Ako se po jutru dan prepoznaje, onda je sve izgledalo
ne mnogo optimistično, a da ću danas samo lenčariti, da ništa neću uraditi, bar
ne ništa napolju, itd…
Onda se desilo vremensko čudo i prokret te je otoplilo,
a kiše nije bilo i moglo je nesmetano da se mnogo toga uradi, mnogo toga
preživi, pretrpi, izdrži…
Prvo je nekome zasmetalo što imam onu stazicu po sredini
“Hirošime”, i vršen je pritisak da ja to ukinem (jer, šteta je, a tu bi po nekome
stalo sila paprike!)…
I tako sam morala da trpim verbalne napade, da gubim
energiju i da nedam da mi ruše vizije, čak ni moje bedne iluzije...
I tako samo čekaju da ja nešto počnem, bilo šta
mizerno, a da se bar malo realizujem, a onda me sabotiraju, verovatno slučajno.
Nažalost, niko nema neku drugu žrtvu…
Svašta mi kažu, iskažu, čak i da ne znam šta je estetika,
itd…
Čitav dan na prijatnih 23 stepena u plusu uglavnom,
sa manjim i većim porastima i neznatnim padovima, a sve se vrtelo oko 23
stepena, i još mnogo radova unutar “Hirošime”, gde je toliko lepo da bih čitav dan
tu sedela, nešto čeprkala i samo se igrala...
Onda kad se tamo duže boravi i razgleda, počinju da
vrcaju nove ideje, kao što je ona kako poboljšati neke setvene boksove (iako su
svi konačno dobri, pa šta treba bolje!)…
Onda primetim da neke drvene elemente ipak mogu da
iščupam (ali ne one po sredini “Hirošime”) i premestim ih bliže glavnoj stazici...
I danas razvaljujem jednom u znoju zakovane drvene daščice
i premeštam ih uz samu ivicu glavne staze i pravim potporne drvene zidove kako
se nanosi novog komposta ne bi osipali prilikom sađenja i zalivanja…
I sada su setvene površine spojene (nema po sredini
odvajanja drvenim daščicama), ali su sa dve strane i dalje opasane stazicama
kako bi se lakše ubirali plodovi, kao bi se lakše manipulisalo i sejalo…
Uvek dobijem neko novo proširenje, pa tako i danas…
Bilo je prepravki u još nekoliko setvenih boksova,
posebno u zadnjem delu “Hirošime” iza krastavišta…
Gde god ima prazna površina, danas nanosim debeli sloj
komposta, prepun živahnih glista...
Ali, pre svega ovoga unutar “Hirošime”, ona ogromna
hrpa granja je raskrčena, sve je isečeno i složeno u drvaru, a onda ono što
nije otišlo u drvaru, dvoja puna sitno isečena kolica, a sitnih grančica - završilo
je na kompostu…
Mnogo granja sakupljeno u kućici za drva, tako da će
biti ove 2024 olako kuvati džemove, ako bude voća…
Onda sam očistila stazice “Hirošime” brezovom
metlom, i 3 pune kante prašine i loše, pohabane piljevine sasula na stazicu
napolje, a unutra treba ubaciti jednu finu noviju piljevinu, a isto tako treba
završiti stazicu koja razdvaja “Hirošimu” od spoljašnje povrtne bašte…
I sve bi bilo gotovo očas posla da imam piljevinu, ali
trenutno nemam. Tobož, piljevinu ću dobiti tek sutra…
Kiša je čitavu noć padala, te u kačicama imam neku manju
količinu kišnice...
U “Hirošimi”, na 19 stepeni, i na 35 % vlage, pred
suton zaliveno sve: grašak, spanać, blitva, lukovi, čašice rasade, itd…
Ispremeštala sam neke saksije u “Hirošimi”, te sam
napravila malo izmene, jer dobro je s vremena na vreme sve pomeriti sa jednog ustajalog mesta, ne bi li
se tobož nešto preokrenulo, čak i kad neće, ali šta košta da pomerim bar jednu-dve
saksije. I saksija sa nanom dobila je mesto uz santrač gde je nekada i rasla u
jednoj sporednoj stazici “Hirošime”...
Onda je mesto promenjeno i saksiji sa ruzmarinom...
Kompost vrvi od glista, da sam zapanjena koliko ih ove
godine ima…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар