Dani kao i svi prethodni, a počinju uvek tako što se
najpre načupaju najveći bokori zelene ili crvene salate i onda prvo nahrane
ćurani...
Počela sam čak i da čistim crvenu salatu, nešto uzmem
nama za ručak, a nešto dadnem ćuranima i kokama nosiljama…
Dva-tri velika bokora majske salate oslobodila sam
jutros u liniji paprika šilja i tu ostadoše još samo dva bokora koje ću sutra
iščupati…
Čupam iz korena dakle svu salatu, jer ne može da se bude
sentimentalno više, niti previše, a iz “Hirošime” i tako oslobađam svoje krastavce
i raštan od sve one crvene salate, kao paprike šilje od majske salate…
Ostalo je još jedno mesto oko kupusa, a u bočnom desnom
boksu da se očisti od salate, čisto, načisto…
Sreća moja da su ćurani ove godine stigli tako rano,
jer sav ovaj naš zeleniš bi propao, da njih nije, a oni postižu sve svaki dan da
dobro i slatko potamane, a što više toga pojedu moje meso sve zdravije i kvalitetnije…
Ostale su dve linije salate, koje mi ne smetaju, te
ću njih šišati i čuvati im koren…
Nabran je još jedan krastavac iz kupovne rasade...
Pošto u “Hirošimi” više nema ni jednog struka jesenjeg
luka, osim belog luka, počela sam da načinjem u zoni drvare setvu svog ovogodišnjeg,
a prolećnog ljubičastog luka, te naberem par struka izuzetno dobrog ljubičastog
mladog luka, tj. načupam da zgotovim svoj današnji ručak ćureći žioto, nikad
ukusniji…
Luk je dobar i zdrav, nema crva, doduše ima po neku čvolikicu
te taj luk upravo čupam...
Junske trešnje su sve slađe i beru se svaki dan...
Bere se i beli luk u “Hirošimi”, kao i celer lišćar,
a sve začini koje treba potrošiti danas da se napravi i prigotovi tako preukusan
ručak...
Posle ručka počeo je olujni vetar, hladnoća, naišli su
tamni oblaci, a kiša je tu negde naokolo, blizu, te je najbolje svoje današnje
praznično vreme nastaviti provoditi unutar svoje dobro zaštićene košnice...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар