Posle olujne ponoći i noći, pune silovitog vetra i
jako udarajuće kiše, sevanja i grmljavine, osvanulo je bar do ručka toplo i osunčano
jutro, malo poletnije nego svih prethodnih smor i turobnih dana…
Još uvek smo pod plaštom punog meseca te bolje da uradim
još nešto u ovoj meni nego da čekamo opadajući mesec, ili menu koja nije baš svemu
kao uštap naklonjena, te da iskoristimo ovu danas osunčanost i da se malo naradim,
malo više nego juče i svih prethodnih dana…
I tako u “Hirošimi” uz punu levu gajbicu izrasle crvene
salate primetim da desna gajbica do nje zasejana, a u isti dan sa salatom
endivia nije pustila ni jedno jedino seme...
Dakle ta kesica je totalni kolaps, ili sve semenke sami
ćorci. I onda tu gajbicu sklonim i onda je zasejem jedinom salatom koju još imam
u zalihama, u onoj jednoj preostaloj načetoj kesici od pre 5 dana setve, a to je
salata atrakcija...
Setva između današnje i prethodne setve salate
atrakcija od 23 marta slate iznosi svega 5 dana razlike, te da vidmo šta će
biti bolje, šta uspelije, a šta jače, a šta brže...
Danas sam salatom atrakcija zasejala ukupno 3
gajbice...
Jednu kesicu rukole posejem tamo ukraj vrata u levi boks
ili desni zavisi gledam li pri ulazu ili izlazu strane iz “Hirošime“, te uz tršavi
peršun neka raste jedna kesica rukole. Uklonila sam na tom mestu jedan ogroman
bokor salate i daću ga sutra kokama nosiljama…
Salate je ostao još jedan veliki žbunić ili još 2
ogromna korena i to ću prekosutra dati kokama nosiljama…
Sada ćemo čekati prvu ovogodišnju salatuza velikim
nestrpljenjem i malo ćemo je više poželeti sad kad je nema. Za sada uzgajamo tek
mrvice koje izniču u čašicama. Malo će kasniti, ali tako to ponekad biva. A malo
je krivo i loše seme ili mnogi kupljeni ćorci...
Unete su i juče, ali danas po dve kofe komposta, te donja
leva polovina “Hirošime” polagano se popunjava kompostom i spremne smo za rasadu
paradajza...
Onda san 6 kontejnera zasejala suncokretima, sve po
jednu semenku u svaki, i tako se konačno posvetila mojim najomiljenijim biljkama.
još imam nameru da sejem suncokreta, jer imam 3 pune konzerve semenki nakupljenih
još jesenas, ali čekam da otopli, jer ću nešto napolju sejati i direktno. Da vidim
koliko će ovaj današnji moj eksperiment da uspe...
U jednom času danas prešlo je 31 stepeni u plusu u “Hirošimi”...
Pauk stražari na salati, na poslednjem žbunu koji potiče
iz jesenjašnje setve 2023. Salatu sam ovih dana više bacala kokama nosiljama,
jer je imalo dosta zelenih vaškica, pa me mrzelo da perem salatu nama...
Rutavih buba danas nema na onom istom mestu gde ih
je bilo juče, a nema ih uopšte kao da su rešile da ne ugrožavaju ništa moje. Ali,
mi bilo jako žao da ih više nema, pa sam uporno tragala dok nisam ipak našla tu
jednu sitnu malu rutavu bubu cvetojeda u vrhovima našeg šeboja...
Pčela je mnog na trešnjama, na kruškama i na šeboju,
ali na šeboju danas meni najveću pažnju privlači samo jedan krupan i ogroman bumbar
ili bumbarica, ne znam...
Šeboj je pustio novu boju i to roze ili ciklama, zavisi
kako ko voli da je nazove...
Lala je pustila svoju četvrtu boju, žuta sa po nekom
crvenom šarom, a svih 9 lala u nizu prkose lepotom svojih boja i cvetova…
.jpg)
Luk je konačno uočljivi z vasione čak, i crni i
crveni...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар