PRVOG MARTA 2024…

 

Ako se po jutru dan prepoznaje, onda je sve izgledalo ne mnogo optimistično, a da ću danas samo lenčariti, da ništa neću uraditi, bar ne ništa napolju, itd…

Onda se desilo vremensko čudo i prokret te je otoplilo, a kiše nije bilo i moglo je nesmetano da se mnogo toga uradi, mnogo toga preživi, pretrpi, izdrži…

Prvo je nekome zasmetalo što imam onu stazicu po sredini “Hirošime”, i vršen je pritisak da ja to ukinem (jer, šteta je, a tu bi po nekome stalo sila paprike!)…

I tako sam morala da trpim verbalne napade, da gubim energiju i da nedam da mi ruše vizije, čak ni moje bedne iluzije...

I tako samo čekaju da ja nešto počnem, bilo šta mizerno, a da se bar malo realizujem, a onda me sabotiraju, verovatno slučajno. Nažalost, niko nema neku drugu žrtvu…

Svašta mi kažu, iskažu, čak i da ne znam šta je estetika, itd…

Čitav dan na prijatnih 23 stepena u plusu uglavnom, sa manjim i većim porastima i neznatnim padovima, a sve se vrtelo oko 23 stepena, i još mnogo radova unutar “Hirošime”, gde je toliko lepo da bih čitav dan tu sedela, nešto čeprkala i samo se igrala...

Onda kad se tamo duže boravi i razgleda, počinju da vrcaju nove ideje, kao što je ona kako poboljšati neke setvene boksove (iako su svi konačno dobri, pa šta treba bolje!)…

Onda primetim da neke drvene elemente ipak mogu da iščupam (ali ne one po sredini “Hirošime”) i premestim ih bliže glavnoj stazici...

I danas razvaljujem jednom u znoju zakovane drvene daščice i premeštam ih uz samu ivicu glavne staze i pravim potporne drvene zidove kako se nanosi novog komposta ne bi osipali prilikom sađenja i zalivanja…

I sada su setvene površine spojene (nema po sredini odvajanja drvenim daščicama), ali su sa dve strane i dalje opasane stazicama kako bi se lakše ubirali plodovi, kao bi se lakše manipulisalo i sejalo…

Uvek dobijem neko novo proširenje, pa tako i danas…

Bilo je prepravki u još nekoliko setvenih boksova, posebno u zadnjem delu “Hirošime” iza krastavišta…

Gde god ima prazna površina, danas nanosim debeli sloj komposta, prepun živahnih glista...

Ali, pre svega ovoga unutar “Hirošime”, ona ogromna hrpa granja je raskrčena, sve je isečeno i složeno u drvaru, a onda ono što nije otišlo u drvaru, dvoja puna sitno isečena kolica, a sitnih grančica - završilo je na kompostu…

Mnogo granja sakupljeno u kućici za drva, tako da će biti ove 2024 olako kuvati džemove, ako bude voća…

Onda sam očistila stazice “Hirošime” brezovom metlom, i 3 pune kante prašine i loše, pohabane piljevine sasula na stazicu napolje, a unutra treba ubaciti jednu finu noviju piljevinu, a isto tako treba završiti stazicu koja razdvaja “Hirošimu” od spoljašnje povrtne bašte…

I sve bi bilo gotovo očas posla da imam piljevinu, ali trenutno nemam. Tobož, piljevinu ću dobiti tek sutra…

Kiša je čitavu noć padala, te u kačicama imam neku manju količinu kišnice...

U “Hirošimi”, na 19 stepeni, i na 35 % vlage, pred suton zaliveno sve: grašak, spanać, blitva, lukovi, čašice rasade, itd…

Ispremeštala sam neke saksije u “Hirošimi”, te sam napravila malo izmene, jer dobro je s vremena na vreme sve  pomeriti sa jednog ustajalog mesta, ne bi li se tobož nešto preokrenulo, čak i kad neće, ali šta košta da pomerim bar jednu-dve saksije. I saksija sa nanom dobila je mesto uz santrač gde je nekada i rasla u jednoj sporednoj stazici “Hirošime”...

Onda je mesto promenjeno i saksiji sa ruzmarinom...

Kompost vrvi od glista, da sam zapanjena koliko ih ove godine ima…

Itd…