Jutros je najpre udareno
i pobodeno macolom ukupno 13 kočića, kao da čovek uništava svojih najvećih 13
vampira, dušmana, neprijatelja…
I postavljen je odmah
kanap na svaki struk moje veoma uspele rasade čerija, koji je odoleo svim onim
majskim mrazevima, mukama…
Eno ga u samom dnu “Hirošime
ispred celera korenjaša, koji mu čuva dobro leđa…
Kiša je trusila, sipila,
pljuštala, padala, ali na moment i mahove, te budila nikad veću nadu da ćemo uspeti
da otresemo našu majsku obrođenu trešnju…
Ali, opet neke sitne
prepreke, blokade, možda šahovske rokade, no bože moj, naravno ovaj moj neuspeh
nije još propast naših ljudskih života, tako da smo smireno, nikad smirenije,
ipak odlučili…
Dakle, da tek sutra
kad sutrašnji dan više uznapreduje otresemo našu obrođenu trešnju i onda sa guštom
konačno skuvamo tog našeg predivnog domaćeg džema, od neprskanih trešanja…
Do sutra ništa naše propasti
neće, a od sutra uspeće svaki pošten čovek kao ja i moja majka, čak još više nego
što je recimo planirao juče, prekuče ili pak danas...
Jutros obrano sa
prvog džaka još 120 g bukovača koje čuvam sada u zamrzivaču dok ne skupim više
za neko jelo, bar pola kilograma, ali vrlo nesmotreno jutros zaboravim da
uslikam svoju novu berbu, a neka me ne čudi, jer posebno sinoć ili jutros svi su
nešton availi da mi smetaju i da me ometaju tuđim glupostima, no nema veze
znala sam ja to i spremno čekala, sve dočekala, mada tek sutra jeste moj dan trijumfa,
kad napunim tegle pune džema od trešanja...
Niko nije verovao da
ću još za Jeremijevdan, dan velikog biblijskog proroka, pojesti, tj. podeliti na ravne časti svima, po prvi komadić, tek
ubranog svežeg krastavčića…
Naš prvenac, iz kupovne
rasade, prvi najlepši plod krastavca punog soka, mirisa, arome, a ubrah ga
namerno danas tako malog i mladog, da oni ostali mnogo manji u vrhu napreduju i
porastu mnogo više…
Ovaj krastavac dobro
je sazreo i stekao svoju tvrdu koru, onu pravu da se već nožićem oljušti lako, tako
da veći ne bi ni porastao, a samo bi sahnuo da smo čekali pohlepno više grama u
njemu…
Polovinom maja ubrasmo
prvi krastavac, gle čudesa, a ako slučjano dobro pamtim i sećam se svih svojih
prošlih 5 setvenih sezona u “Hirošimi” ili svojih najmanje 5 prethodnih života,
smatram da je ovo najranija naša berba krastavca, a ove 2024...
Kupovna rasada
tikvice, dala je prvi brzi plod, a on je danas opžuteo i ja sam ga otkinula,
bacila na compost, dakle nije uspeo da se rodi i dogodi kao jestivi plod, ali za
njim stasavaju i narastaju neke druge tikvice, a videću da li će one imati više
sreće u opstajanju…
Samo jedan prvi muški
jalovi cvet danas na toj tikvici, te jedva čekam pohovanje cvetova, i tako od
danas u zamrzivač skupljam te cvetove za pohovanje, jedan po jedana, dok ne sakupim
za pun oval…
Neka me ispravi svako,
za krastavce, ko se seća i više i bolje i tačnije od mene…
Svaki dan beremo našeg
belog luka, a počeo je da se glaviči, a mi smo danas jele baš dosta belog luka,
valjda i zbog uroka, a ne samo da otvorimo sebi bon appetit koji nam je neko
pokušao možda preko nekoga da nam ubije baš danas...
Dobro je najesti se
mladog belog luka, onda te vampire neće gnjaviti više nikad...
Onda sve drugo što
dalje sledi, a u mojim svakodnevnim zapisima iz “Hirošime” jeste divna panorama
iz moje prekrasne “Hirošime”, a svakim danom naš napredak je sve očigledniji i evidentniji…
Osišala sam punu kofu
grana i lišća paradajza da ga razredim i olakšam za neke vaškicama napadnute
liske ili grane…
Compost dobija svoje
svakim novim rezanjem ili šišanjem, što trave, što lišća...
Salata nikad krupnija,
mada je uvek tako pokrupna kad gruva iz komposta, a jutros načupana dva ogromna
bokora da njima nahranim ne samo svoje ćurane već i koke nosilje…
Sve više procvetalih
kadifica primetim unutar “Hirošime”...
Od svega danas
najlepše kaže da je svako zrno posejane zelene boranije čučavice počelo da nam izniče,
dakle ovoga puta uspele smo, majka i ja, i nisu nam te ptuđe ptice zloslutnice
ništa pozobale, raznele, sprečile, niti nas je stigao nečiji bačen urok da nam setva
one prve čučavice ne uspe ama ni jedno živo zrno, zar ne…
Ostavljena je danas
još jedna kesa mladih zelenih liski kupusa ranog ditmar u zamrzivač…
Počele smo da skupljamo
i sušimo čak i peteljke od naših trešanja te da poklanjamo za čaj koji se pije
evo i zašto: otapa kamen u bubregu, reguliše proliv i odličan je diuretic. Mi smo
ga uvek skupljale i pile, jer nam je trebao jedino kao diuretic…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар