14 MAJ 2024…

 

 

Jutros je najpre udareno i pobodeno macolom ukupno 13 kočića, kao da čovek uništava svojih najvećih 13 vampira, dušmana, neprijatelja…

I postavljen je odmah kanap na svaki struk moje veoma uspele rasade čerija, koji je odoleo svim onim majskim mrazevima, mukama…

Eno ga u samom dnu “Hirošime ispred celera korenjaša, koji mu čuva dobro leđa…

Kiša je trusila, sipila, pljuštala, padala, ali na moment i mahove, te budila nikad veću nadu da ćemo uspeti da otresemo našu majsku obrođenu trešnju…

Ali, opet neke sitne prepreke, blokade, možda šahovske rokade, no bože moj, naravno ovaj moj neuspeh nije još propast naših ljudskih života, tako da smo smireno, nikad smirenije, ipak odlučili…

Dakle, da tek sutra kad sutrašnji dan više uznapreduje otresemo našu obrođenu trešnju i onda sa guštom konačno skuvamo tog našeg predivnog domaćeg džema, od neprskanih trešanja…

Do sutra ništa naše propasti neće, a od sutra uspeće svaki pošten čovek kao ja i moja majka, čak još više nego što je recimo planirao juče, prekuče ili pak danas...

Jutros obrano sa prvog džaka još 120 g bukovača koje čuvam sada u zamrzivaču dok ne skupim više za neko jelo, bar pola kilograma, ali vrlo nesmotreno jutros zaboravim da uslikam svoju novu berbu, a neka me ne čudi, jer posebno sinoć ili jutros svi su nešton availi da mi smetaju i da me ometaju tuđim glupostima, no nema veze znala sam ja to i spremno čekala, sve dočekala, mada tek sutra jeste moj dan trijumfa, kad napunim tegle pune džema od trešanja...

Niko nije verovao da ću još za Jeremijevdan, dan velikog biblijskog proroka, pojesti, tj. podeliti  na ravne časti svima, po prvi komadić, tek ubranog svežeg krastavčića…

Naš prvenac, iz kupovne rasade, prvi najlepši plod krastavca punog soka, mirisa, arome, a ubrah ga namerno danas tako malog i mladog, da oni ostali mnogo manji u vrhu napreduju i porastu mnogo više…

Ovaj krastavac dobro je sazreo i stekao svoju tvrdu koru, onu pravu da se već nožićem oljušti lako, tako da veći ne bi ni porastao, a samo bi sahnuo da smo čekali pohlepno više grama u njemu…

Polovinom maja ubrasmo prvi krastavac, gle čudesa, a ako slučjano dobro pamtim i sećam se svih svojih prošlih 5 setvenih sezona u “Hirošimi” ili svojih najmanje 5 prethodnih života, smatram da je ovo najranija naša berba krastavca, a ove 2024...

Kupovna rasada tikvice, dala je prvi brzi plod, a on je danas opžuteo i ja sam ga otkinula, bacila na compost, dakle nije uspeo da se rodi i dogodi kao jestivi plod, ali za njim stasavaju i narastaju neke druge tikvice, a videću da li će one imati više sreće u opstajanju…

Samo jedan prvi muški jalovi cvet danas na toj tikvici, te jedva čekam pohovanje cvetova, i tako od danas u zamrzivač skupljam te cvetove za pohovanje, jedan po jedana, dok ne sakupim za pun oval…

Neka me ispravi svako, za krastavce, ko se seća i više i bolje i tačnije od mene…

Svaki dan beremo našeg belog luka, a počeo je da se glaviči, a mi smo danas jele baš dosta belog luka, valjda i zbog uroka, a ne samo da otvorimo sebi bon appetit koji nam je neko pokušao možda preko nekoga da nam ubije baš danas...

Dobro je najesti se mladog belog luka, onda te vampire neće gnjaviti više nikad...

Onda sve drugo što dalje sledi, a u mojim svakodnevnim zapisima iz “Hirošime” jeste divna panorama iz moje prekrasne “Hirošime”, a svakim danom naš napredak je sve očigledniji i evidentniji…

Osišala sam punu kofu grana i lišća paradajza da ga razredim i olakšam za neke vaškicama napadnute liske ili grane…

Compost dobija svoje svakim novim rezanjem ili šišanjem, što trave, što lišća...

Salata nikad krupnija, mada je uvek tako pokrupna kad gruva iz komposta, a jutros načupana dva ogromna bokora da njima nahranim ne samo svoje ćurane već i koke nosilje…

Sve više procvetalih kadifica primetim unutar “Hirošime”...

Od svega danas najlepše kaže da je svako zrno posejane zelene boranije čučavice počelo da nam izniče, dakle ovoga puta uspele smo, majka i ja, i nisu nam te ptuđe ptice zloslutnice ništa pozobale, raznele, sprečile, niti nas je stigao nečiji bačen urok da nam setva one prve čučavice ne uspe ama ni jedno živo zrno, zar ne…

Ostavljena je danas još jedna kesa mladih zelenih liski kupusa ranog ditmar u zamrzivač…

Počele smo da skupljamo i sušimo čak i peteljke od naših trešanja te da poklanjamo za čaj koji se pije evo i zašto: otapa kamen u bubregu, reguliše proliv i odličan je diuretic. Mi smo ga uvek skupljale i pile, jer nam je trebao jedino kao diuretic…

Itd…