim bar 4 kesice
da imam ukupno 200 g semena da presejm sve iz nule ili iz onog velikog ničega, i
to tek 15 maja kad bude opadajući Mesec ili vreme naklonjeno boraniji po lunarnom
setvenom kalendraru...
Ona boranija koja nije iznikla piše da izniče za 8
do 10 dana, dakle nema više sumnje da je svo seme bilo ništavno i jalovo, sve sami
ćorci, ali kako baš meni i to u obe velike kese tako, i piše na kesice da je
seme uvoz iz Ljubljane, a istek roka je tek u oktobru ove godine...
Boranija je posejana 2 aprila, a prošlo je već 24
dana i ništa samo ona jedna jedina, nekako bleda iznikla i to jedva…
Da zasadimo još jednu žardinjeru cvećem danas, potrošimo
još 300 dinara, i kupimo 3 čašice tamnjanike cveća, višegodišnje biljke koja se
preko zime mora sklanjati unutra da prezimi, pa opet na proleće 2025 napolje. Svaka
čašica cveća po 100 dinara...
Od dve kućice patišon tikvice jedna je počela da izniče,
ali od dve žute tikvice takođe jedna kućica žute počela je takođe da niče, a biće
i to dovoljno d aimam ponovo patišonke i po prvi put žute tikvice i od te jedne
vreže, ako se svaka iznikla razbuja...
Pošto ćurani nisu mogli da pojedu za sada onoliko
blitve, onu drugu kamaricu prenesem kokama nosiljama, a one to pozobaju za tili
čas, sve u slast...
I danas sam sa trećeg, a poslednjeg otvorenog džaka ubrala
još 350 g bukovača i tek kad sam ihi seckla da ih pripremim i utrošim za ručak,
sa blitvom i lukom, setim se da i taj novi odabrani grozd nisam uslikala. Ali,
je važno da sam ga tačno na vagi izmerila…
Za sada sa 3 džaka sa ono malo otvorenih rupa ubrala
sam malo preko jednog kilograma bukovača, dakle 1 kg i 310 g, a u 3 dobra navrata (500 g, 460 g i 350 g) i sve potrošila u svežem
stanju...
Onda sam posle ručka zabeležila i ona neznatna
oštećenja, o kojima je već pričano, a posle prohujalih aprilskih mrazev, a samo
na čeriju. Krastavci jesu malo žutnuli, no već danas gruvaju nove zelene liske,
te nije to ništa što ih je samo malo okrznulo ili potkačilo…
Kiše jeste sinoć bilo baš dosta, tako da je jutros u
buretu osvanulo i nakupljeno novih 400 litara kišnice...
Kanticama sam malo zalila tek zasađene liske kupusa,
i sitnu rasadu patlidžana i prokelja, sve što je danas malo klonulo...
Danas je u “Hirošimi” bilo opet preko 32 stepena, a
možda i više, jer nisam u svakom času stigčl da zavirim unutar “Hirošime”...
Sve u svemu bilo je jako toplo, ali i sa hladnim delovima
dana, čak i sa sličnom oblačnošću…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар