Prvo sam i jutros pohitala u “Hirošimu” u svoj
mali-veliki “japanski raj”, i tamo načupala sve samu crvenu salatu za moje ćurane,
ali i za koke nosilje...
Linija paprika šilja jutros je oslobođena, sve one
džinovske salate…
Majka mi se odmah pohvalila da je dok samja čitala,
jutros sve sama zalila, a nije mogla da me pričeka, a nađem ubila i zgnječila
mi leptira ponovo…
I opet sam joj rekla da mi ništa više živo ne ubija
u “Hirošimi”, kao i da me sledeći put pričeka, jer nisam pravila svoju “Hirošimu”
da bih se ubijala od dosade, već od znojavog rada…
Sve voli da živi, pa i onaj zgnječeni leptir…
Sutra dakle opet hranim svoju živinu majskom salatom...
Od 24 pileta, koliko
ih je na tovu, jedno je uginulo danas, a prvo za sada, prvo koje gubimo, a
nadam se i jedino i za klanje 8 juna, imam 23 dobra komada...
I divno je sve bilo danas,
ali baš danas hoće da me stresira ovaj gubitak...
Da sebi ulepšam dan prvo zavirim u moje krastavce i
otkrijem da su moji krastavci pretekli po visini vreže, i lepoti ravnoteže, ona
prva 3 iz kupovne rasade, te sada nema boljeg dokaza, nego ono što se da videti
na licu mesta ili u toj liniji…
I jutros odberem prvi, preukusan naš krastavac,
doduše deblji od kupovnih, ali nešto manji po dužini, itd...
Juče je onaj kupovni na dnu imao samo malo gorčine,
to je kod kupovnih redovna pojava, ili nešto kao dobar dan…
Počeli su dakle i naši krastavci, koncem maja 2024
da se beru...
Plava drvena paletica jutros prepuna procvetalih plavih
makova, ali i nevena, kadifica, te sve deluje jako moćno, a tako sve zgusnuto...
Posmatram tu pčele, jedno malo jato, negde po 3, ili
do 2, a negde i po 4, na jednom tako malom cvetu plavog maka…
I zuje li zuje nikad bučnije jutros, a oko pola 11,
i kao da su mi došapnule sve te male vrednice, da je danas konačno prvi osunčani,
a jako bolji, topliji, dan, u kome ću se više puta debelo oznojiti od rada…
A nisam ni sanjala da ću do pola osam uveče imati tako
mnogo posla...
Plavi makovi su procvetali čak i u ružičnjaku, ali su nešto sitniji...
Turski karanfili polagano prolaze…
Čekamo da procvetaju ljiljani…
Smenjuje se cvetna lepota…
Onda sam počela da razmišljam o košenju avlije, i
rekla sebi da sam umorna, a takva sam upravo nekako i sišla, a umorna, iako baš
ništa nisam fizički radila, osim što sam pročitala još jednu glavu romana...
I počela sam da vagam, hoću-neću da kosim i brzo prelomim,
pošto nemam ništa pametnije, nego da se dobro oznojim od fizičkog rada, i počnem da kosim…
I opet brzo pokosim, a u jednom potezu, bez ikakve pauze,
a sve usavršim do svelepote svog današnjeg užitka pogleda...
Kosim ponovo na ravno 15 dana, a već četvrti put ove
2024, a drugi put u mesecu maju...
Onda pravo čudo u avliji - hrizantema ili jesenka ruža
kako se još zove, procvetala koncem maja, a obično one procvetaju u jesen i
mogu da se divno ucvetale kupe na vašaru zadnjem o Tomindanu...
Onda zavirim u moje tikvište, i gle već vidim - i
moje tikvice su se otrebile, te biće ubrzo plodova za branje...
Nekoliko puževa sa kućicom visi i na četinarima, a
danas ih je tu najviše, i taj mali prizor donosi uspele fotografije kao sa
nekih planinskih visokih vrhova...
Moj krompir u bundevama već hoće da procveta...
Virnem u budneve i one puštaju vreže, a cvetovi im
ubusili, samo se nisu još žutim otvorili i otrebili, tako da treba svega da
bude…
Nismo ulagali, i radili da ničeg ne bude…
Onda je trebalo obrati jednu ranu višnju, ali smo primetili
da je trula i onda smo je svu isekli, i nabrali sa poobaranih grana svega 3 kg…
Potom smo čistili grane, sav taj krš, selektovali što
za ogrev, što lišće i druge grančice što idu na compost…
Compost je danas narastao opet dobro, te dobio mnogo
tovara kolica, što od pokošene trave, što od selektovanih grana višnje...
Sada je ostala jedna mala sadnica u blizini ove
posečene, da se na jesen premesti od te rane višnje, a ova posečena višnja
služiće od večeras kao držač za vinovu lozu...
Posle svega, ima posla koliko god poželim unutar “Hirošim”,
a sada je tamo najlepše u suton, u smiraj...
Zalijem prvo saksije, kadifice, potom čeri i primetim
da neke čerije treba povezati, te im udariti drvene kočiće i kanape…
I tako na 3 mesta povežem čeri, iz moje rasade, da
naglasim, koji samo raste i buja, a onda i onaj čeri u zoni krastavišta
privežem za mrežicu i malo ga sa dna očupam...
Jedva čekam da odberem prve ljutačice papričice, i
sve sam bliže i bliže i tom branju...
Uskoro bih mogla i po neku prvu svežu paprika da
smažem, ima kandidata, bacila sam oko na neke primerke…
I kad sve ovo završih, onda sam u letnjoj kuhinjici spakovala
6 kesica po 500 g višanja, ili 3 kg novih ovogodišnjih ranih višanja…
Pristiže nam i marela, ali ona će nešto malo kasnije...
Dok kosim primetime neke šljive su opale i poplavile
tako da kako je neka luda prerana godina (prestupna) možemo šljive pojesti
koliko u julu, a možda i junu…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар