HARALD FAJN ČOVEK KOGA SU POKUŠALI DA UNIŠTE…

 

 

“Živimo u vrijeme kad gotovo svatko svakoga – pa i samoga sebe – neprestano laže i vara. Radi novca! To je vrijeme hijena. Vrijeme onih koji su osuđeni na uspjeh” – Keler…

 

Za pisca kao što je Hans Helmut Kirst bilo je lako napisati roman pod nazivom “Osuđen na uspjeh”, sa svim izmišljenim radnjama i personama, zahvaljujući najčistijoj svojoj radosti, koju mu daruju njegova dva psa Antoan i pudla Mukela.

Ovo je roman koji govori kako su svi udruženo pokušali da unište jednog čoveka po imenu Harald Fajn, a ko zna možda bi njihov združeni pokušaj uspeo da se tu po prirodi svoga posla u jednom uglu nije našao komesar kriminalističke policije po imenu Keler, branitelj pravde na dosledan i smeo način.

Harald Fajn zatekao se jedne letnje noći na parkingu, na pogrešnom mestu, u blizini mesta zločina kada je ubijena jedna prostitutka (onu koju je uhodio iz puke znatiželje) i odmah postao prvo i glavno osumnjičeni, uz mnogo svedoka koji lažu i dokaza. Njegova jedina “krivica” bila je što se našao na početku romana u ulozi velikog društvenog posmatrača.

Bio je u braku sa Helgom Fajn  razmaženom bogatašicom sa kojom je imao dvoje dece, sina Hajnca od 18 i ćerku Helgu od 16 godina, kao i veoma poljuljanu i klimavu porodicu nesređenih odnosa.

Harald Fajn davno je shvatio da je Minhen u kome živi zapravo takav grad u kome su svi besramno lažljivi, a mnogo je tu idiotizma, pa i idiota, koji ga okužuju, ali nažalosti silovatelja i samoubica.

Kada počnu prva saslušavanja i prvi informativni policijski razgovori (o kojima se uredno vode beleške, pišu izveštaji) pojaviće se i svedok po imenu Penač, inače vratar zgrade u kojoj je počinjeno ubistvo, a onaj koji će Haralda Fajna pokušati da optuži da je seksualno iskorišćavao svoju sobaricu, a devojku ovoga Penača, koja se zove Marija Tribner.

Treba će mnogo vremena čitanja proći do kraja romana da se shvati da je ubica i davitelj bio ovaj Penač.

Svaki dan novine i crne hronike jesu pune užasnih vesti o porastu kriminala, ubistava, silovanja, nasilja, samoubistava, te leševi isplivavaju na sve strane.

Policija ima pune ruke posla.

Tast Haralda Fajna bio je pripadnik iz velike minhenske bogate, uticajne klase, koja krupnim milionskim kapitalom ili utajom poreza misli da rešava sve, a vlasnik građevinskog preduzeća (u kome Fajn pošteno radi), a zvao se Paul Platner, ali se do kraja romana ispostavlja da nije tako uzoran i častan kako se o njemu u društvu misli, u magazinima piše i javno i privatno govori.

Harald Fajn bio je bivši, lečeni alkoholičar i za one koji žele da ga unište još jedan dokaz više da je sklon svemu onome za šta ga optuže.

Stvar ili predmet već stiže u ruke državnog tužioca po imenu doktor Bartel. U društvu konstatuje se porast razvrata, kriminala, korupcije, silovanja, amorala svakog tipa i vrste, zatim tu su i mnogi poroci, droga, jednom rečju u takvom društvu kurve su postale društvene dame, a podvodači se brinu za razbibrigu svake vrste, dok su plejboje izigravali moralno propali ljudi.

Policija ima takva ovlašćenja da ima pravo da svakog građanina, posebno Haralda Fajna sprovodi i dovodi u kriminalističke kancelarije, pa čak i pod silom primoravanja.

