Prvo sam kao i svako jutro, ali tek pošto siđem prvi
put napolje, nahranjeni ćurani sa 3 bokora majske džinovske salate...
Nešto zelenila bačeno je i kokama nosiljama...
Onda je pre svih vrućina u “Hirošimi” očišćen sva
jesenji peršun lišćar u santraču...
Zatim sam ručnim najnovijim ašovom da ga ponovim
(ali savija se od pritiska u kompost, od kopanja, koliko je od kvalitetnog
materijala izrađen, dakle ašovčić igračka ili potrošačka prevara) prekopala santrač
i povadila korenje i bacila na kompost…
Mama je donela kesu kravlje balege te je sve to prekopala
budakom i onda je zasadila u santraču sve juče 3 kupljene vezice praziluka, 60
struka...
Danas sam počupala iz “Hirošime” sav mladi crni luk
te više ništa nema u “Hirošimi” iz jesenje setve 2023, osim dve parcelice pod
belim lukom i blitva u dužnici, po levoj strani...
Ostalo je sve unutar “Hirošime” samo prolećna setva
2024...
I tu gde je do danas rastao crni luk idućeg petka
može da se zasade bar još dve vezice praziluka, ako ga naravno dokupim, mesta uvek
ima za nove biljke, ali cena praziluku je preterano skupa...
Pre sađenja ja sam ošišala sve strukove praziluka i spremila
za sađenje, a samo sam mami dodavala...
Kada se prazilu kupi njemu se pre sađenja skrate i podrežu
makazama sva pera i ošišaju mu se takođe brkovi, ako već nisu…
Nađem 3 stara krompira koji su pustili klice, te ih zasadim
kao eksperiment svoj novi u “Hirošimi” jutros, da vidim kako će da uspeju onde
u kompostu gde mirođija one 4 kesice, dva pokušaja setve, jedva dadoše ono malo
stručića…
Sav jesenji peršun lišćar spakovan u zamrzivač i ostavljene
još dve činije savijenih lulica...
I danas berem celer lišćar, kao i poslednju zalihu
crnog mladog luka da napravim novo varivo od sezonskog povrća...
Koristim takođe i dosta ubranog jesenjeg peršuna lišćara
da sve u varivu zamiriše na celer i
peršun...
Za obe užine jedem junske trešnje čak koncem maja, a
nekad su se jele i početkom jula meseca...
U plavoj paletici mnošto zapupelih plavih makova koji
su doduše sitniji nego one samoniklice i končano samo jedan danas među njima
najhrabriji, a prvi, otvorio svoje predivne latice...
Svaki dan oberem po neku malinu, ali zagledam i u kupine
svoje, koje su jako rano, ali za sada dobro krenule, a pčele ih obožavaju ovih dana
i vise po dve na svakom belom cvetu kupine...
Na jednom listu suncokreta nabasam na smrdibubu koja
se dobro kamuflirala, ali je ja uočim i primetim i ostavim da tu uživa, živi...
Mama je ubila jednog belog leptira u “Hirošimi”, a ja
sam ih danima čuvala od tog gnječenja…
Onda najlepše iznenađenje u malom tikvištu prve moje
tikvice počele da se trebe i već imam onu okruglu sortu lunga di Napoli mala
okrugla zelena tikvica koju nikad do sada nisam imala...
Jedna tikvica osušila se opet i otkinem je na onoj
dobijenoj tikvici na poklon, ali su ubusile nove dve, dok već polagano rastu još
dve za prvo branje, ako ne požute...
U mom kompostu u zoni čerija i celera lišćara, jako
dobro se kamuflirao jedan gušterčić,
koga ja dobro uočim, iako su mu šare kao moj kompost…
I pustio je neko vreme da ga jako izbliza fotografišem,
posmatram, a onda je šmugnuo u moj celer lišćar, između kupovnog čerija...
Mogla sam da vidim kako sa strane njegov trbuh ili leđa
pulsiraju i kako uplašeno diše, te imam utisak da je njega nešto uplašilo možda,
te je tu dotrčao da mi to pokaže, i nije bez razloga taj gušter bio moje
ukazanje danas...
Čak sam mogla da mu zagledam i male zadnje nožice,
kojima se tu ukopao i zastao...
Dopustio je da ga analiziram očima, mislima, ali ne i
psihoanaliziram...
Povezala sam malo pre paradajz, onako da mi ne bude dosadno
previše, a koji sve više i više buja i raste...
Povezala sam i kupovni čeri…
Ošišala sam neke liske na paradajzu, one koje su mi smetale,
kao i na kupovnom čeriju...
Nisam imala snage da išta zalivam, jer mogu i sutra
uveče, mogu i prekosutra, nekada se umorim više, najviše kad nema posla, nego kad
ga imam na tone...
Da nije da čovek malo prigotovi ručka, živeti bi
bilo jako monotono i dosadno, posebno u ovo kalendarsko doba…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар