19 MAJ 2024…

 

Nabrana su jutros 4 bokora majske salate i time su nahranjeni ćurani, koji ovih dana uz zeleniš jedu i sve opale majske trešnje…

Danas sam pojela prvu zrelu junsku trešnju, tako da ubrzo stižu i one…

Danas u “Hirošimi” još više se da nazreti, što pokazuje končano i moja svaka uspela fotografija danas, a koliko su izgruvale prve ljutačice papričice…

Jutros je ubrano u dva maha sa drugog džačića najpre 150 g bukovača, a onda nešto kasnije kad sam rešila da ih ispržim za ručak sa dosta luka i još novih 100 g (koje sam nameravala tek sutra da odberem), tako da je danas ukupno nabrano 250 g bukovača, a uslikala sam samo prvo jutanje branje...

Ukupno do sada nabrano je 2 kg bukovača, što već ima vrednsot od 1400 dinara, tako da mi treba bar još kilogram plodova da uberem, te da pokrijem uloženi novac (2200 dinara, plus poštarina)...

U “Hirošimi” nabrane su danas dve glavice belog luka, zatim nekoliko struka crnog jesenjeg luka, za pripremu bukovača, na brzinu, a nakon povratka iz Majke prirode...

Večeras su zalivene saksije sa čili papričicama, i plavi patlidžan, kao i posađeni zaperci paradajza na 3 mesta, koje smo zasadile,  a neki su se već i primili, a neki još nisu...

Rovak je sinoć preseko bosiljak samo…

Jutros jedna paprika šilja načisto klonula i ona je načisto iščupana, jer njeno je prošlo, a nije nam donela baš ništa plodno, jestivo i korisno…

Danas je u vreme ručka, a negde posle 14 sati u “Hirošimi” prešlo 41 stepeni u plusu. I bilo je pretoplo, te posle nisam proveravala koliko su dosegle vrednosti merenja…

Znam da aprilski rekord od 44,3 nije oboren još…

Na planini u očima mojim danas mnoštvo mnogo vrsta leptira, ali najmanje 5 vrsta, od toga uspevam tek 2 vrste da uhvatim fotoaparatom...

Najpre uočim crnog leptira, koji je prošaran te ima dosta zagasito braon nijansi i šara po krilima, u času dok sleće na kolonije ljubičastog planinskog cveća, jako upečatljiv...

Sledeća vrsta leptira koji uspevam da uhvatim i zabeležim jeste jedan šareni leptir, najveći, najlepši, koji je nešto mnogo veći, a on je sav belo-crnih pruga i šara. A kad raširi ta svoja dva predivna krila liči mi čas na morsku školjku otvorenu, a čas na kakvu kinesku lepezu u ruci samuraja…

Za razliku od prvog, a jako uočljivog zagasito crno-braon leptira, ovaj šareni je manje uočjiv na tom planinskom cveću i podlozi, i teže ga je primetiti…

Dok šetam šumom ptice u jednom času grakću i osetim da su zbog nečega uznemirene, a nešto su govorile, glasno, jako, te se u tom strahu zaustavim i vratim nazad, jer one su mi svojim kliktajem najavile da se nešto dramatično u toj šumi odigrava...

Samo molim boga da ne ugledam medvede i mečiće, mečke…

Na asfaltu pregažena guja, kratka, debela, siva…

Na istom prostoru registrujem samo okom, ali ne i foto zapisom belog leptira, malog, zatim neke druge šarene i neobično male i lepe, a hitre leptire, koji se nisu dali uhvatiti ničim osim rođenim očima…

Za razliku od leptira u niziji ovi planinski su još osetljiviji i kao da imaju jača osetila i senzote te beže hitrije i brže čak i kad sa velike daljine mislima pokušam da ih registrujem te da im se nekako bliže prišunjam...

Ali, oni me proziru, pročitaju…

Ti planinski leptiri ne daju  se olako prevariti, jer čista divljina ih svojim zovom drži večito na svakom oprezu...

I onda dok prelistavam kao knjigu, sve današnje fotografije shvatim da je ovaj leptir nešto između bele i žute boje, krem, čak neka nijansa nežno zelene, jer se fantastično kamuflira u planinskoj travi, i teško je primetan, a imao je danas najlepša krila i to krila najvećeg mogućeg raspona, za razliku od svih drugih leptira koji su u poređenju sa njim baš sitni, mali...

Onda na istom prostoru koji istražujem danas, mnogo pečuraka kao posle majskih kiša, ali ja ih samo uslikam, ne želim da proveravam koliko su otrovne, a kako vidim ništa ih još nije  u prirodi načelo, te munjevito brzo zaključijem da su sigurno neke toksične vrste i sorte...

Primetim i neobične biljke, liče mi na neko moje cveće, koje se spremaju da procvetaju, a neke biljke koje do sada nisam zapažala, no bude mi asocijacije na neko moje cveće iz avlije...

Sinoć sam konačno pročitala ratnički dnevnik, i jednu ozbiljnu knjigu privela kraju (baš se odužilo, i u meni otužilo)…

Posle povratka iz prirode ostalo je da se u jednoj od zen faza napravi i danas nova cvetna ikebana ili opet puna vaza sveže ubranog belog i roze božura...

Ošišan je začin mirođija, tek jedan skromni buketić i ostavljene su 4 lulice, i to je neko jedvito drugo kolo, a ostalo je sve zasušilo, te više nema porasta, tako da je skupljeno u dva šišanja jedna puna zdelica što će pokriti svako buduće pripremanje graška…

Itd…