Ubijena prostitutka imala je adresar i beležnicu prepunu brojeva i imena svoje klijentele, a tu je jedno od kobnih imen abilo Fajn. Ubrzo se ispostavilo da se iza tog skraćenog imena krije jedan veliki nedodirljivi političar, koji će krivotvoriti mnoge papire, potpise, tajiti stvari, lagati, a kako bi dokazao da u vreme ubistva i nije bio na dotičnoj adresi, a jeste kao što će se kasnije doznati.

Čitav slučaj pao je u ruke kriminalističkom komesaru Braunu bivšem uticajnom nacisti, preko koga će mnogi uticajni političari pokušati da zataškuju neke krupne stvari u istrazi. Pomaže mu u istrazi i inspektor Feldman,  a tu će biti učesnik-posmatrač naš Keler iz ugla.

Harald Fajn je glavno osumnjičeni za ubistvo, te na njegova pleća se svakim novim danom dodaje sve više i više, a krupnih stvari se tovari.

Policija još nema hrabrosti da se obračuna sa onima iz vrha vlasti, iz sfere politike, a sve to postaje jedna vrsta društvenog bekstva  od službeno obavezujućeg kanona zakona, po kome treba postupati pravedno, ma o kome da jeste reč, te da nema prezaštićenih i prenaglašenih.

Haralda Fajna počinje da tereti vratar zgrade u kojoj je počinjeno ubistvo, a inače bivši robijaš i kriminalac po imenu Penač, trvdeći da je video pred žrtvinim vratima u hodniku Fajna, da se sa njim lično susreo, (iako Fajn nije ni jednog trenutka izašao iz svoga automobila parkiranog na parkingu sporne zgrade).

Keler je znao da pored intuicije za svaki slučaj, mora biti jako strpljiv do kraja, a kako bi razrešio još jedan slučaj. Pritisci su dolazili sa vrha vlasti, iz sfere politike. Politika policiji veže lisice.

Harald Fajn u preduzeću dobija odmah otkaz, a potom se na njegovu poziciju brzo penje Jonas, željan uspeha preko tuđih leševa, a inače i onaj lažni prijatelj koji mu se iza leđa još penje na ženu.

Harald Fajn jeste čovek koji neće da se opire i brani, a on se zapravo i ničim tu ne brani. Svi su ga otpisali, osudili, te udruženi žele da ga unište – i lažni Jones, i njegov tast Platner i supruga, itd. Oni žele da od njega naprave mrtvog čoveka.

Zločini rastu na sve strane, posebno nasilni zločini, najbrutalniji zločini, te više nema poštovanja za nečiji drugi život, za nečiji tuđi život. To je cena brzog kapitalističkog progresa i minhenskog blagostanja, u vreme velike hiper izgradnje. Politika i biznis svi u velikoj sprezi i ako samo neko nekome stane na žulj biva ubijen. Uspešni postaju uspešni preko noći i to zahvaljujući jedino tome što su kao hijene naučili u to nasilno progresivno kapitalističko doba kako treba druge napadati, druge odstreliti, ubiti, izopštiti, skloniti, ukloniti, koknuti, ukokati, razoriti, uništiti, optustiti, itd.

Harald Fajn zna da živi u teškom gradu u kome caruje ludost svake vrste, u gradu u kome se samo polovično vode tobožnji neki normalni životi, te da je čitavo okruženje najodvartnije moguće i samo lažljivo. Sve je tu osuđeno na prskanje, na prsnuće, na kolaps, a u tom lancu društva puklo je sve i crkva, i poezija, i socijalizam, i fašizam, itd.

Hilda je podnela odmah tužbu i traži razvod braka. Jako je gruba prema Haraldu Fajnu koga više orgnaski ne podnosi, te ga isteruje iz svoje prebogate kuće. Fajn uzima sobu u hotelu “Rojal”. Počeo je da pije konjak. Posećuje ga sin Hajnc. Sinu će kazati: ”Čovjek može biti pregažen uvjek i svuda, pa i otvorenih očiju, ako se tko  ne pridržava pomenutih propisa. Nedužnih žrtvava  ima dnevno na tisuće”.

Dolazi do susreta i prvog razgovora između Kelera i Haralda Fajna. Keler mu savetuje oprez i preporučuje mu da nađe advokata, te da počne da se brani, jer ga svi ovi žele samo pregaziti.

Zatim je  Harald Fajn iznajmio kuću sa apartmanom, i tu je počeo da stvara skice i crteže, tačnije pravi planove porodičnih kuća. Njegov advokat postao je Henri Meser, koga mu plaća i šalje jedini pravi prijatelj Abendort, sa kojim su hteli i pokušali da ga posvađaju.

Zatim ga posećuje Jonas jedan od hijena koje ga okružuju (jedan od onih koji su osuđeni na uspeh), a došao je da potraži crvenu fasciklu koja je netragom nestala iz Patnerovog sefa, jer u toj kobnoj fascikli postoje vrlo kompromitujući papiri.

Neki iz policije žele odmah da uhapse Haralda Fajna, no traže još neki čvršći dokaz.

Stan Haralda Fajna je ispreturan, provalnici su tragali za nečim i sve su ispreturali. Događaj koji je asmo odložio da se Harald Fajn konačno uhapsi.

Broj krivičnih dela je u porastu, a kako raste broj stanovnika, tako raste i broj krivičnih dela, a u porastu je i maloletnička delikvencija. Na sve strane nasilni zločini, silovanja, razbojništva sa smrtnim ishodima, dilovanje droge, krađe, pljačke, krađe automobila, samoubistva.

Harald Fajn nije prijavio demoliranje svoga stana, te je za policijske činovnike samo čovek preumoran od života.

Jonas  je po naredbi svoga gazde Platnera tragao za crvenom fasciklom, a unajmio je ljude da demoliraju stan Haralda Fajna (ti isti pretućiće ga na ulici, ti isti neće mu dati da uđe na groblje na sahranu svog deteta). Fajn je za policiju i dalje jedini osumnjičeni (žrtveni jarac), te samo čekaju papire o njegovom hapšenju. Policija mu predlaže da uzme advokata. Zatim se pojavljuje kao njegov advokat Meser koga je pre toga odbio, a biće to jedini čovek uz Kelera koji takođe neće dopustiti da udruženo, a sistemski prekolju Haralda Fajna kao dragoceno zlatno tele.

Ćerka Haralda Fajna se ubija i baca u vodu reke, nakon što ju je deda po majci ugledni Platner pokušao da napastvuje. Državni tužilac odbija da se izda nalog za hapšenje Fajna.

Jonas ponovo traži nagodbu sa Haraldom Fajnom oko crvene fascike u zamenu za dosta novca i okončanje brakorazvodne parnice bez buke i skandala. Keler je došao kod Fajna da mu saopšti da se njegova ćerka utopila. Do tada Fajn nema volje da se bori, ali od tada on jedino želi da sazna zašto se njegova ćerka ubila. Kada je Fajn izašao iz stana na ulici ga napadaju dva napadača i otimaju mu torbu iz ruku, a njemu nanose teže povrede, od čega gubi svest.

Odveden je u bolnicu. Od tada Keler preuzima brigu o njegovom psu Antonu i od tada postaje nerazdvojan sa tim psom, koga će na kraju i dobiti na poklon.

Fajnov tast i bivša žena krive jedino Haralda Fajna za ćerkinu smrt. te mu stavljaju na teret ravnodušnost, nemarnost i okrutnost.

Zatim su mnogi poslali pisma Haraldu Fajnu  i otkazali svako poslovanje sa njim. Potom mu stiže i pismo iz poreske uprave po kome mu bivša firma Platner traži povraćaj novca od preko 18 hiljada maraka, itd.

Mnogi ljudi iz policije, a posebno komesar Braun žele da spreče i zapreče Fajnov slučaj da ode još dalje. Zahvaljujući Keleru Fajnov advokat Meser dobija neke važne službene policijske papire (onekoje Braun treba da zapreči).

