Veliko bundevište počelo je nastajti još prošle godine
iz ničega, a dakle 2023, a tek zasejano ove šeste naše setvene sezone u rano proleće
2024...
Kako se do danas, a počev od 17 februara 2024, pa
sve do danas 22 maja 2024, a za svega 3 meseca polagano transformisalo i poboljšavalo
naše veliko tikvište ili bundevište, sledi priča u slikama...
Najbolje kao i uvek u životu o svemu ovome ne govore
moje vešte reči, već fotografije ili tačni odrazi najživlje prirode...
Dana 22 februara 2024 novo veliko bundevište dobilo
je svoje prve žitelje - rukolu i rotkvice…
Prvog aprila tek je sve isklijalo i malo primetnije
bilo samo na površini...
Daske su zatim obojene u narandžasto već i tada, ali
niko nije slutio da će naše bundevište, osim potajno ja sam u sebi samoj, moći da dobije svoj savršeniji izgled ili svoj
konačno poboljšani, a trajniji oblik, koji odoleva ujedima zuba vremena i stihijskih
razaranja...
Devetog aprila 2024 tu su se već brale naše prve
rotkvice...
Pobrala se i sva rukola…
Prvog maja 2024 sve je izniklo za nešto malo više, a
recimo samo duplo više, ali još se činilo sve sitnim i praznim, slabim, nekako
neprimetnim, neuglednim, itd...
Za 3 nedelje od tada sve će ubusiti i jako ubujati…
Za 3 nedelje od tada, a već 20 maja 2024 bundevište
je ograđeno sa 45 komada starog polovnog crepa...
I tako se desilo savršenstvo jedne ideje, preciznije
kazano samo jedne avlijske setvene parcele, koja je napravljena kao za
izložbu...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар