17 MAJ 2024…

 

 

Jutros u skupini već davno prošlih i precvetalih plavih makova samoniklica, a sada učaurenih plavih makova, uspeo je da procveta još jedan, možda poslednji u tom nizu samoniklica…

I ne samo to – uspeva da mi ulepša prizor oka, zrenja, suštine, srži, smisla, a čitav ovaj jedan dan, itd…

Zatim me dočekuje još jedan cve ovoga jutra, a to je žuti cvet tikvice...

Moje tikvcie su već prestigle onu dobijenu na poklon, a njihove vreže su bujnije i obećavaju mnoštvo plodova, jer rasle su posve prirodno, bez ikakvih forsiranja i podsticaja i nagruvavanja hemijom...

U dve male barice, što su ostale nakon jučerašnjih majskih kiša, primetime dva dživdžana sirotana, kako se kupaju u barici, a oni su sigurno iz onog jata koje voli da iščeprka moje viseće žardinjere...

I dok ja uspevam da im se približim tako plašljivim, malim, uspevam samo jednog dživdžana sirotana da uhvatim na delu, ali mi je na drugoj fotografiji okrenuo glavu pre nego će odleteti…

Onda sam u “Hirošimi” zabeležila ono o čemu sam samo pisala, prethodnih dana, te da pokažem danas da nisam izmišljala te svoje zapise iz plastenika “Hirošime”, kao što izmišljam torte, kolače i dezerte...

Rovak je presekao samo jednu kadificu…

Evo ovo su prvi, a vidno otrebljeni plodovi mojih paprika, i babure i šilje, čak sam i ljutačice uslikala, ali su te fotografije bile u nekim čudno zamućenim obrisima, te sam ih izbrisala...

Jedva čekam da uberem prve paprike, posebno ljutačice…

Onda sam se bavila pravljenjem novog cvetnog aranžmana, ispod majske trešnje,  ili još jedne ikebana, a danas ili ovoga puta sam ubrala samo cvetove belog i roze božura, prisećajući se kako ih prošle godine 2023 nisam obrala ni nabrala zbog onih kiša, a moje vaze su ostajale puste, bez lepote cveća...

Nađem potom jednog puža sa kućicom kako se zalepio na liskama majske ruže i ostavim ga, jer možda baš on tu čisti ruže od vaškica i nekih drugih napadača…

Precvetale pupoljke na ružama odstranim, pokidam rukama, ili makazama isečem, da izbiju opet novi i drugi, a još neotvoreni pupoljci...

Neki pupoljci su truli i sve blago, ali samo blago liči na prošlo proleće 2023 kada se zbog kiša cveće masovno bacalo na compost. Ali, za sada ove majske blage kiše jako koriste svemu što diše, živi i raste napolju i sitna su nam truljenja samo, neosetna, i zato sam jako sretna, jer ovog proleća imam plodva i cveća…

U “Hirošimi” berem peršun, sveže lišće, a najnovija prolećna setva, ono malo mestašce koje smo presejale, jer je pološije iznicalo, čak i taj peršun bujno stigao na branje, na žetvu...

Berem i crni luk, koji odjednom bolje izgleda, a ima od njega više iskoristivosti, kao da su oni crvi nekuda netragom nestali i od mog luka odustali. Naravno, pošto su mi dobrim delom ovog proleća 2024 moj jesenji luk ove godine baš, baš desetkovali...

Dan je jako lagan, teških poslova nema, osim što se nahraniše ćurani svom blitvom preostalom, a sada je sva ona džinovska blitva u “Hirošimi” potrošena, te čekam da naraste novo kolo...

Jedini poslovi bili su danas skuvati za ručak potaž od poslednje zalihe naših tikvica i lišća celera, ostavljenih prošle sezone 2023…

Uskoro stižu nove tikvice 2024…

Onda sam za ručak zbućkala špagete sa belim pilećim mesom i bukovačama u krem sosu...

Za drugi užinu pekla sam palačinke sa džemom od šipka…

Džačić srednji bukovača koji je do sada po mojoj evidenciji davao najmanje prinosa, od jutros udario na čak 4 mesta, tako da ću za neki dan imati sa tog samo jednog džačića istovremeno veće branje…

Juče sam primetila da je jedan kilogram bukovača čak 700 dinara u marketu…

Uberem još oko 25 komada novih liski mladog ranog kupusa i ostavim već peto pakovanje u zamrzivač, jer liske kad omatore ne treba ih brati za sarmicu, a ostavljaju se u zalihe dok su mlade…

Neke liske načnu mi neki drugi insekti, živi organizmi, koje ja ne vidim, ali eto ostave i meni, čak mnogo više nego što pogrickaju i uzmu sebi…

Itd...