Haraldu Fajnu su postavili prepreku na grobljanskoj kapiji i to čovek-deda koji je u samoubistvo oterao Fajnovu ćerku, naredio je da se Fajnu spreči dolazak na ćerkinu sahranu. Zahvaljujući Keleru to im nije uspelo.

Trebalo je pronaći Helgin opraštajno pismo, a pronaći će ga njen brat Hajnc u ladici svoje majke skriveno. U pismu je napisala da više ne može da podnese prljavštinu i niskost koja je okružuje, dotiče, čak ni svu tu odvratnost, neshvaćenost, zloupotrebljivanje, iskorišćavanje, gadost, itd.

Harald Fajn se setio tablica nečijeg jaguar, koga je video parkiranog  ispred zgrade u kojoj se desio zločin ubistva, a bio je to Fajninger (Fajn.). Jedan političar i jedan policijski komesar čine prljavo sve samo da ime ovog važnog političara ne bude uvučeno u istragu. Fajninger je otišao iz grada tek pošto je ubistvo počinjeno.

Helgino opraštajno pismo pogodilo je Fajna žestoko. I želi da sazna o kakvoj to prljavštini njegova ćerka govori. Policijski činovnik Nojman odlazi kod Platnera da obavi razgovor. U toku razgovora i saznavanja određenih podataka Platner postaje jako besan te optušta Jonasa.

Fajninger priznaje u policiji da jeste boravio na mestu zločina kratko i da je žrtvu video na podu misleći da je pijana, te se brzo udaljio. Onda su mu dokazali kako je krivotvorio listu sa upisanim imenima na mestu jednog važnog sastanka ili svog alibija.

Zatim je iz prostitutkine beležnice pronađena zabeleška iz koje se vidi da joj je vratar dosađivao i upadao često u stan, i jedini imao ključeve od svih stanova u zgradi. Vratar ju je ubio i zadavio.

U hodniku vratar Penač nije sreo nikada Haralda Fajna, ali sreće Fajningera i od tada obojica će strogo tajiti i ćutati da su se tu ikada sreli.

Harald Fajn je te iste noći na mestu zločina video i Platnera.

Keler saopštava Fajnu sve detalje o Helginom samoubistvu. Platner nije bio biološki otac Hilde Fajn, te je i nju obljubivao kad god je hteo, a koju je podizao kao svoju rođenu ćerku. Helga se ubila nakon što ju je deda Platner pokušao da obljubi i siluje.

Harald Fajn želi da uništi Platnera. Policija više ne vodi istragu protiv Haralda Fajna, već protiv Fajningera, Penača i Platnera. Crvena fascikla je sve vreme bila kod Fajnovog sina Hajnca.

Na kraju romana komesar Braun kazaće Feldmanu sledeće: ”Pravi zločinac ne mora biti onaj koji je uzmahnuo nožem, koji odapne pištolj  ili zgrči ruke u davljenju. Takvi su ljudi često jadna oruđa – od neodgovornih svinja zavedeni, razjareni ili potaknuti. Oni slušaju o lako zarađenom novcu, o slatkom životu i o najluđim zavođenjima… Proizvodi ovog raspuštenog društva! Zasluga postaje zasluživanje. Častan, nesebičan čovek – postaje komična figura. Čitav svjet jedna velika klopka! Slistiti još nekoliko takvih ništarija može postati upravo hobby”.

Harald Fajn uzima torbu, te u nju kradom stavlja pištolj i kreće sam kod Plantera u skupocenu vilu. Za njim kreću sin Hajnc i Keler.

U vili ga napada bivša žena i opet krivi za ćerkinu smrt. Dolazi Keler i sve se razrešava, završava.

Harald Fajn odlazi sa svojim prijateljem Abendrotom za Kaliforniju da održi niz predavanja.

Na ispraćaju sada penzioner Keler na poklon dobija psa Antona.

 

The End